Starstruck Vagabond je jedna od najzaraznijih simulacija poslova koju sam igrao u poslednjih nekoliko godina. Razvijena od strane Yahtzee Croshawa i objavljena od strane Second Wind-a, ova igra stavlja igrače u ulogu svemirskog kamiondžije zaduženog za isporuku tereta iz jednog zvezdanog sistema u drugi. Iako je ovaj posao samo pozadina za mnogo širu priču, način na koji pruža zabavu i otvara prilike za napredovanje omogućava igračima da se potpuno urone u prikazani svet. Igra kombinuje elemente simulacije života, inspirisane naslovima poput Stardew Valley, sa avanturom koja se može porediti sa Croshawovom literarnom trilogijom „Will _____ The Galaxy For _____“, i više puta sam se zatekao kako igram do dva ujutru, slučajno.
Osnovna mehanika igre Starstruck Vagabond sastoji se u preuzimanju misija dostave, što je višefazni proces koji uključuje utovar tereta na vaš brod, putovanje do jedne ili više svemirskih luka, i istovar tereta na određena mesta. Ovo zvuči jednostavno, ali komplikacije poput ograničenog skladišnog prostora i specijalnih sanduka (poput zračenog tereta koji kvari sadržaj susednih paketa) pretvaraju organizaciju u test efikasnosti, gde igrač mora pronaći najoptimalnije mesto za smeštanje robe, a da pri tom ostavi dovoljno prostora za rutinsko održavanje broda koje mora biti obavljeno tokom puta.
Održavanje broda je drugi ključni aspekt igre, i koliko vam se dopada stalno čišćenje, podešavanje i popravka vašeg svemirskog broda, toliko će vam se i sama igra dopasti. Filteri i cikloni za vazduh se prljaju tokom vremena i moraju se čistiti, udarci u asteroide mogu izbaciti warp prstenove i cevi motora iz poravnanja, a mali štetočine zvane Zoobs mogu se ušunjati na vaš brod i napraviti pustoš ako ih brzo ne uklonite.
Neodržavan brod će vam znatno otežati zadatak isporuke tereta (na primer, nestanak struje tokom putovanja nije idealan za rashlađene proizvode), dok previše tereta može ometati pravilno održavanje broda. Upravo je održavanje ravnoteže između ova dva sistema ono što Starstruck Vagabond čini drugačijim od drugih „udobnih“ ili „simulacija poslova“ igara.
Priča u Starstruck Vagabond vrti se oko ogromnog, ljubičastog jajeta koje se pojavilo u centru galaksije. Svi imaju svoje teorije o tome zašto se jaje pojavilo, a kroz igru će igrači upoznati i sprijateljiti se sa brojnim članovima posade, od kojih svaki ima različita mišljenja i misli o motivima jajeta. Upravo u interakciji sa ovim članovima posade dolazi do izražaja sjajan humor Croshawa, ali igrači će biti iznenađeni koliko su neki od prijateljskih događaja u igri dirljivi.
Starstruck Vagabond traje oko 15-20 sati, ali kao i u igrama Stardew Valley i Harvest Moon, završetak glavne priče ne znači kraj igre. Igrači su slobodni da nastave putovanje kroz galaksiju, obavljaju dostave, sporedne misije i zahteve posade koliko god žele. Bez previše spojlera, postoji i paralela sa Community Center-om iz Stardew Valley koja će okupirati kompletiste na duže vreme.
Sporedne misije i zahtevi posade u Starstruck Vagabond su fokusirani na osnovnu mehaniku kretanja tereta i održavanja, ali sa raznim promenama koje ih čine svežim. Napušteni brodovi mogu biti istraženi, a igrači mogu koristiti zavarivač da unište otpad i prikupe korisne predmete poput hrane, minerala, novca, benzina ili izgubljenih PDA uređaja sa važnim informacijama. Odgovaranje na poziv u pomoć može uključivati čišćenje broda od Zoobsa ili popravku dotoka kiseonika nekom nesrećniku pre nego što se uguši, u zamenu za novčanu nagradu. Ponekad će vas tražiti da letite kroz oluje prašine kako biste prikupili naučne podatke, a ponekad da oborite određeni broj neprijateljskih brodova u određenom sektoru.
Lično, priča u Starstruck Vagabond bila je zaista zanimljiva, ali nakon što sam regrutovao nekoliko članova posade, zatekao sam se kako odlažem napredak u priči i umesto toga odlučujem da obavim još samo jednu dostavu tereta, istražim još jednu planetu ili pronađem još samo jedno unapređenje pre nego što nastavim dalje. To je znak dobre igre – one u kojoj želite da ostanete još malo pre nego što vas neizbežnosti narativa nateraju da stvari postanu komplikovanije. Ovo je dostiglo vrhunac kada sam instalirao kuhinju na svom brodu i otključao mogućnost kuvanja i služenja obroka posadi – funkcija koju bi Starfield zaista trebalo da razmotri.
U suštini, Starstruck Vagabond je neverovatno stabilna igra, posebno s obzirom na njenu veličinu i činjenicu da je razvijena od strane solo developera. Ipak, naišao sam na nekoliko problema i bagova tokom mog igranja. Jednom se lik koji nije trebao biti sa mnom pojavio u cutsceni za drugi lik, a dvaput je igra pala na desktop kada su moji laserski topovi pogodili dva različita objekta istovremeno tokom borbe. Takođe, činilo se da gubim teret ako bih ga stavio u kuhinjski modul i zatim warpovao na novu lokaciju – mada je to možda bilo zato što je neko od članova posade bio gladan.
Osim toga, nemam mnogo toga da zamerim Starstruck Vagabond-u. Vizuelno je to najlepša Croshawova igra do sada, a vesela, prijateljska atmosfera putovanja sa raznolikom svemirskom posadom mnogo je opuštajuće iskustvo nego mračni svet The Consuming Shadow. Igra takođe zvuči fantastično, zahvaljujući muzici koju su komponovali Sam Houghton i Joe Collinson (poznati po igri BPM: Bullets Per Minute).
Zvučni efekti dodaju osećaj zadovoljstva dok obavljate rutinske poslove na brodu, poput zvuka šištanja, šuštanja i klackanja dok svemirski brod funkcioniše kako treba. Ovo je zabavna, osvežavajuće jedinstvena simulacija životnog stila koju apsolutno vredi odigrati, posebno ako vam se dopada ideja o Elite: Dangerous, ali ne možete da se posvetite višesatnim svemirskim putovanjima i komplikovanim zahtevima za sletanje.
