S usponom AI modela i automatizovanih botova, istražujemo da li postoji osnova za ideju da internet sada većinom dominiraju mašine ili je još uvek ljudsko okupljalište.

Često se dešava da teorije zavere postanu toliko daleko od stvarnosti da su i smešne i teško ih je potpuno opovrgnuti pred očajnim vernicima. Međutim, teorija mrtvog interneta je jedna od onih teorija koja bi mogla imati više osnova od drugih, zahvaljujući porastu veštačke inteligencije (AI) i chatbota.

Ova teorija prvi put se pojavila na forumu Macintosh Cafe na Agora Roadu 2021. godine, kada je korisnik pod imenom „IlluminatiPirate“ pokrenuo temu pod nazivom „Teorija mrtvog interneta: Većina interneta je lažna.“ Pozivajući se na postove sa velikih online diskusionih foruma poput 4Chana, teorija tvrdi da nehumani botovi čine većinu online aktivnosti i stvaranja sadržaja.

Šta predlaže teorija mrtvog interneta?

Na najvišem nivou, koncept teorije mrtvog interneta je da botovi automatski i brzo kreiraju sadržaje kao što su postovi na društvenim mrežama, koji su algoritamski podešeni za angažovanje — efikasno „farmajući“ klikove, komentare i lajkove na platformama poput Facebook-a i TikTok-a. Ovo se dešava jer više interakcija i angažovanja može dovesti do veće zarade od oglasa.

Međutim, ispod površine leži mračnija pretpostavka da su i nalogi koji se angažuju na ovakvom sadržaju takođe botovi i AI agenti — što znači da se sve ove aktivnosti odvijaju isključivo među mašinama, bez ljudske interakcije. Još dublja dimenzija ove teorije sugeriše da državne organizacije koriste botove kako bi manipulirale ljudskim mišljenjima.

Ovo je stvorilo ideju o „mrtvom internetu,“ a navodni „smrt“ interneta se desio oko 2016. ili 2017. godine. Ova teorija je dobila dodatnu pažnju u članku pod nazivom „Možda ste propustili, ali internet je ‘umro’ pre pet godina“ u magazinu The Atlantic.

Koliko istine ima u teoriji mrtvog interneta?

Teško je precizno odrediti koliko interneta populiraju mašine — različite studije sugerišu kontradiktorne informacije. Istraživanje cyber bezbednosne kompanije Imperva pokazalo je da botovi čine oko polovinu celokupnog internet prometa. Ovaj saobraćaj uglavnom dolazi od botova koji se koriste za generisanje lažne zarade od oglasa; YouTube i druge platforme su se suočavale s ovim problemom, gde su botovi korišćeni za veštačko povećanje angažovanja.

Još jedna preprint studija objavljena od strane AWS 5. juna 2024. godine izveštava da 57,1% svih rečenica na internetu potiče iz mašinski generisanih prevoda. Kada je reč o broju veb sajtova koji sadrže AI-generisani sadržaj, taj procenat iznosi 13,1%, prema kontinuiranoj studiji Originality.ai.

Prisutnost botova i drugih alata kao što su online prevodioci poznata je pojava već godinama — ali to ne znači nužno da je internet „mrtav.“ Takođe, iako generativna AI — od velikih jezičkih modela poput ChatGPT-a i Google-ovog Gemini-ja do specijalizovanih alata za kreiranje slika — može automatizovati kreiranje sadržaja, ona nije dovoljno napredna da prođe ljudsku proveru. Sadržaj generisan od strane AI često sadrži dezinformacije, poput „dodajte lepak u sos za pizzu“, ili je pun loše gramatike i pravopisnih grešaka, što može ukazati ljudima na to da je sadržaj napravljen od strane AI.

Međutim, postoji prostor za zabrinutost zahvaljujući brzom razvoju ove tehnologije. Kako AI evoluira u stvaranje agenata koji mogu delovati nezavisno od specifičnih ljudskih instrukcija, moguće je predvideti da će takvi agenti međusobno komunicirati i favorizovati sadržaj kreiran od strane AI i strukturirane informacije, umesto onih koje stvaraju ljudi. To bi moglo dovesti do situacije u kojoj je sadržaj interneta prilagođen za privlačenje AI agenata, umesto drugih ljudi, u cilju marketinga proizvoda i generisanja angažovanja. Već smo videli znakove ove nove ekonomije, nakon prve transakcije kriptovaluta između AI agenata — bez ljudskog uplitanja.

Gde bi ovo moglo završiti, trenutno je spekulativno. Dublja zabrinutost je upotreba AI od strane ljudi za brzo generisanje sadržaja lošeg kvaliteta kako bi se zadovoljile potrebe platformi i pretraživača koje traže sadržaj. S obzirom na nedostatak suptilnosti kod mnogih generativnih AI modela i njihovu nesposobnost da shvate ljudsku nijansu, oslanjanje na AI za kreiranje sadržaja moglo bi dovesti do interneta preplavljenog niskokvalitetnim informacijama, člancima, umetnošću i drugim sadržajem, sve dizajniranim za „angažovanje“ i ništa više.

Da li je internet groblje? Daleko od toga.

Ono što može delovati kao uznemirujuća teorija trenutno nema uverljive dokaze koji je podržavaju. Priroda deljenja sadržaja i viralnosti znači da se isti postovi mogu iznova pojavljivati; slično tome, pesme koje su popularizovane pre deset godina i dalje se pojavljuju u reklamama, iako su muzičari daleko od savremenog konteksta.

Takođe, pomalo dosadna priroda optimizacije pretraživača (SEO) podstiče ljude da kreiraju sadržaj na tako metodičan način da može delovati kao da ga je stvorio robot. Tužna istina? Možda je to samo mladi pisac koji pokušava da ispuni kvotu ili dostigne određene ključne fraze, ubacujući niz linkova i prateći bezbroj drugih procesa i procedura koje Google Search favorizuje u datom trenutku.

To ne znači da je većina interneta sada pogođena botovima. Ovaj članak je delimično optimizovan. Izdavač Live Science-a, Future Publishing, takođe ima posveđenu jedinicu koja podržava web stranice svojih publikacija kako bi se rangirale više u pretraživačima.

Međutim, iako bi neka od ovoga mogla biti automatizovana, Google — kao vodeći pretraživač — strogo kažnjava članke koji pokušavaju da prevarom obmanu njegov algoritam pretraživanja. Osim toga, kod publikacija koji pružaju članke s savetima, posebno onim vezanim za kupovinu, Google traži sadržaj koji dokazuje da je čovek koristio uslugu ili proizvod koji se preporučuje. To može uključivati citiranje stvarnih primera, kao što je trajanje baterije telefona, ili posedovanje originalnih fotografija koje prikazuju uređaj u upotrebi. Tako da trenutne SEO smernice efikasno podstiču kreiranje više ljudskog i ljudski orijentisanog sadržaja.

Pazite šta čitate — posebno na društvenim mrežama.

Kada su u pitanju platforme društvenih mreža — uključujući X, Facebook, TikTok i Instagram — vode oko teorije „mrtvog interneta“ postaju mutne. Iako nema sumnje da milioni ljudi koriste ove platforme, mogućnost postavljanja botova koji objavljuju na osnovu ključnih reči daje težinu ideji da je internet prepun pametnih agenata umesto ljudi.

Zahvaljujući generativnoj veštačkoj inteligenciji, na internetu se sada mogu naći brojni AI-generisani Instagram modeli i influenseri koji predstavljaju naizgled savršene prikaze često oskudno odevenih osoba.

Naravno, uspon influensera i zvezda društvenih mreža, kao i mnoštvo filtera — plus ideja da se nečiji život ne predstavlja tačno na društvenim mrežama — već daju izgled lažnosti online učestvovanju.

I pored evolucije društvenih mreža, koja ponekad deluje kao alat za oglašavanje, one i dalje imaju ogroman uticaj na milione ljudi. Arapske prolećne pobune 2011. godine delimično se pripisuju pokretu koji je izgrađen na Facebook-u. U novije vreme, neredi koje su pokrenuli desničarski aktivisti u Velikoj Britaniji izbili su usled širenja dezinformacija na društvenim mrežama.

Uzimajući to u obzir, postoji potencijal za to da AI agenti promovišu lažne informacije i međusobno komuniciraju kako bi povećali angažman, čime bi se dodatno podstakle buduće tenzije. Istorijska studija objavljena u časopisu Nature otkrila je da su od 14 miliona poruka koje su širile 400.000 članaka na Twitter-u (sada poznatom kao X) tokom 10 meseci u 2016. i 2017. godini, „društveni botovi“ nesrazmerno igrali ulogu u širenju članaka iz „niskokredibilnih izvora.“ Ovo je dovelo do amplifikacije sadržaja — onoga što nazivamo „viralnim“ sadržajem.

Ovo ostavlja prostor za zabrinutost. S obzirom na to da je Reuters Institute for the Study of Journalism u izveštaju Digital News Report 2024 otkrio da su društvene mreže bile izvor vesti za 48% Amerikanaca, još uvek postoji ogroman broj ljudi koji su plodna meta za uticaj dezinformacija koje šire botovi.

Teorija zavere o mrtvom internetu ne znači zapravo da su sve vaše online interakcije sa botovima, napisali su istraživači veštačke inteligencije Jake Renzella i Vlada Rozova u blog postu za Univerzitet u Novom Južnom Walesu u Sidneju. Međutim, to je podsetnik da treba biti skeptičan prema javnim interakcijama na društvenim mrežama. Osim toga, ideja da internet čine sadržaji koje proizvode ljudi, a koje konzumiraju drugi ljudi, pretpostavka je koju više ne možemo smatrati validnom.

Ljudi i botovi zajedno surfaju internetom

Potraga za SEO-om kako bi se privukla pažnja ljudi već je dovela do sličnih članaka koji zamagljuju rezultate pretraživanja — neki su korisniji od drugih. To je takođe poslužilo kao inspiracija za humorističan, satirični članak o „najboljem štampaču 2024.“

Možda se može reći da i ovaj članak doprinosi problemu reagovanjem na interesovanje za razvijajuću teoriju zavere, iako Live Science nastoji da donese istraživanje i uvid u temu — kao i ljudsku perspektivu. Imajući to u vidu, veštačka inteligencija bi mogla biti sledeći korak ka internetu koji deluje „mrtvo“ zbog nedostatka značajno originalnog sadržaja i članaka koji nemaju ljudski pečat — bilo da je reč o gledištu, iskustvu ili jednostavno suvom duhovitom tonu.

Jedna nada ovde je to što Google i drugi online giganti preduzimaju mere kako bi suzbili korišćenje botova, ili barem tako tvrde. Ove mere su u velikoj meri posledica toga što su oglašivači postali svesniji onoga što predstavlja prave ljudske poglede u odnosu na botom generisane. Kao neko ko ima karijeru u online novinarstvu i izdavaštvu — jasno mi je da Google preferira članke koje su napisali ljudi i koji pokazuju stručnost, autoritet i poverenje. Pored toga Meta koristi AI kako bi pomogla u otkrivanju dezinformacija umesto da ih širi; može se reći da algoritmi Facebook-ovih vesti ironično podstiču ovu vatru, a jedan primer je kako je platforma korišćena za podsticanje genocida u Mjanmaru, s obzirom na to da su algoritmi ubrzavali širenje neregulisane, štetne anti-Rohinjske sadržine, prema izveštaju Amnestija.

Sve više ljudi se pridružuje privatnim online zajednicama i sajtovima koji traže finansiranje kroz pretplate i članstva u zamenu za sadržaj koji je posebno napisan za njih — umesto da se oslanjaju na privlačenje često nejasnih pretraživača. Privatne online platforme poput Discord-a i WhatsApp-a takođe deluju kao zajednice gde podaci ne mogu biti eksploatisani, a botovi usmereni na angažovanje još uvek nisu infiltrirali.

Dakle, ne, internet nije mrtav. Bar ne još. Ali moramo prihvatiti da ljudi dele online prostore sa sve većim brojem botova i AI agenata. Kako se informacije šire brže nego ikada preko digitalnih platformi, savetuje se oprez: nikada ne pretpostavljajte da zapravo komunicirate sa čovekom s druge strane ekrana.