Često je najlakši način da preporučiš igru prijatelju upoređivanje sa igrama koje znaš da već voli. Na primer, mnogi Deck Builder-i se lako opisuju kao slični Slay the Spire-u, dok imena žanrova poput Metroidvania ili Soulslike jednostavno objašnjavaju da je igra „nešto kao one“. Kada sam čuo da je Spirit Mancer 2D hack and slash igra inspirisana Mega Man-om i Pokémon-om, odmah sam bio zainteresovan, ali to je takođe značilo da sam imao velika očekivanja.
Glavni lik ove priče je Sebastian, samouvereni lovac na demone, čija preterana sigurnost u misiji rezultira time da on i njegovi saveznici budu povučeni u drugi svet. Dočekuju ga ljudi-svinje, identifikujući ga kao heroja iz legende, te mu daju novu demonsku ruku koja će mu pomoći da spase svet od demonske kraljice. Sa atraktivnim animacijama i solidnim pisanjem, priča pruža zanimljivu pozadinu za praćenje između nivoa.
Glavni deo akcije u Spirit Mancer-u odvija se na 2D akcijskim nivoima, gde ćete raditi lagano platformisanje i suočavati se s mnoštvom haotičnih borbi. Sebastian započinje igru s kratkodometnim demonskim mačem i pištoljem, kao i sposobnošću da se kotrlja kako bi izbegao štetu. Brzo ćete se navići na upotrebu ovog arsenala za uništavanje neprijatelja, naročito kada počnete da koristite njihove slabosti.
Svaki neprijatelj ima slabost koju morate iskoristiti da biste razbili njihov gard, bilo da je reč o napadima mačem, pištoljem ili kartama (o čemu kasnije). Kada uspešno razbijete neprijatelja, možete ga zarobiti u karti i iskoristiti njegovu moć protiv drugih neprijatelja. Ove karte su za jednokratnu upotrebu, ali ih je lako ponovo sakupiti, pa to ne predstavlja veliki problem.
Napadi kartama neprijatelja dolaze u različitim oblicima, od dodatne podrške vatrom do masivnih napada koji uništavaju protivnike. Najvažnije među njima su karte za lečenje, koje vam omogućavaju da nastavite borbu i dobijete više karata.
Iako možete prikupljati neprijatelje kao karte za napade, takođe imate svoj špil karata koji se osvežava kada se izlečite. Obično bih bio veoma uzbuđen zbog bilo kakvog elementa deck building-a u igri, ali ovde retko ima razloga za brigu o kartama, jer ih tokom igre dobijate previše. Takođe, uređivanje špila košta resurse, što otežava odlučivanje da se time bavite.
Spirit Mancer nudi lepu raznovrsnost sa tematski različitim svetovima koje biste očekivali u ovakvim igrama. Zabavno je istraživati vodene svetove i vatrene zemlje, ali uzbuđenje nivoa uvek bledi u poređenju sa epskim borbama sa bossovima. Ove borbe su uvek izazovne, zahtevaju mnogo izbegavanja i dobre reflekse kako biste ih savladali.
Postoji dosta sistema koje još nisam spomenuo, poput mogućnosti unapređenja karata i osnovnih sposobnosti uz valutu u glavnom svetu. Možete otključati različita oružja, nove poteze i povećanja snage, pod uslovom da imate odgovarajuće dragulje za to. Ovo vas motiviše da sakupite što više resursa.
Postoji mnogo načina za sticanje valute, poput vođenja ceha seljana koje možete slati na male misije. Drugi način je skupljanje dragulja na nivoima, ali zbog male nagrade u borbama, često se čini besmislenim boriti se sa svakim neprijateljem. Skriveni kovčezi sadrže daleko više resursa, pa sam često preskakao borbe i fokusirao se na pronalaženje kovčega.
Koliko god Spirit Mancer imao dobrih ideja, smatram da ga borbeni sistem razočarava. Nije zabavno stalno se boriti sa istim osnovnim neprijateljima, a pošto svaki nivo ima desetine njih, oseća se zamorno. Već posle nekoliko nivoa shvatio sam da mogu jednostavno preskočiti neprijatelje bez ikakvih posledica, a činjenica da mi je ovo bilo uzbudljivije od borbe nije dobar znak.
Spirit Mancer ima mnogo zanimljivih ideja i mehanika, ali kao celina ne uspeva da ostavi jak utisak. Borba je pristojna, ali nakon nekoliko sati postaje monotona, dok je distribucija valute loše balansirana. Uz prelepe pikselizovane vizuale, fantastične boss borbe i mogućnost hvatanja neprijatelja, i dalje ima dosta toga za voleti u ovoj igri, ali je teško ignorisati njene nedostatke.
