Ako ste odrasli uz point-and-click avanture poput Monkey Island ili originalnog Simon the Sorcerer iz 1993. godine, onda znate taj osećaj nostalgije koji vas vuče nazad u svet piksela, sarkazma i apsurdnih zagonetki. Simon the Sorcerer: Origins, prequel ove kultne serije koju je prvobitno stvorio britanski tim iz Adventure Soft, stiže kao obećanje da se stara magija može osvežiti bez gubitka duše. Razvijena od strane italijanskog studija Smallthing Studios i objavljena od strane ININ Games, ova igra je izašla oktobra 2025. godine za platforme kao što su PC (preko Steam-a), PlayStation 5, Xbox Series X/S, Nintendo Switch, te starije konzole poput PS4 i Xbox One. Ali da li je ovo zaista trijumfalni povratak, ili samo još jedan pokušaj da se iscedi stara formula? Hajde da zaronimo dublje u ovu avanturu i vidimo šta nas čeka.
Povratak u 90-e: Kako je sve počelo
Zamislite sebe kao tinejdžera iz 1993. godine – Simon, naš protagonist, nije ni slutio da će postati legenda. U Origins, radnja se odvija upravo tada, kada se Simon bori sa školskim problemima i selidbom u novu kuću sa majkom. Sve se menja kad naiđe na misteriozni portal koji ga baca u čarobni svet, pun vilenjaka, zmajeva i, naravno, beskrajnih problema. Ovdje upoznajemo mentora Kalipsa, koji mu otkriva drevnu proročanstvo: „neprizadan dečak iz drugog sveta“ mora pronaći tomes Prvog Čarobnjaka da spasi kraljevstvo od opakog Sordida, poznatog antagoniste iz originala.
Što se tiče glasa, fanovi će se obradovati – Chris Barrie, poznat po ulozi Rimmera iz Red Dwarf, ponovo oživljava Simona sa svojim britanskim sarkazmom. Njegove replike su pravo zlato: od krađe novca iz crkvene kutije do odbijanja da odmrzne sošnog učenika jer „izgleda cool tako“. Ovo nije samo prequel – to je priča koja objašnjava korene Simove ciničnosti, dodajući slojeve liku koji su nedostajali u ranijim nastavcima. Ako ste igrali original iz Adventure Soft-a, ovo će vam dati kontekst zašto je Simon postao takav „pametnjaković“ sa šeširom.
Modernizovana klasika: Kako se igra sada
Simon the Sorcerer: Origins zadržava srž point-and-click žanra – prikupljanje predmeta, kombinovanje alatki i rešavanje zagonetki – ali sa pametnim modernizacijama koje olakšavaju ulazak novim igračima. Igra traje više od 10 sati, a istraživanje je bogato: od šumskih staza do dvoraca i tajanstvenih pećina. Umesto staromodnih listi akcija (kao „gurni“, „povuci“ ili „govori sa“), interakcije su kontekstualne – samo kliknite ili pritisnite tipku da vidite opcije.
Na PC-u, miš je intuitivan sa dvostrukim klikom za kretanje, dok na Xbox Series X (kao i drugim platformama) levi analog štap vodi Simona, a držanje L1 (ili Tab na PC-u) ističe „hotspotove“ za interakciju. Dodatni sloj magije dolazi sa Simovim šeširom: on služi kao inventar, ali i dnevnik sa zadacima, plus mapa za brzo putovanje (sa smešnim detaljem da čioda pada u stvarni svet). Novost su čarolije koje učite tokom igre – otključavaju nove efekte na predmete, čineći zagonetke složenijim, ali ne frustrirajućim. Zaboravite na one apsurdne „nose psa“ trikove iz Simon the Sorcerer II – ovde je sve logično, ali i dalje puno humora.
Grafički, igra prelazi na 3D sa ručno crtanim pozadinama, što daje osećaj topline i detalja. Ipak, neki će reći da nedostaje pikselski šarm 90-ih, ali animacije su fluidne, a svet pun je malih detalja poput prijateljskog pastrma (da, to je Chippy, Simonov pas) koji vas prati i komentariše haos.
Humor i srce serije: Zašto je ovo neophodno za fanove
Britanski humor je ono što je učinilo Simon the Sorcerer besmrtnim – suva ironija, igra reči i situacije koje vas teraju da se smejete naglas. U Origins, to je pojačano: Simon se žali na „učiti magijski jezik“ kao da je na dosadnom satu matematike, a susreti sa likovima poput prijateljske supe (friendship stew) donose one trenutke gde se granica između avanture i satire briše. Fanovi hvale upravo ovu autentičnost – to nije samo remake, već ljubavni dopis originalu. Evo nekoliko primera koji će vas nasmejati i podsetiti zašto je Simon najsarkastičniji čarobnjak u video-igrama:
- Rickroll na otvorenju: Igra počinje sa dečakom u autu koji sluša Walkman, a onda udari Rick Astleyev hit „Together Forever“ tokom špikova – pravi iznenađujući „Rickroll“ koji vas baca u 80-e sa dozom gluposti i radosti. Nije preterano korišćen u memovima, pa svaki put deluje sveže i besmisleno zabavno.
- Moralno sumnjive odluke Simona: Naš junak krade novac iz crkvene kutije ili slučajno utapa trola, ali Chris Barrieov smarljivi glas sve to čini neodoljivim – „Sve te stvari su moralno upitne, ali njegov glas vas tera da navijate za njega uprkos griže savesti.“ Ili kad Simon odbije da odmrzne sošnog učenika jer „izgleda cool tako“ – savršena mešavina ciničnosti i tinejdžerske buntovništva.
- Absurdne interakcije sa inventarom: Kad Simon slučajno upotrebi štapić na sebi, rezultat je hilarijan – „Jednom je bilo smešno, svaki put posle toga malo repetitivno, ali i dalje zabavno.“ Ili kad u inventaru imate kutuljugu i Simon komentariše da je „gadan i ne želi da ga dodirne“, zaboravljajući da baš ona može pomoći u zagonetki sa olovkom. A kombinovanje predmeta? Simon protestuje na svaki korak, kao da kaže „Zašto bih to radio? To nema smisla!“
- Referencije i četvrti zid: Simon zove prolaznika „NPC-om“ ili pita Kalipsa „Zar se već nismo sreli?“, lomeći zid između igre i stvarnosti na način koji podseća na stare avanture. Ili knjiga naslovljena „Praise the sun!“ u biblioteci – direktna, nespretna referenca na Dark Souls koja vas ili nasmeje ili natera da prevrnете očima. Čak i fetch questovi dobijaju sarkastičan twist: Simon komentariše „Opet me šalju na potragu za glupostima“, što je „baš raspoloženje, Simone“.
- Vizuelne i situacijske gluposti: Kad se Simova glava pretvori u pikselizovanu verziju sebe, on vrišti od užasa – „To je raspoloženje, Simone, uveravam te.“ Ili Akademija puna Harry Potter referenci, ali gde „niko zapravo ne brine i radije bi bio bilo gde drugdje“. Čak i trol se impresionira jednostavnim magijskim trikom, jer „trolovi su jednostavni i impresionirani bilo kojim pokazivanjem magije“. A kad krivite psa za neuspele zagonetke? „Ne, krivim psa!“ – to je srž apsurdnih zagonetki koje vas drže zalepljenim uz ekran.
Ako tražite poređenje, ovo je bolje od lošeg Simon the Sorcerer 3D nastavka iz 2002., ali zadržava duh prvog dela. Dodatno, podrška za Mac i Linux čini je pristupačnijom, a cena od oko 30 eura (sa popustima na Steam-u) je pravi bargain za 10+ sati zabave.
Šta je dobro, a šta može bolje?
Prednosti:
- Neodoljivi humor i vrhunsko glasovno glumljenje od Chrisa Barrieja.
- Pametne zagonetke koje će vas naterati da razmišljate, ali ne da se frustrirate.
- Novi mehanizmi poput čarolija i magičnog šešira dodaju dubinu bez uništavanja klasične formule.
- Savršeno za fanove 90-ih avantura, sa nostalgičnim referencama.
Nedostaci:
- Art stil može delovati manje detaljno u odnosu na piksel art iz detinjstva.
- Kasniji delovi imaju repetitivne sekvence, ali se spašavaju smešnim twistovima.
Sve u svemu, Simon the Sorcerer: Origins je odličan uvod u seriju za nove igrače i lep poklon veteranima. Ako volite avanture gde se pamet susreće sa smehom, ovo je igra za vas – i nadamo se da će ININ Games i Smallthing Studios nastaviti sa nastavcima.
Šta vi mislite? Jeste li spremni da se vratite u čarobni svet? Podelite u komentarima!
