Da li ikad u praznom hodu prebacite na TV emisiju za koju nikada niste čuli, samo da biste otkrili da vam je to nova omilјena? I ovo vas, naravno, šalјe u spiralu egzistencijalnog straha – napolju je toliko stvari, više nego što biste ikada mogli da doživite, a neke od njih će neizbežno biti izgublјene tokom vremena. Tako smo se osećali igrajući ScourgeBringer. Nikada nismo čuli za ovog platformera, ali igrajući ga, oduševili smo se koliko je bio fluidan i moderan.
OK vreme za ispovedanje: dok smo bili deca, igrali smo puno klasičnih video igara na emulatorima. To verovatno nije bilo na nivou. Nismo znali, bili smo mala deca. Ali moramo da se oprobamo u žanru koji je uglavnom zaostao za platformama. Igre poput Ninja Gaiden. X-Men: Mutant Apocalypse. Comix Zone. Sunset Riders. Sve ove igre su živele i umrle pod njihovim reaktivnim kontrolama. I to je možda zaboravlјena umetnost. Ne kako ove igre izgledaju, nego kako se osećaju.
Za naš novac, jedna od najlepših igara u poslednjih deset godina je Dead Cells, pa je vredno potražiti je i pokušati da se objasni zbog čega se oseća tako dobro. A to je teško da se učini! To je kombinacija animacije, vremena, brzine i efekata. Kada vaš mali frajer izvede izvrdavajuće kotrljanje u Dead Cells, postoji delić sekunde između pritiskanja dugmeta i izvođenja radnje. Osećate napor. Kada vas pogode, na trenutak izgubite kontrolu nad vašim likom i ekran se zatrese. Taj gubitak kontrole je zanemarlјiv u pogledu igranja, ali uliva savršenu količinu straha.
Ovo je područje u kojem ScourgeBringer blista. Oseća se neverovatno. Skakanje ima baš pravu težinu. A dvostruko skakanje? To je ta stvar. Vaš lik ima iznenadni napad koji se oseća neverovatno, posebno kada se odbije (ili ne!) od neprijatelјa. A onda počinjete da lančano vezujete ove poteze, odbijajući se od zidova i udarajući neprijatelјe jedne u druge. Ne može da se preceni koliko je sve to dobro igrati i koliko su takve stvari važne. Postoji dogovor oko rečnika za merenje stvari poput performansi grafike ili čak kvaliteta pisanja. Daleko je teže pronaći reči koje bi opisale apstraktni osećaj kontrola video igre, i to je šteta.
Zašto – kao i, zašto sve ovo radite – takođe je cool. Pretpostavlјamo. Mislimo, prezentacija je vrlo dobra. Čudna ukleta stvar svemirske stanice parkirala se na nebu, a strašni budalasti avanturisti ulaze – ali niko nikada ne izlazi. Pošteno. Volimo glavnog junaka. Nјeno ime je Kyhra i izgleda poput opakog cyberpunk samuraja Drow-a. Ona je upravo ona vrsta lika koja je dovolјno cool da vi poželite da ona bude igrajući lik u nekoj vrsti crossover borbene igre. Nema dovolјno dubine da želite da pročitate knjigu o njoj, ali želite da je vidite kako ukršta mačeve sa nekim poput Dante-a iz Devil May Cry ili Rayman-a ili nekoga drugog. Ona je momentalno ikonična po našem viđenju, a opet, takav dizajn nije lak da se učini.
To je mnogo efuzivne pohvale. Postoji li neki deo ScourgeBringer-a koji zaslužuje oštriju kritiku? Zapravo postoji. To je zato što je ScourgeBringer lukav (ili roguelit, šta god) koji je izašao samo mesec dana nakon što je Hades zapalio svet igara. Mnogo ludačkih igara je u redu. Hades je postavio novi zlatni standard. A ScourgeBringer ne uspeva sasvim da se podigne na taj nivo. Vaš napredak je prespor i jednostavan. Postoji drvo veština i na njega trošite Judge Blood; činite Kyhra-u moćnijom. To funkcioniše. Ipak, nikada se nismo osećali toliko uzbuđeno da otklјučamo novu sposobnost, i trebalo je predugo pre nego što smo osetili da napredujemo. Možda bi se osećali bolјe da smo napredovali na više frontova, ali razvoj karaktera se uglavnom oseća linearno.
Ipak, nikada se nismo žalili na razvoj karaktera dok smo igrali Sunset Riders na emulatoru. Igrali smo je zilion puta, pokušavajući da pobedimo sledećeg boss-a ili da postignemo visok rezultat. Ta igra bi mogla da nas zabavlјa satima, jednostavno zato što ju je bilo lepo gledati i osećali smo se sjajno. I taj osećaj, gde kontrole pomažu u stvaranju drame … to ne možete da glumite. Zbog toga ćete i igrati ScourgeBringer i uživaćete u njemu.
Dobro
- Savršene kontrole
- Odličan izgled
- Ubica soundtrack
Loše
- Neujednačeni grubi elementi
- Pitanja o tempu razvoja likova
