S obzirom da je originalan plan bio da „Rayman Legends: Definitive Edition“ bude ekskluzivno na Wii U, smatramo da je ironično da smo je igrali na više formata u poslednje četiri godine nego bilo koju drugu igru. To je zapravo prilično tužna ironija, jer nije bila naročito uspešna ni u jednom od njih, uprkos tome što je bila jedna od najboljih 2D platformskih igara u poslednjih nekoliko godina. A sumnjamo da će joj se sreća promeniti na Switch-u, naročito zato što ovo apsolutno nije definitivno izdanje.
Time ne mislimo da je ova verzija po nečemu zaista loša, već da jednostavno ne radi tako dobro kao što je to slučaj sa Xbox One i PlayStation 4 verzijama, a nema ni iste karakteristike kao originalno Wii U izdanje. Čak nije ni dobra kao PS Vita verzija, na koju najviše podseća. Međutim, da niste recenzent video igara kome je posao da cepidlači, jedva biste primetili razliku između njih.
„Rayman Legends“ je donekle nastavak „Rayman Origins“ iz 2011. godine, igre koja je s pravom hvaljena zbog svojih odličnih vizuelnih kvaliteta, ali za koju smatramo da joj nedostaju raznovrsnost i maštovitost koje očekujete od vrhunske Nintendo igre. Ubisoft-ov Montpellier studio se očigledno slaže, pošto „Legends“ uzima sve što je bilo sjajno kod originalne igre i poboljšava i unapređuje ga u nešto zaista posebno.
Rayman Legends: Definitive Edition
Pored svega, ovo je jedna od vizuelno najupečatljivijih igara koje smo ikada videli, a oni koji ga odbacuju kao „običnu 2D igru“ zaslužuju život prepun generičkih braon pejzaža i dosadnih simulacija. Ne samo zato što sjajan galski stil odiše ličnošću, već i zbog pažnje posvećene detaljima i pametne upotrebe poligonalnih grafika nećete moći da predvidite šta sledi, kao na primer da vas jure džinovski zmajevi i trolovi, ili da ćete se naći u podvodnim zonama neverovatne lepote.
Međutim, ono zbog čega se „Rayman Legends“ zaista izdvaja kao nešto posebno je to što ispunjava obećanje Nintendo-a o novoj ideji na svakom nivou. Ovo je bio jedan od glavnih neuspeha za „Rayman Origins“, ali „Legends“ skoro bez napora uspeva da ostane sveža – i to sa više od 12 sati igranja.
Rayman Legends: Definitive Edition
Kao i uvek, platformski delovi deluju malo više „lebdeće“ od onih iz „Mario Bros.“ serijala, ali su kontrole ipak precizne i pouzdane – a Raymanova rotirajuća frizura mu još uvek omogućava da glatko klizi kroz vazduh. To je nešto na šta smo navikli u ovom serijalu, ali „Legends“ takođe nestrpljivo ređa nove karakteristike, kao što su nivoi u kojima je fokus više na pucanju, rešavanju zagonetki, prikrivanju, i elementima iz skoro svih žanrova koje možete zamisliti.
Vrhunac ovog mešanja žanrova je verovatno muzička etapa na kraju svakog sveta. One koriste prave pesme adaptirane na način koji podseća na crtani film (u jednoj posebno nezaboravnoj etapi možda ćete prepoznati „Black Betty“) da vas prate dok pokušavate da pomoću skakanja i udaranja dođete do kraja staze pre kraja muzike. Koreografija je neverovatna i bili bismo srećni da možemo da igramo igru koja se cela zasniva na tom konceptu.
Rayman Legends: Definitive Edition
Međutim, to nimalo ne umanjuje uživanje u borbama sa bossevima, koje se još uvek odvijaju u relativno tradicionalnoj strukturi učenja šablona, jer predstavljaju vrhunac vizuelnog majstorstva. Mešavina 3D grafike i 2D igranja funkcioniše izuzetno dobro, i ne znamo ni za jedan naslov koji je ovu mešavinu bolje primenio.
„Origins“ je prišla prilično blizu, naravno, a mnogi njeni nivoi mogu se otključati unutar „Legends“, pa skoro da dobijate dve igre po ceni jedne. Kao kod originalne igre, i „New Super Mario Bros.“, imate opciju za lokalnu kooperativnu igru za četiri osobe (ali ne online). Međutim, najinteresantnija opcija kooperativne igre uključuje Murfyja, vilenjaka iz „Rayman 2“, a način na koji on funkcioniše je oduvek bio glavna razlika između svih verzija ove igre.
Rayman Legends: Definitive Edition
Murfy je bio fokus specifičnih karakteristika GamePad-a kod Wii U verzije, gde je, pomoću senzora pokreta, drugi igrač mogao da kontroliše Murfyja direktno korišćenjem ekrana osetljivog na dodir. Ovo je, naravno, bilo nemoguće na ostalim kućnim formatima, a u Switch verziji kompjuter ga automatski kontroliše, a vi jednostavno pritisnete dugme kada želite da on nešto uradi (kao, na primer, da preseče konopac da oslobodi most, ili odvuče pažnju neprijatelju).
Rayman Legends: Definitive Edition
Originalne kontrole na dodir dostupne su kao zasebna opcija u ručnom režimu, ali nema načina da ove deonice igrate sa prijateljem – kao što je to originalno zamišljeno. Očigledno je da ne možete da koristite Switch-ev ekran osetljiv na dodir sa TV-om, ali ste sa PS Vita mogli da povežete dve konzole i igrate kooperativno na taj način. Međutim, Ubisoft se nije potrudila kako bi omogućila išta slično. Zapravo, jedini značajan napor koji je Ubisoft kompanija načinila za Switch verziju jeste dodavanje režima onlajn turnira za „Kung Foot“ mini igru.
Rayman Legends: Definitive Edition
I iako je grafika prekrasna, ona ipak ne izgleda kao nekompresovane teksture koje su krasile Xbox One i PlayStation 4 verzije, a tu su i kratki primeri pada fps-a. Vreme učitavanja je takođe znatno gore nego u svim drugim verzijama. Ipak, ne možemo reći da ovi nedostaci uništavaju igru – ništa od ovoga nije ni blizu toga – ali oni dokazuju da se ovo ni na koji način ne može smatrati definitivnim izdanjem.
Iako su Xbox One i PlayStation 4 verzije najlepše verzije igre, po našem mišljenju je originalna, Wii U verzija, najbolja. Igra je dizajnirana za njegove jedinstvene kontrole i očigledno se one ne mogu replicirati na bilo kojem drugom formatu. Bilo bi oštro od nas da previše kritikujemo ovu igru ali sigurno možemo reći da ovo nije definitivno izdanje.