Kada sam prvi put pokrenuo Dark Scrolls, iskreno sam očekivao pravu malu retro eksploziju na mom ekranu – nešto što će me instantno podsetiti na zlatno doba starih 8-bitnih i 16-bitnih klasika, ali začinjeno onim modernim, zaraznim roguelite elementima koji nas teraju da kažemo „samo još jedan pokušaj“. Igra, koja je zvanično izašla 22. juna 2026. godine, dolazi nam iz kuhinje developera doinksoft. Ako ste ljubitelj nezavisne scene, verovatno ih znate po neobičnim, ali neverovatno šarmantnim naslovima kao što su Gato Roboto, Gunbrella i Demon Throttle. Iza celog projekta stoji izdavač Devolver Digital, ime koje je u industriji postalo sinonim za uvrnute, kvalitetne i hrabre indie igre.
Naslov je dostupan za PC putem Steam platforme, kao i za Nintendo Switch, uključujući i dugo čekanu Switch 2 konzolu. Cena je prilično pristupačna i iznosi oko 10 dolara, što je na prvi pogled čini idealnom investicijom za brze, opuštene gejming sesije. Ipak, nakon što sam u njoj proveo desetine sati, prešao većinu onoga što nudi, otključao likove i isprobao sve kako u solo, tako i u kooperativnom modu, moji utisci su ostali duboko pomešani. Igra ima neosporan šarm, ali i probleme koji vas vrlo brzo mogu ohladiti. U nastavku delim svoje lične impresije, bez dlake na jeziku.
Priča i osnovna ideja: kada narativ ustupi mesto čistoj akciji
Ukoliko ste gejmer koji traži duboku, emotivnu priču, kompleksan razvoj likova i sinematike koji oduzimaju dah, Dark Scrolls definitivno nije adresa na koju treba da se obratite. Igra vas bukvalno i figurativno baca u vatru, u mračan, procedurno generisan svet bez mnogo okolišanja i objašnjavanja. Nema epskih uvoda, dugih dijaloga ili obimnog teksta. Vi preuzimate kontrolu nad grupom hrabrih, i blago rečeno luckastih heroja, koji se iz nekog samo njima znanog razloga probijaju kroz nepregledne horde monstruoznih neprijatelja.
Konceptualno, u pitanju je auto-scrolling akcioni platformer sa veoma snažnim roguelite uticajima, ali i jasnim pečatom klasičnih šmup (shoot ’em up) naslova. Ako bih morao da povučem paralelu, rekao bih da je to ludačka mešavina legendarnog Gauntlet-a, nemilosrdnog Ghosts ‘n Goblins-a i modernog roguelite pristupa progresiji. Vaš zadatak je da preživite, a svaki vaš „run“ (odnosno pokušaj prelaska) može da potraje i do nekoliko desetina minuta. Naravno, kao što žanr nalaže, smrt nije kraj. Kada jednom padnete u borbi, igra vas šalje nazad na početak, u svojevrsni hub, ali sa resursima koje ste prikupili usput, a koje sada možete iskoristiti za trajne nadogradnje svojih heroja.
Na samom startu, na raspolaganju vam je samo nekoliko osnovnih heroja, od tri ponuđena. Kako budete igrali, napredovali i ginuli, polako ćete otključavati i ostale, kojih ukupno ima više. Svi oni dele osnovne kontrole i mehaniku kretanja, ali se dramatično razlikuju po jedinstvenim sposobnostima, oružjima, posebnom duplom skoku i ultimativnom napadu. Lično, veoma brzo sam se vezao za heroja u klasi varvarina (Barbarian) sa ogromnom sekirom. On je postao moj apsolutni favorit jer njegov udarac iz skoka o zemlju (takozvani butt stomp) čini njegov model gotovo neranjivim tokom trajanja animacije. To mi je omogućavalo da koristim klasične „cheese“ taktike i izbegavam sigurne smrti. Međutim, upravo ta činjenica otkriva i jedan od sistemskih problema igre – balans između likova praktično ne postoji. Dok sa jednim herojem možete sa lakoćom da čistite nivoe, sa drugim će isti taj nivo biti prava noćna mora.
Gejmplej mehanike: trči, skači, preživi i ponovi sve ispočetka
Kada su u pitanju kontrole, developer doinksoft se odlučio za ekstremno minimalistički pristup. Sve što radite u igri obavljate pomoću samo tri dugmeta: jedno služi za skok (A), drugo za osnovni napad (X), a treće za vaš moćni super napad (Y). Zvuči prosto, zar ne? Problem (ili draž, zavisno od toga kako gledate na stvari) leži u tome što je Dark Scrolls čistokrvni auto-scroller. To znači da ekran neumoljivo klizi ka desnoj strani, bez obzira na to da li ste vi spremni za to ili ne. Vi ste u stalnom pokretu, morate precizno da skačete po platformama, izbegavate smrtonosne zamke, sečete neprijatelje i u letu sakupljate novčiće koji su vam preko potrebni za pomenute nadogradnje.
Ovaj koncept stvara konstantan, nepopustljiv pritisak na igrača. Nema zaustavljanja da procenite situaciju, nema povlačenja u sigurnu zonu. Ako promašite samo jedan ključan skok, ili ako na sekundu skrenete pogled sa ekrana i ne primetite hordu kostura koja vam dolazi u susret – mrtvi ste.
Samo u solo režimu sam proveo dobrih sedam do osam sati, i mogu reći da su prvi pokušaji bili prilično spori, frustrirajući, ali na neki uvrnut način i edukativni. Učio sam mehanike, pametio obrazce po kojima se nivoi generišu i otključavao likove. Zvezdani sistem (star gauge) je jedna od zanimljivijih mehanika koja vas tera na agresivnu igru. Svaki uspešan udarac koji zadate neprijatelju puni ovu skalu. Kada se ona konačno napuni do vrha, možete aktivirati svoj specijalni napad koji je sposoban da momentalno očisti čitav ekran od zlikovaca. U meta prodavnici između pokušaja, sakupljenu valutu trošite na stvari kao što su trajno povećanje zdravlja, veća šteta od oružja ili brže punjenje specijalke. To stvara onaj dobro poznati osećaj zavisnosti i prividnog napretka čak i kada ginete na istom nivou peti put zaredom.
Ipak, smrt u solo igri ume da bude neverovatno brutalna i deprimirajuća. Zamislite situaciju: preživeli ste 35 minuta čistog haosa, imate odličan „build“, sjajno zdravlje, stigli ste daleko, a onda vas jedan pogrešno procenjen skok baci u jamu i apsolutno sve se poništava. Frustracija se dodatno pojačava zbog kontrola koje su neobično „floaty“ – vaši likovi često deluju kao da lebde u vazduhu, što u platformeru koji zahteva milimetarsku preciznost naprosto nije smelo da se dogodi. Često sam ginuo ne zbog svoje loše reakcije, već zato što lik nije pao tamo gde su zakoni fizike nalagali da padne.
Kooperativni mod naspram solo igranja: haos sa prijateljima ili usamljena frustracija
Igra u kooperativnom modu, bilo da igrate lokalno na kauču sa prijateljem ili online, jeste potpuno druga zver. U društvu, Dark Scrolls dobija novu, mnogo zabavniju dimenziju. Haos na ekranu postaje duplo veći, ali je zabava proporcionalno bolja. Jedan igrač može preuzeti ulogu heroja koji se fokusira na lečenje i podršku, dok se drugi igrač pretvara u čistu mašinu za mlevenje mesa i čisti horde koje vam idu u susret. Ako neko pogine, pritisak se deli na dvoje.
Ovaj kooperativni aspekt zapravo maskira mnoge mane igre, jer kada se smejete sa prijateljem zbog glupe greške, lakše opraštate neprecizne kontrole. Sa druge strane, neprijatelji i bossovi jesu raznovrsni u prvih nekoliko sati igranja, ali jako brzo shvatite da se ponavljaju. Igra nudi ukupno osam različitih faza (stageova), prepunih mid-bossovima, skrivenim prodavnicama u sred nivoa i masivnim završnim bossovima. Neki od tih glavnih neprijatelja su vizuelno zaista impresivni. Njihovi napadi zahtevaju ozbiljno učenje obrazaca (patterna) kretanja, što me je jako podsetilo na određene mehanike iz Soulslike igara koje su spominjali i drugi recenzenti širom interneta. Ipak, kada se podvuče crta, srž gejmpleja ostaje repetitivna: trči napred, pokušaj da pogodiš platformu sa lebdećim skokom, pucaj u sve što mrda i ponavljaj taj proces do iznemoglosti.
Vizuelna prezentacija i dizajn zvuka: prelepi pikseli i iritantni tonovi
Kada je u pitanju vizuelni identitet, doinksoft je još jednom dokazao da su apsolutni majstori modernog retro piksel arta. Igra izgleda prelepo i predstavlja pravi ljubavni pismo 8-bitnoj i 16-bitnoj eri video igara. Pikseli su oštri, paleta boja je mračna ali vrlo jasna, što znači da je akcija na ekranu uvek čitljiva. Retko kada sam dolazio u situaciju da ne vidim gde se moj lik nalazi u odnosu na projektile koji lete sa svih strana, što je ogroman plus u igrama ovog tipa. Animacije, posebno kada su u pitanju pokreti velikih bossova, prepune su šarma, detalja i specifičnog humora po kojem je izdavač Devolver Digital inače poznat.
Ali, ono što igra radi savršeno na polju grafike, u potpunosti upropasti na polju zvuka. Dizajn zvuka je, najblaže rečeno, ogromno razočaranje i apsolutno najslabija tačka cele igre. Muzička podloga, iako solidna u prvih pet minuta i pristojna za retro standarde, ima veoma kratku petlju (loop) koja se besomučno ponavlja. Slušaćete jednu te istu pesmu desetine i desetine puta, do te mere da će vam početi da buši mozak. Zvučni efekti udaraca i eksplozija su neobično plitki, iritantni i podsećaju na udaranje po praznoj konzervi. Lično, morao sam potpuno da stišam muziku i zvučne efekte u glavnom meniju već posle drugog sata igranja, puštajući sopstvenu plejlistu u pozadini. Ovo neverovatno kvari imerziju i oduzima onaj doživljaj epske retro borbe.
Takođe, dužan sam da spomenem i nekoliko tehničkih problema. Tokom igranja naišao sam na nekoliko frustrirajućih bagova. Dešavalo mi se da se igra potpuno zaglavi nakon uspešno savladanog bossa, gde strelica koja vam pokazuje da nastavite dalje jednostavno prestane da funkcioniše, terajući vas da resetujete ceo pokušaj. U periodu dok sam radio recenziju na PC-u, igra nije podržavala „cloud saves“ na Steamu, što je ogroman nedostatak za nas koji volimo da prebacujemo igranje sa desktop računara na Steam Deck ili laptop dok putujemo.
Konačna presuda: da li je igra vredna vašeg vremena i novca
Kome je zapravo namenjen Dark Scrolls? Ako ste neko ko obožava kratke, brze i ponovljive gejming sesije, ova igra će vam savršeno leći – pogotovo ako igrate na Nintendo Switch konzoli dok putujete prevozom ili čekate u nekom redu. Takođe, ovo je sjajan naslov ukoliko često organizujete gejming večeri sa prijateljima i tražite laku, co-op zabavu za kauč koja ne zahteva puno učenja mehanika. Ljubitelji čistog retro stila i prepoznatljivog uvrnutog šarma koji neguje Devolver Digital sigurno će pronaći dosta stvari za uživanje.
Sa druge strane, ova igra definitivno nije za vas ukoliko od naslova tražite bilo kakvu koherentnu priču, visoku raznovrsnost nivoa na duge staze, a posebno nije za vas ukoliko niste spremni da oprostite kontrole koje su daleko od savršenih. Floataste kontrole vas mogu koštati mnogo živaca, posebno u trenucima kada uložite 40 minuta svog vremena samo da bi vas igra ubila jer skok nije odreagovao kako ste navikli.
Cena od samo 9,99 dolara je realno mala, i čini igru sasvim korektnom kupovinom, posebno ukoliko je ulovite na nekom dodatnom sezonskom popustu ili ako planirate da je kupite isključivo zbog igranja u društvu. Na Steam platformi, Dark Scrolls trenutno ima mešovite ocene, sa oko 64% do 66% pozitivnih recenzija. To savršeno oslikava i moj konačni osećaj – postoje igrači koji obožavaju ovaj pikselizovani, jeftini šarm, i oni koji oštro i sa pravom kritikuju repetitivnost i zvučni dizajn.
Završio bih ovu recenziju priznanjem – zaista sam ušao u Dark Scrolls sa ogromnim očekivanjima. Bilo je trenutaka kada sam se iskreno smejao i uživao, pogotovo kada varvarin razvali sve pred sobom u kooperativnom ludilu. Međutim, onog trenutka kada sam video sve što igra ima da ponudi od okruženja, i nakon što sam otključao većinu heroja, svaka moja želja da ponovo pokrenem igru je prosto isparila. Igra na papiru obećava dosta, na prvi pogled kupuje šarmom, ali dugoročno ne uspeva da vas zadrži. Možda je najbolje da sačekate nekoliko zakrpa (patch-eva) pre nego što joj pružite šansu, ali do tada, Dark Scrolls za mene ostaje samo jedan prolazni, iako lep, izlet u prošlost.
