Dugo sam već pratio Scarlet Hollow, još od objavljivanja drugog projekta Black Tabby Games-a, Slay The Princess. Ne samo da je Slay The Princess bio izvanredno iskustvo, sa narativom koji je bio i ezoteričan i dirljiv, već je igračima pružio i izuzetnu slobodu za vizuelni roman, čak i rušeći mnoge narativne konvencije sa kojima smo upoznati na Zapadu. Zauzeo je prvo mesto na mojoj listi najboljih igara 2023. godine s dobrim razlogom, tako da je bilo samo pitanje vremena kada ću zaroniti u Scarlet Hollow. S obzirom da se i ovde Black Tabby Games bavi natprirodnom misterijom — žanrom u koji sam veoma investiran — imao sam dosta razloga da budem entuzijastičan.
Scarlet Hollow je zapravo već neko vreme dostupan, sa prvom epizodom objavljenom još 2021. godine. Od tada su objavljene još tri epizode od planiranih sedam. Međutim, Black Tabby Games je odlučio da ovog meseca izvrši „soft relaunch“, unoseći brojna poboljšanja u igru putem ažuriranja pod nazivom The Roads Untraveled. I dok sam uglavnom znao šta da očekujem, ostao sam veoma impresioniran.
Počinjete kao igrački lik koji sam bira ime, na putu ka gradu Scarlet Hollow, nakon što ste pozvani na sahranu svoje tetke od strane daleke rođake Tabithe. Suvišno je reći da ništa nije onakvo kako izgleda, i od momenta kada stignete u Scarlet Hollow, već ste uronjeni u misteriju. Šta je uzrokovalo da se vaša strana porodice odvoji od Tabithine? Zašto vas je Tabitha pozvala na sahranu, iako deluje kao da ne želi ništa sa vama? Pitanja se gomilaju, a postoji mnogo puteva koje možete istraživati. Naravno, pošto igra još uvek nema završetak, neki odgovori za sada ostaju u senci.
Uprkos natprirodnim elementima, Scarlet Hollow je mnogo prizemljenije iskustvo u poređenju sa Slay The Princess. Ima sve odlike dobre paranormalne misterije: jeziv grad sa mračnom istorijom; enigmatične likove koji znaju više nego što govore; priče o kriptidima, kletvama i osvetoljubivim ukletim mestima. Ali umesto da se strogo drži ovih tropova, Scarlet Hollow se igra sa njima — ponekad ih čak i ruši. Likovi i zapleti su implementirani na pametne načine koji iskorišćavaju vaša očekivanja, dok i dalje ostaju verni konvencijama kao celini. To čini vaš prvi prolazak kroz igru izuzetno uzbudljivim i angažujućim, jer je teško znati tačno kuda će vas ovaj mračni trag odvesti.
Likovi u Scarlet Hollow prate ovaj trend, svaki pokazujući da je mnogo više od onoga što sugerira njihov početni uvod. Opet, igra voli da vas suptilno navodi na pogrešan put pre nego što brzo okrene stvari u drugom pravcu, posebno pred kraj svake epizode. U najmračnijim trenucima, počinjete da se pitate koliko dobro zapravo poznajete građane Scarlet Hollow-a. Do kraja četvrte epizode, mnogi likovi ostaju potpune enigme. Takođe su izuzetno simpatični i angažujući. Na primer, veoma rano sam se vezao za lik poput Stel-le, dok kasniji obrti radnje čine likove poput Tabithe još uzbudljivijim.
Još uvek nismo videli kuda će sve ovo voditi, s obzirom da su preostale još tri epizode. Za sada, Scarlet Hollow nudi izuzetno uzbudljivu priču koju jedva čekam da vidim kako će se nastaviti.
Ono što čini priču još sjajnijom je fokus na izbor igrača. Iako je Scarlet Hollow nesumnjivo vizuelni roman, ima pristup koji podseća na RPG bez borbi, sa naglaskom na narativ. Počinjete igru birajući dva od nekoliko osobina, što može otvoriti nove puteve koji bi inače bili nedostupni. Možete kombinovati ove osobine kako god želite, što znači da možete biti nabildovani knjiški moljac ili ulično pametni nevaljalac koji takođe može razgovarati sa životinjama. Ovo, u kombinaciji sa opsegom opcija koje su vam ponuđene tokom dijaloga, omogućava vam da priču pomerate na načine koji su jedinstveni za vaš prolazak kroz igru.
Najraniji razgovor u igri — razgovor sa prilično dosadnim strancem u autobusu — dobro ilustruje ovo. Možete odlučiti da ga potpuno ignorišete ako želite, ali vaše odabrane osobine će takođe pružiti dijalog opcije koje ostavljaju veoma drugačiji utisak. Svaka interakcija deluje smisleno i ima talasne efekte na ostatak priče. Retko kada imate osećaj da ste usmereni ka određenom ishodu, dajući vam više agencije nego što biste očekivali od ovog žanra. Naravno, postoje određeni zapleti ka kojima igra želi da vas usmeri, ali postoji više načina da utičete na to kako će se ti događaji odvijati.
Ovo je tip igre koji podstiče na višestruke prolaske. Ne može se sve videti odjednom, a s obzirom na to koliko kompleksna mreža izbora može postati, verovatno ćete želeti da započnete novi prolazak čim završite četvrtu epizodu — samo da vidite kako bi stvari mogle da se odvijaju drugačije sledeći put. Za one koji vole razgranate narative i istinsku agenciju, Scarlet Hollow nudi mnogo toga.
Vizuelno, umetnički stil Scarlet Hollow-a je izuzetno svestran; likovi izgledaju simpatično i ekspresivno, što ih čini još relatable i lako se vezujete za njih. U međuvremenu, pozadine su detaljne i atmosferične, savršeno postavljajući raspoloženje svake scene. Bilo da istražujete imanje Scarlet, navigirate kroz gusto zaraslu baštu ili zalazite u jezive dubine napuštenog rudnika, svaka nova lokacija deluje dobro osmišljeno. Slično kao Slay the Princess, umetnički stil i prelepa estetika Scarlet Hollow-a su veliki aduti.
Takođe odlično predstavlja svoje horor elemente. Retko ima jump scare-ova, a većina naglaska je na stvaranju napete, jezive atmosfere. Horor često proizilazi iz straha koji osećate u teškim situacijama ili kada ste primorani da donesete tešku odluku. Taj strah postaje još jači kako posledice vaših prošlih akcija lebde nad vama, pretići bezbednost likova za koje ste se vežbali — kao i vašu sopstvenu. Ovo je dodatno pojačano otključljivim Hardcore modom, koji vam omogućava da na početku igre odaberete tri osobine umesto dve, ali vas sprečava da koristite te osobine da izbegnete bilo kakve posledice.
U suštini, ovo je drugačiji tip horora od većine, fokusirajući se na teret vaših sopstvenih odluka kao igrača. Vaša radoznalost može vas odvesti u mračne, katastrofalne situacije, i samo vi ste krivi za strah koji osećate. Ali to je samo još jedan razlog zašto je Scarlet Hollow tako opčinjavajući horor naslov.
Iako je tek na pola puta do završetka, Scarlet Hollow već nudi mnogo toga. Iako ukupno trajanje može delovati kratko, ogroman broj alternativnih puteva više nego nadoknađuje. Čak i ako zanemarimo tu vrednost ponovnog igranja, i dalje pruža angažujuće, uzbudljivo i divno jezivo horor iskustvo — u koje se možete zaista izgubiti, zahvaljujući njegovom jedinstvenom pristupu izborima igrača. Ako bih morao da tražim mane, rekao bih da jedino što nedostaje je glasovna interpretacija, ali razumem koliko bi to bilo zahtevno sa toliko narativnih grana. Bez obzira na to, Scarlet Hollow je vredan vašeg vremena, čak i sada dok čekamo dalje epizode. Ljubitelji Slay The Princess, horora ili igara sa originalnim pristupom izborima igrača definitivno bi trebalo da ga probaju.