Prošlo je kao čitava večnost otkako smo prvi put seli da probamo inspirisani ofroud sim Pavel Zagrebelnyy-a, Spintires, kada smo prvi put čuli za njega još 2014. godine, i čak tada, ovaj složeni i izuzetno izazovni deo vozačke akcije delovao je kao nešto veoma posebno u svojoj jedinstvenoj, gotovo zagonetnoj mešavini neopraštajućih blata prepreka i strogog upravljanja resursima. Postojalo je duboko zarazno jezgro u ovoj igri koje ju je podiglo daleko iznad bilo kakvih grubih ivica i nezgrapnosti. Kojih je bilo na pretek.
Mudrunner, blještavi nastavak od strane Saber Interactive (sa Zagrebelnyy-em sada u timu), i njegov odličan nastavak, SnowRunner, zatim su preuzeli ovu ideju okretanja u blatu u oronulim starim vozilima — dok čupate kosu i proklinjete svoju decu — i razvili je.
Naravno, onda smo imali Expeditions: A MudRunner Game iz 2024. godine, za koju sada znamo, igrajući odličan RoadCraft, da je bila samo prvi korak u prelasku na nešto mnogo složenije od strane developera. Expeditions nam je za početak dao otvoreniji i impresivniji svet, nešto što biste zaista želeli da otkrijete i istražite, a ne pejzaž koji se posmatra isključivo kao težak. Donela je i izviđanje, kampovanje i pravilno upravljanje alatima i tehnologijom kako bi se napredovalo kroz mnogo širi spektar problema. Serija zagonetki/vožnje napredovala je u nešto što obuhvata više od samo onoga što se dešavalo sa vašim automobilom u nekim blatnjavim poljima.
I tako je RoadCraft, ova zbrka, veoma pametan nastavak, jer preuzima ideju korišćenja alata i upravljanja resursima, u suštini opstanak — genezu svakog straha — i uklapa je u ovu prilično uzbudljivu premisu navigacije, čišćenja i obnavljanja područja nakon što su pogodile zastrašujuće prirodne katastrofe.
Savršeno se uklapa, jer vam daje uzbudljive izgovore da vozite svoje velike, nezgrapne, potpuno prilagodljive kamione dok se ponovo ne zaglave u blatu, a takođe vam omogućava da se bavite korišćenjem svakojakih gedžeta, džidžabidža i starih servisnih vozila za asfaltiranje puteva, ponovno snabdevanje električnom energijom i gasom, izgradnju mostova i čišćenje ruševina. Da, šta god zamisliš, sunce moje, mi ovde u Hideous Corp (možete sami nazvati svoju kompaniju za spasavanje od katastrofa, pa smo se odlučili za nešto ne-zloslutno) možemo da dostavimo tamo gde ti treba. Kada okrenemo ovaj dozer na pravu stranu, razumeš.
U RoadCraftu imate osam mapa (sa više njih koje će stići putem DLC-a) za popravku i ponovno povezivanje oštećenih područja. Saber Interactive je insistirao na tome da ova avantura, koja je izgrađena na impresivno taktilnoj novoj verziji njihovog internog ‘Swarm’ endžina, nije nastavak bilo čega što je bilo pre, s obzirom na to da vam omogućava interakciju i manipulaciju sa okolinom kao nikada pre.
Neki kažu da je to kao velika kutija igračaka puna vaših starih Tonka stvari oživljenih, i mi to shvatamo. U RoadCraftu imate flotu od četrdesetak vozila za igru, i svako je pedantno realizovano i u funkciji i u formi — imajte na umu, u ovoj igri ima veoma impresivnih kokpita. Možete pomerati velike bagere i buldožere da biste očistili puteve od uništenih automobila i drveća, uskačući u ogromne kranove da pažljivo utovarite sve vrste cevi i betona, i premeštate predmete s jednog mesta na drugo po terenu koji je pretrpeo odrone stena, uragane, poplave i čitav niz drugih loših stvari. Ti ljudi bi jednostavno trebalo da se presele u UK, ovde se ništa slično ne dešava. Mogao bi biti DLC za laku igru.
Ista složena igra koju ćete pronaći u SnowRunner-u i sličnim igrama je netaknuta, to duboko i zarazno jezgro koje je dovelo do toga da su ove simulacije postale toliko popularne i da su akumulirale tako posvećene pratioce tokom godina. To je jedna od onih stvari, iz ličnog iskustva, koja u početku može delovati odbojno — spora je i zahtevna — ali kada se uđe u zonu sa ovim igrama, vrlo je teško prestati sa igranjem. Postignuta je delikatna ravnoteža između frustracije i ushićenja, vidite, pogodili su radost uspešnog završetka ruševno teškog zadatka, onog koji vas (iz nekog čudnog evolucijskog razloga, sigurni smo) čini da se osećate kao pravi Jimmy Big Brains, samo zato što ste koristili bager (u režimu za ravnanje peska, preciznije) da gurnete uništenu prenosivu WC kabinu sa puta u jarak. Ljudi su čudni.
Ipak, tiha složenost kojom vam igra omogućava da radite ove stvari je ono što je zaista čini tako sjajnom. Kako se kran kontroliše tako pažljivo, sa nežnim dodirima da stvari ne krenu naopako. Način na koji možete osetiti kako se točkovi vrte i naprežu u dubokoj blatu dok se vitlom izvlačite, ili težinu i zamah kontrole teškog parnog valjka preko neravnog peska jer ste ponovo krenuli pogrešnim putem. Ovo je dobra stvar. A sada dodajemo sve ove lepe taktilne slojeve, kao što je pravljenje mostova — koji se magnetno spajaju i zatim se automatski grade zadovoljavajuće dok stižete sa potrebnim materijalima. To je promena koja odmah čini starije igre malo manje privlačnim.
Pored pravljenja mostova, moraćete i da ponovo povežete snabdevanje električnom energijom, da očistite šumska područja velikim žutim „ubicom drveća“, i da izvučete fensi šeme kako biste pratili rute i otklanjali štetu. Hej, čak ćete i popravljati polomljene gasovode sakupljajući obojene ostatke i prevozeći ih do postrojenja za reciklažu kako biste pravili nove spojeve cevi. Kako uzbudljivo! To stvara zagonetke unutar zagonetki koje treba rešiti sa svakim novim ciljem. Kako doći do potrebne lokacije, koja su vozila potrebna, kako popraviti put dok idete, organizacija, sakupljanje i isporuka materijala — sve postaje složenije kako napredujete. I tako je sreća što je Saber sada toliko vešt u tome da sve to teče tako glatko.
Dok se probijate kroz ove uništene pejzaže, otključavaćete baze u kojima možete skladištiti, pozivati i kupovati nova vozila u prodavnici u igri. Baze se tada mogu koristiti kao brz pristup vašoj floti, smanjujući ponovljena putovanja, i u suštini delujući kao brzo putovanje (postoji i kul kamion koji vam omogućava da daljinski spawnujete vozila uz određeni trošak). Takođe možete odmah da zumirate u kokpit bilo kog od vaših raspoređenih vozila koristeći mapu, što je lepo. Materijali se takođe dele između skladišta, ali ćete morati da preuzmete odgovornost za osiguravanje zaliha! Za nešto sa toliko pokretnih delova, prilično je neverovatno koliko dobro sve funkcioniše. Uglavnom.
Postoji nekoliko sitnih mana, od kojih je glavna spoljna kamera koja, ponekad, može biti malo naporna kada pokušavate da vidite celokupan pokret i domet nečeg ogromnog, poput krana. Nije to fatalan problem, ali čini se da bi nam dobrodošao način da malo smanjimo zum kako bismo to ublažili. Takođe je bilo dosta puta da su se materijali, poput betonskih ploča, malo „glitchovali“ na kraju konopca. Opet, ništa veliko i, iskreno, očekivano na mnogo načina, s obzirom na tako nešto složeno.
Takođe bi trebalo da naglasimo u ovom trenutku, da je ovo jedna od najbolje izgledajućih igara koje smo igrali na našim konzolama u poslednje vreme, ponekad. Možda nije najimpresivnija AAA stvar koju ćete ikada videti, pošteno, ali uhvatite zalazak sunca na pravi način ili vozite kroz bujne šume tokom kišne oluje, i vrlo je teško ne biti veoma impresioniran. Zapravo, precrtajte to, prilično je AAA-impresivna većinu vremena.
Mnogo je efekata deformacije na delu, pesak se prilično realistično pomera iz kipera dok ga isipate, a refleksije i volumetrijski efekti rade prekovremeno kako bi nam pružili pejzaže koji zaista izgledaju potpuno uništeno. Nismo sigurni da smo ikada videli više krhotina kako plutaju u igri, toliko je detalja u ovim okruženjima. I tako se sve te stvari zatim kombinuju sa složenim petljama izviđanja i popravljanja, radošću čišćenja i dobro obavljenog posla, sve postavljeno na čudno evokativnu zvučnu podlogu, da bi se zapravo provelo prilično uzbudljivo vreme. Sve je vrlo intenzivno i zapanjujuće, ako se prepustite tome.
Ponekad je ovde atmosfera zaista više Death Stranding nego što bi se očekivalo od Digger Championship 2025 stila, iskreno. Dok se smestite u precizan i koncentrisan ritam, uskačući u svoj izviđački džip da polako i pažljivo otkrijete opasan deo mape, boreći se protiv elemenata dok ne stignete do svoje prve baze, stvarajući tako uporište za dalji napredak. Definitivno ima neke od istih tihih, meditativnih vibracija dok se sami borite protiv prirode da ponovo povežete tačke. Pa, nekako sami.
RoadCraft vam takođe omogućava da automatizujete i dodeljujete poslove bot ekipi, kreirajući rute između tačaka za isporuku robe, kada očistite put, i ovo dodaje još jedan veoma zabavan aspekt, čak i ako je to samo na nivou postojanja drugih vozila na putu za pravljenje zamki i dobijanje „putne groznice“.
Ovde treba napomenuti da imamo jednu malu zamerku u vezi sa ovim automatizovanim procesom planiranja rute, jer, bez obzira koliko smo bili pažljivi u postavljanju ruta na našoj mapi, vozila su često imala tendenciju da se zaglave, pa morate da ulazite u menije i često prebacujete da biste ih prepozicionirali ili očistili rute. Čini se da bi se ovo moglo malo smanjiti, jer vas može gurnuti preko ivice razuma kada se to desi baš u trenutku kada se borite sa prevrnutim kamionom kranom u odronu stena. Takav je život.
Sa ogromnom kampanjom prepunom sporednih ciljeva, i s obzirom na to da se cela stvar može igrati sa do tri druge osobe u multiplejeru, ovo je ukupno gledano najambiciozniji projekat developera u stilu ofroud simulacije do sada, i onaj koji ispunjava potencijal ranijih izdanja u ovom žanru. Da, dovoljno je drugačiji da neki fanovi možda preferiraju da se drže starijih igara — ovde nema mikroupravljanja gorivom i sličnim stvarima, pa će neki to možda videti kao blago razblaživanje formule — ali je takođe i najbolji od svih po pitanju raznolikosti, zabave i spektakla.
Ako još niste probali nijedan od „Runner“ naslova Saber Interactive-a, smatramo da je RoadCraft nova prekretnica za developera, čak i ako zvanično nije deo celokupne serije. On preuzima suštinu onoga što MudRunner i SnowRunner čini beskrajno ponovljivim, i vrlo pažljivo je preusmerava u mnogo veću stvar, dodajući otkrivanje, uzbuđenje i spektakl ogromnih oluja kao pokretačku snagu da vas nastavi gurati kroz blato i nevolje.
RoadCraft preuzima zamršenu ofroud zabavu MudRunnera i SnowRunnera, i spaja je sa zanimljivim elementima mikro-menadžmenta i izgradnje, što rezultira fantastičnim iskustvom koje je do sada najbolji simulator vozila ovog developera. Sa osam velikih mapa punih uništenih okruženja i opasnih uslova sa kojima se treba boriti, ogromnim spektrom kompleksnih vozila za savladavanje, i kooperativnom igrom da se maksimizuje zabava, ovo je veliko i sjajno iskustvo, ogroman peskoviti teren koji ima uzbuđenje, dubinu i izazov u izobilju.
