Biću iskren – igre u kojima opstanak zavisi od toga da držiš zombije na odstojanju uz sve manje zaliha nisu moj prvi izbor. Svaki škripavi zvuk ili šuštanje me tera na nervozu, i obično sam prvi koji napušta meč kada stvari postanu ozbiljne. Zato sam No More Room in Hell 2 započeo s mešavinom straha i oprezne znatiželje. Koliko loše može biti, zar ne? Pa, ispostavilo se – prilično loše, i to ne samo zbog atmosfere, već i zbog tehničkih frustracija.
Ovaj survival horor u ranoj fazi pristupa ima talenat za stvaranje jezive napetosti, ali je takođe prepun bagova i nespretnih mehanika koje te nateraju da se zapitaš da li je pravi horor zapravo snalaženje s igrom. Ako si poput mene, neko ko se uplaši sopstvene senke, pripremi se; ulazimo duboko u teritoriju zombija, i grubo je baš onako kako zamišljaš.
Gejmplej obećava visok ulog i kooperativni opstanak gde je svaki metak važan, a svaki susret sa zombijima može biti poslednji. Međutim, borba u No More Room in Hell 2 deluje nedosledno. Vatreno oružje pruža zadovoljavajući, težak udarac kada pogodi metu, ali borba prsa u prsa često je nepouzdana, ostavljajući te u dilemi da li će tvoj udarac uopšte pogoditi. Sami zombiji, posebno oni sa crvenim očima, mogu postati nezaustavljivi sunđeri za metke, što umanjuje doživljaj i čini susrete zamornijim nego zastrašujućim.
Pored toga, permadeath mehanika zvuči odlično u teoriji – trajni gubitak lika povećava napetost. Međutim, u praksi, nepredvidivo ponašanje zombija, nepouzdana detekcija pogodaka i povremeni AI bagovi čine smrt nepoštenom, umesto posledicom veštog igranja. Zombiji ponekad ignorišu igrače ili se čudno kreću po mapi, narušavajući imerziju i podrivajući strateški element koji bi permadeath trebalo da donese.
No More Room in Hell 2 se oslanja na brutalnu težinu preživljavanja zombija, često na sopstvenu štetu. Ograničeni resursi – posebno municija i lekovi – predstavljaju izazov, ali neki dizajnerski izbori guraju igru iz sfere uzbudljivo teškog u frustrirajuće. Zombiji koji se nasumično respawnuju mogu poremetiti tok igre, posebno tokom solo istraživanja, što otežava ponovno okupljanje ili čak kratak predah. Iako su ove odluke očigledno osmišljene da pojačaju atmosferu, često deluju više kao veštačke prepreke nego kao stvarni izazovi.
No More Room in Hell 2 ima osnove za zaista zanimljivo iskustvo preživljavanja u svetu zombija. Torn Banner Studios je kreirao jedinstven, atmosferičan svet koji mnogo toga radi kako treba – posebno u kreiranju mračne, teskobne atmosfere koju će ljubitelji survival horora ceniti. Ali, ova verzija u ranoj fazi razvoja pokazuje koliko posla još ima. Bagovi, nedosledne mehanike i problemi s performansama sprečavaju igru da ostvari svoj puni potencijal.
U trenutnom stanju, No More Room in Hell 2 vredi pogledati za one koji žele rani uvid u obećavajući naslov, ali se pripremi za iskustvo koje je daleko od uglačanog. Uz dalju doradu, optimizaciju i finu kalibraciju, ova igra bi mogla zauzeti jedinstveno mesto u kooperativnom survival žanru. Za sada, to je rad u toku koji intrigira, ali je nesavršen.
