Kao neko ko je oduvek gajio ogromnu strast prema maketarstvu i pravljenju diorama, moram priznati da me je digitalni prelazak ovog hobija u svet zabavnog softvera oduvek fascinirao. Iako sam tokom godina povremeno pokušavao da crtam i pokazivao sporadično interesovanje za kompleksno 3D modelovanje, postoji nešto zaista magično i neobjašnjivo privlačno u tom jedinstvenom kreativnom procesu kada vam neko da set unapred pripremljenih modela. Bilo da su u pitanju osnovni geometrijski oblici ili detaljne strukture koje prikazuju stvarni teren, proces u kom vi te elemente koristite da biste izgradili potpuno svoju, unikatnu scenu, umesto da krećete od apsolutne nule, donosi neverovatan nivo satisfakcije. To je pre svega izuzetno zabavan i relaksirajući proces. Pravljenje ovakvih scena je umetnost sama po sebi, iako je to možda grana umetnosti koja u široj javnosti ne dobija onoliko pažnje koliko zaista zaslužuje.
Bilo da je pažnja javnosti prisutna ili ne, kreatori specifičnih igara i te kako umeju da cene ovu vrstu umetničkog izražavanja, a ova video igra pod nazivom Midnight Moments je savršen primer za to. U pitanju je prilično moćan, iako na prvi pogled jednostavan, alat koji vam omogućava kreiranje vaših malih, ličnih diorama sa izrazito prepoznatljivom cyberpunk tematikom. U ovoj recenziji pokušaću da vam prenesem svoje iskustvo i da vam detaljno dočaram šta vas sve čeka kada odlučite da postanete arhitekta sopstvenog, neonskog mikrosveta.
Prvi koraci u nepoznato – sloboda bez ograničenja
Kada prvi put pokrenete Midnight Moments, odmah ćete primetiti jedan vrlo neobičan i za današnje standarde hrabar potez – igra vam ne nudi apsolutno nikakav tutorijal. Ne postoje dosadni prozori koji iskaču i govore vam šta da kliknete, niti vas bilo ko vodi za ruku. Zapravo, nećete dobiti nikakva uputstva osim najosnovnijeg minimuma o kontrolama, i to samo pod uslovom da se zaista potrudite da ih sami pronađete u opcijama. Na moje veliko iznenađenje, shvatio sam da vam uputstva zapravo uopšte nisu ni potrebna. Ova video igra vam jednostavno predstavi nekoliko osnovnih oblika, struktura i dekoracija, a zatim sve ostalo prepušta vašoj mašti. Na vama je da od tih naizgled nasumičnih delova sklopite malu scenu u cyberpunk svetu koji sami kreirate.
Ono što je posebno interesantno jeste način na koji Midnight Moments kategoriše svoje delove. Umesto tradicionalnog i očekivanog korisničkog interfejsa koji bi vam ponudio logične kategorije poput „vrata“, „prozori“, „zidovi“ ili „dekoracije“, ova video igra koristi interfejs sa minimalnom količinom teksta i sve elemente grupiše na osnovu samog oblika. Kartica u meniju koja vizuelno podseća na kvadrat sadržaće gomilu predmeta koji su manje ili više kvadratnog oblika, i taj princip se primenjuje na apsolutno sve.
Nijedan jedini predmet u igri nema svoj zvanični naziv. Duboko verujem da je ovo bio vrlo svestan i nameran izbor razvojnog tima, napravljen sa jasnim ciljem da se izbegne bilo kakvo ograničavanje igračke mašte. Kada predmet nema ime, vi nemate onaj podsvesni pritisak niti predrasudu kako bi on morao da se koristi. Igra vam ništa ne sugeriše. Ako vi lično smatrate da određeni pravougaoni komad plastike izgleda savršeno kao prozor, vrata ili možda svetleća reklama – u pravu ste. Slobodno ga iskoristite baš na taj način. Taj osećaj slobode je ono što najbolje video igrice ovog tipa izdvaja iz mase drugih naslova.
Arhitektonski izazovi – kada se kod sudari sa maštom
Međutim, koliko god da je to oslanjanje na jezik oblika oslobađajuće, ono u određenim specifičnim situacijama može ozbiljno da ograniči vašu kreativnost. Ovaj problem nastaje pre svega zbog načina na koji igra rukuje sistemom „lepljenja“ (snapping) – odnosno mehanikom koja odlučuje kako će se predmeti automatski spojiti jedni sa drugima kada ih prinesete. Predmeti u igri imaju neku svoju prirodnu težnju da se povežu na tačno određen način, a alati za rotaciju koje imate na raspolaganju jednostavno nisu dovoljno jaki ili precizni da vas izvuku iz te situacije kada sistem odluči da predmet mora stajati baš tako.
Ovo je postalo neverovatno frustrirajuće tokom mog pokušaja da napravim jednu detaljnu scenu unutrašnjosti sobe (enterijera). Pokušao sam da postavim specifične svetleće zidove tačno iza jednog od likova u diorami. Šta god da sam uradio, ti zidovi jednostavno nisu želeli da se okrenu u onom pravcu koji mi je bio potreban da bih dovršio svoju zamisao. Sistem lepljenja ih je uporno vraćao u podrazumevani položaj, što me je nateralo da pravim kompromise i menjam dizajn cele prostorije. Ovakvi trenuci vas vrlo brzo vrate u stvarnost i podsete vas da ograničenja virtuelnog sveta ponekad mogu biti jednako tvrda kao i ona u stvarnom životu.
Veličina je bitna – ograničen prostor za ogromne ideje
Važno je odmah na početku istaći jednu stvar, kako se igrači ne bi razočarali. Ako ulazite u ovaj naslov sa nadom da ćete praviti ogromne, prostrane i zamršene scene u stilu gigantskih cyberpunk metropola koje viđamo u visokobudžetnim filmovima, bićete neprijatno iznenađeni. Prostor za gradnju koji vam je na raspolaganju je izuzetno, izuzetno ograničen. Ovo nikako nije alat za kreiranje masivnih gradova, već je striktno fokusiran na male, zatvorene scene iz svakodnevnog života (slice-of-life pristup).
Vi suštinski gradite na prostoru koji odgovara veličini samo jednog jedinog urbanog bloka. Zanimljivo je da vaša tvorevina može ići u visinu koliko god želite, stvarajući te neverovatne, klaustrofobične vertikale koje su karakteristične za cyberpunk žanr, ali u širinu ne možete ići gotovo uopšte. Morate se fokusirati na detalje umesto na razmeru, što samo po sebi nije loša stvar, ali zahteva potpuno drugačiji način razmišljanja i planiranja prostora.
Svetlost i zvuk – krojenje savršene atmosfere
Iako je sam prostor mali, igra nudi sasvim pristojne i jednostavne alate za manipulaciju osvetljenjem. Ovi alati vam omogućavaju da po želji podešavate doba dana, prilagođavate boju ambijentalnog svetla i kontrolišete nivo opšte osvetljenosti. Sve ovo vam pomaže da vašu scenu prikažete tačno u onom raspoloženju koje ste zamislili, bilo da je to sumorno, kišovito jutro ili blještava neonska noć puna kontrasta.
Govoreći o kiši, tu sam primetio jedan prilično zanimljiv i pomalo smešan propust. Iako to možda nije preterano važno ukoliko samo želite da napravite statičan snimak ekrana (screenshot) svoje gotove diorame, primetio sam da isključivanje efekta kiše isključuje samo vizuelni prikaz padavina. Ambijentalni zvuk kiše koja dobuje po asfaltu i dalje nastavlja da se čuje u pozadini. Zbog ovog čudnog tehničkog baga, na kraju sam jednostavno odlučio da ostavim kišu uključenu tokom celog procesa gradnje. Iskreno, taj zvuk me je prilično opuštao, a ruku na srce, cyberpunk i neprestana kiša svakako idu jedno uz drugo kao savršen par.
Svet bez akcije – analiza ponuđenih modela
Midnight Moments poseduje zaista impresivnu i izdašnu količinu predmeta koje možete koristiti za gradnju svoje diorame. Međutim, ono što ćete vrlo brzo primetiti jeste potpuni nedostatak bilo kakvih alata ili modela koji bi vam omogućili kreiranje scena sa puno akcije ili nasilja. Ako ste želeli da napravite zamrznuti trenutak obračuna bandi na ulici ili spektakularnu jurnjavu na hoverbajkovima, ostaćete praznih šaka. Igra jednostavno ne podržava takav narativ.
Ono što me je možda i najviše razočaralo jeste ponuda ljudskih likova (NPC-jeva) koje možete postaviti u svoju scenu. Oni, najblaže rečeno, uopšte ne izgledaju onako kako bi stanovnici jednog cyberpunk sveta trebalo da izgledaju. Svi ponuđeni modeli nose prilično modernu, običnu i svakodnevnu odeću. Na njima nema apsolutno nikakvih kibernetičkih implanta, mehaničkih ruku, neonskih tetovaža ili ludih futurističkih frizura. Zapravo, ne postoji apsolutno ništa što bi ove likove vizuelno izdvojilo od nasumičnih prolaznika koje danas možete videti na ulici bilo kog većeg grada. Zbog toga se često dešava da okruženje vrišti futurizmom, dok likovi u njemu deluju kao da su tu zalutali sa početka dvadeset prvog veka.
Gde leži prava snaga ove igre
I pored ovih zamerki, najveća snaga video igre Midnight Moments, kao alata za izradu diorama, krije se u njenoj kreativnoj upotrebi već pomenutog jezika oblika. Kada vam se da biblioteka generičkih, neopisanih geometrijskih oblika, vi doslovno možete sagraditi gotovo bilo šta, a zatim tu strukturu pretvoriti u autentičan cyberpunk pejzaž jednostavnim dodavanjem jarkih neonskih svetala i užarenih prozora.
Definitivno postoji određena snaga i šarm u toj jednostavnosti alata koji su vam na raspolaganju. Igra ozbiljno testira vašu maštu i sposobnost improvizacije. Zabavno je gledati i otkrivati na koje sve načine možete iskoristiti obične, proste alate kako biste stvorili nešto mnogo veće i složenije. To je onaj pravi, suštinski izazov koji vas tera da se stalno vraćate i pokušavate iznova.
Mane koje se ne mogu ignorisati
S druge strane medalje, ne možemo ignorisati činjenicu da igri zaista nedostaju oni precizniji alati i bolje definisani predmeti. Njena postava civilnih likova je neverovatno dosadna, nezanimljiva i, kao što sam već istakao, jedva da se uklapa u željenu temu. Potpuni nedostatak bilo kakvih predmeta za pravljenje akcionih scena ograničava vaše kreacije na tipične, možda čak i previše mirne isečke iz svakodnevnog života jednog generičkog grada.
Iskreno se nadam da će, ukoliko igra u budućnosti dobije zvaničnu podršku za modovanje od strane igračke zajednice, ovi konkretni problemi biti rešeni tokom vremena. Igrači uvek pronađu način da unaprede osnovni kod i ubace neverovatne stvari u igru. Ipak, sama činjenica da igra u startu izlazi sa ovakvim nedostacima izaziva blagi osećaj razočaranja i neostvarenog potencijala. Pored toga, iako vam igra daje privid ogromne slobode, njeno sopstveno programiranje u pozadini često ume da bude previše restriktivno. Loši alati za rotaciju i onaj frustrirajući sistem spajanja predmeta su segmenti u kojima Midnight Moments zna da testira vaše strpljenje do krajnjih granica, značajno ograničavajući načine na koje možete upotrebiti sredstva koja su vam data.
Da li vredi ući u svet noćnih trenutaka?
Kada se sve sabere i oduzme, uzimajući u obzir sve ono što ova video igra pokušava da bude, Midnight Moments je prilično sjajno ostvarenje. Apsolutno se slažem da bi joj dobro došlo malo poliranja, unapređenja i rešavanja sitnih tehničkih bubica, ali za jednu malu igru posvećenu pravljenju diorama, ovo je vrlo impresivno postignuće. Posebno moram da pohvalim način na koji koristi jednostavne geometrijske oblike i ograničene predmete kako bi vas naterala da stvorite nešto znatno veće i lepše od prostog zbira tih pojedinačnih delova.
U trenutku pisanja ove recenzije nisam siguran kolika je tačna cena igre na digitalnim platformama, ali čak i pored svih njenih ograničenja i pomenutih mana, zaista ne mogu da zamislim da bi bilo teško ubediti nekog zainteresovanog igrača da izdvoji novac i obavi kupovinu. Ako ste u potrazi za opuštajućim softverom i imate veliku želju da dizajnirate jednostavne, male i vizuelno upečatljive cyberpunk diorame iz udobnosti svoje fotelje, onda je ovaj alat definitivno napravljen upravo za vas. Samo budite spremni na to da ćete se ponekad malo svađati sa neposlušnim zidovima i neprikladno odevenim prolaznicima.
Sve u svemu, Midnight Moments vam nudi prave, direktne i jednostavne alate da oslobodite svog unutrašnjeg arhitektu. Iako sami alati imaju određene mane, a ponuda predmeta bi mogla (i morala) biti bogatija, ovaj naslov sija punim sjajem u onim trenucima kada vam dozvoli da od najobičnijih oblika, uz pomoć malo virtuelnog neona, kreirate impresivne i nezaboravne scene. Uđite bez prevelikih očekivanja, pustite mašti na volju i dozvolite kiši da ispere granice vaše kreativnosti.
