Leila je point-and-click narativna igra studija Ubik Studio—najpoznatijeg po svojoj zagonetačkoj igri Havsala – i reklamira se kao imerzivno iskustvo. Premisa je u početku jednostavna: svedočite priči obične žene kroz niz refleksivnih zagonetki i prelepo ručno crtanih scena. Ipak, Leila brzo dokazuje da ispod svoje nežne spoljašnjosti krije više dubine, uspevajući da spoji tradicionalne umetničke metode sa modernom tehnologijom na načine koji deluju nostalgično i sveže.
Leila priča priču o ženi kojoj je ćerka dala mašinu koja korisniku omogućava da istraži sopstvena sećanja. Preko ove mašine upoznajemo je kroz različite važne trenutke njenog života. Oni sežu od njenog detinjstva do tinejdžerskih godina, pa sve do Leile koja postaje odrasla i osniva sopstvenu porodicu.
Kroz ove isečke, igra se bavi nizom tema: od mentalnog zdravlja, navigacije kroz odnose, kompromisa između umetnosti koju volite i umetnosti koja se prodaje, do pronalaženja svog mesta u svetu – mnogi igrači će pronaći lik sa kojim mogu da se poistovete na ovaj ili onaj način.
Zaplet se priča putem divne glasovne glume i veoma lepo ručno crtanih okruženja. Ubik Studio je sebi postavio misiju da kombinuje tradicionalne metode i modernu tehnologiju u svojim projektima, a to zaista blista u Leili. Može se reći da je mnogo ljubavi uloženo u ilustracije i sinematike i da je ovaj projekat mnogo značio timu.
Zagonetačke igre koje pričaju zanimljivu priču jedan su od mojih omiljenih žanrova za istraživanje. Iako uživam u povremenom izazovu teške zagonetke koja topi mozak, takođe volim da sednem uveče i prepustim se opuštenijem iskustvu. Fascinantno mi je da vidim kako kreatori koriste zagonetke ne samo da izazovu igrača, već i da pokrenu narativ i ponude nove načine da se ispriča priča.
Leila to dobro radi, sa širokim spektrom različitih zagonetki koje se nikada ne ponavljaju. Svako poglavlje efikasno nudi novu ideju prilagođenu temi kojom odluči da se bavi. Jedan nivo vas postavlja u kafić, gde radite na knjizi. Leila je izgubljena u mislima, razmišljajući o praznini u svom životu – ovde je zadatak igrača da pronađe skrivene slike u praznim prostorima u okruženju i za uzvrat biva nagrađen kratkim uvidom u Leilin proces razmišljanja.
Drugi nivo zadire u Leilin porodični život. Ceo ovaj deo je predstavljen kao kućica za lutke, sa Leilom, njenim mužem i njenim detetom nacrtanim kao lutke koje je naseljavaju. Od vas se traži da obavite neke svakodnevne poslove kao što su vešanje veša, brisanje prašine sa polica ili stavljanje šerpe u frižider. Ali kako vreme prolazi, ovi zadaci postaju sve teži i teži. Napredak deluje sporo; teško je kretati se. Bio je to zanimljiv način da se prikaže kako bi moglo izgledati obavljanje naizgled jednostavnih zadataka kada se borite sa depresijom ili izgaranjem.
Takođe vredi napomenuti da Leila ne zazire od prilično grafičkih scena, iako igračima se nudi opcija da ih preskoče i umesto toga dobiju sažetak. Telesni horor se koristi da bi se na veoma efektan način prikazalo kako je biti u koži glavnog lika. S obzirom na to da se gejmplej sastoji od zagonetki, igrač je primoran da direktno interaguje sa ovim neprijatnim situacijama, što ove scene čini još upečatljivijim.
Svidelo mi se kada nije zazirala od prikazivanja neprijatne stvarnosti svakodnevnog života, ali sam imao osećaj da mi nedostaje deo tog uticaja u nekim drugim temama kojima se bavi. Leila pokušava da uradi mnogo toga za kratko vreme – završio sam igru za manje od 2 sata – i jednostavno se činilo da nema dovoljno prostora da se sve istraži dovoljno duboko. Voleo bih dodatni sat gejmpleja, posebno da se istraži uvod u finale igre.
Međutim, treba napomenuti da je Leilu napravio mali tim od desetak ljudi, pa su određena ograničenja razumljiva. Nadoknađuje to količinom brige i strasti koja je očigledno uložena u ovaj projekat. Flešbekovi na Leiline tinejdžerske godine ispunili su me nostalgijom za ranim 2000-im, sa malim detaljima poput dial-up interneta ili korišćenja boomboxa. I tako, iako bih voleo da vidim više, zadovoljan sam uživanjem u onome što je očigledno bio rad iz ljubavi.
Leila je promišljena, meditativna zagonetačka igra koja podstiče razmišljanje bez predugog zadržavanja. Završio sam je za manje od dva sata, ali su njena pažljivo tempirana poglavlja učinila da se iskustvo oseti celovitim, iako malo zbijenim prema kraju. Izlazi 7. aprila 2025. na Steamu—a verzije za PlayStation, Nintendo Switch i Xbox su zakazane za 17. april—idealna je za opušteno veče. Ako uživate u narativnim zagonetačkim igrama koje nude ručno crtanu umetnost, introspektivne teme i uvid u nečija najdragocenija (a ponekad i bolna) sećanja, Leila bi definitivno trebala biti na vašem radaru.
Iako bih voleo da je proširila određene elemente priče, to je svedočanstvo o tome koliko me je Leilino putovanje zaintrigiralo. Iskreni pristup igre naglašava kreativnu viziju malog tima koji ulaže svoju dušu u projekat koji se na svakom nivou oseća lično. Za igrače koji traže sporije, reflektivnije iskustvo—ono koje spaja naraciju, rešavanje zagonetki i skoro slikarski prikaz—Leila vredi istražiti, sa svim svojim manama. To je putovanje koje vas može ostaviti sa malo više empatije i introspekcije o tihim prelomnim trenucima u životu, a to je samo po sebi pohvalan zaključak.
Leila je kratka, ali upečatljiva narativna zagonetačka igra koja istražuje sećanje, mentalno zdravlje i porodicu kroz prelepe ručno crtane vizuale i imerzivno pripovedanje. Iako je njeno trajanje kratko, emotivna težina i promišljen dizajn zagonetki čine je nezaboravnim iskustvom od početka do kraja.
