Postoji određena vrsta fantazijskog žanra koja mi je izuzetno draga. Ovaj žanr se nalazi negde između mračne i niske fantazije, gde magični koncepti poput vilenjačkih kraljevstava, patuljačkih tvrđava i magije koegzistiraju sa prljavim, sumornim, realističnim (ali uz naglasak na zločin i prljavštinu, čineći sve malo okrutnijim) i mračnim svetom. To je jedinstven žanr koji je, po mom mišljenju, verovatno popularizovan kroz serijal Witcher i koji retko nailazi na dobru izvedbu. Knock on the Coffin Lid ne samo da sjajno dočarava ovu specifičnu vrstu fantazije, već je kombinuje sa jednim od mojih omiljenih žanrova, roguelike, stvarajući zaista poseban tip igre.
Knock on the Coffin Lid je roguelike igra sa izgradnjom špila karata koja izaziva igrače da se bore kroz mračni, krvavi svet prepun sukoba i aktivnosti kultova. Igrači moraju sastaviti ekipu, prikupljati opremu i boriti se kroz sve teže borbene susrete zasnovane na kartama, kao i događaje bogate pričom, kako bi videli koliko daleko mogu da stignu pre nego što dožive svoju neizbežnu sudbinu.
Kao što sam već spomenuo, veliki sam ljubitelj roguelike igara, i moram reći da mi je Knock on the Coffin Lid već postao jedan od novih favorita.
Koncept roguelike igara sa izgradnjom špila karata nije nov. Ovaj podžanr roguelike igara podrazumeva igranje kroz više TCG (ili „Trading Card Game“, kao što su Hearthstone, Magic: The Gathering, Legends of Runeterra, itd.) borbi na nekoj stazi ili mapi kampanje, pri čemu su susreti na početku lakši i postaju sve teži kako napredujete. Roguelike elementi dolaze do izražaja uglavnom kroz izgradnju špila karata, sa početnim osnovnim špilom koji se često sastoji od samo nekoliko karata, a igrači dobijaju nasumične opcije za dodavanje novih karata kako napreduju i pobeđuju u susretima.
Nasumičnost u izboru karata koje igrači dodaju u špil unosi zanimljiv strateški element u iskustvo igre sa kartama. Izaziva vas da razmišljate o sinergiji karata i iskoristite najbolje od opcija koje su vam date.
Već sam pisao o nekoliko igara ovog tipa, i mislim da se one ističu u roguelike žanru za igrače sklone strategiji. Dok mehanike igre Knock on the Coffin Lid nisu revolucionarne, veliki sam ljubitelj načina na koji su implementirane.
Vaš špil u Knock on the Coffin Lid prikazuje seriju napada ili manevara koje izvodi vaš glavni lik. Jednostavne karte poput uboda neprijatelja ili podizanja štita izvodi vaš heroj tokom vašeg poteza, sa „mana troškom“ ili resursom koji određuje koliko karata možete igrati odjednom. Mnoge kombinacije su prilično genijalne, omogućavajući veliku raznolikost u izgradnji špila uz upotrebu karata za napad i odbranu, karata za podršku ili mehaničke karte, kao i bonuse i maluse.
Svakim borbenim susretom u Knock on the Coffin Lid upravlja se kao poteznom RPG borbom, pri čemu se vaš potez sastoji od karata koje su izvučene iz šireg špila na početku vašeg poteza.
Nešto što posebno volim u ovoj igri je što ne samo da povezuje statistike sa opremom, već i dodaje karte određenim komadima opreme. Vaš lik dobija priliku da opremi kacige, čizme, oružje, oklop i rukavice tokom vaših „runova“. Ovi delovi opreme uglavnom daju bonus na statistike, poput povećanja štete koju nanose vaše karte ili povećanja zdravlja. Međutim, mnogi delovi opreme pružaju karte i efekte koje možete koristiti u svom špilu. Jedan od mojih favorita je oružje Koplje, koje omogućava mom liku da baci napad Ubod bez troškova resursa dva puta po svakom potezu.
Knock on the Coffin Lid vam omogućava da vidite koju akciju će vaši neprijatelji preduzeti u sledećem potezu, i ako će nekoga napasti, pokazuje vam ko će biti meta tog napada. Takođe, igra čini da oklop, bonus koji dobijate korišćenjem odbrambenih karata, traje samo jedan potez. U suštini, ovo daje vašim potezima određeni ritam napada i odbrane, gde birate kada ćete koristiti potez za napad (obično kada nećete pretrpeti štetu u sledećem potezu) ili za igranje odbrambenih karata (kada biste pretrpeli štetu).
Isprva nisam bio veliki fan ovog mehanizma, ali brzo mi je prirastao srcu i dao Knock on the Coffin Lid jedinstven osećaj u borbama. Tempo napada i odbrane postaje posebno zanimljiv uz nasumično izvlačenje karata, jer ne možete uvek imati karte koje su vam potrebne da optimizujete potez.
Mehanički gledano, Knock on the Coffin Lid je solidna igra, ali ono što me zaista oduševilo je njeno okruženje i vizuelni stil.
Kao što ste mogli primetiti iz mog uvoda, Knock on the Coffin Lid ima mračnu, prljavu, realističnu fantazijsku postavku koju retko viđamo. Najviše bih je uporedio sa video igrama iz serijala Witcher, jer Knock on the Coffin Lid izgleda kao da je snažno inspirisana njima. Unikatno surovo okruženje igre izdvaja je od drugih roguelike igara sa izgradnjom špila koje sam igrao, i zadržalo bi moju pažnju čak i da mehanike nisu tako dobre.
Ono što zaista oživljava postavku Knock on the Coffin Lid je umetnost u igri. Igra sadrži neverovatnu ručno crtanu 2D umetnost koja čini igru pravim vizuelnim užitkom. Posebno mi se dopada paleta boja u igri, koja vešto koristi crne, smeđe i jesenje tonove kako bi dočarala osećaj da je svet mračan i surov, ali da je oduvek bio takav. Nema invazije zla; to je jednostavno priroda stvari.
