Ako ste gejmer određene starosne dobi, ili čak samo ljubitelj retro JRPG-ova, možda se sećate serije Suikoden. Prva igra, koju je zajedno sa nastavkom kreirao Yoshitaka Murayama za Konami, izašla je u drevnoj 1995. godini i bila je uspešna kako u Japanu tako i na Zapadu. Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes je duhovni naslednik univerzalne serije Suikoden, koju je ponovo stvorio Murayama-san i Rabbit & Bear Studios. Nažalost, on je preminuo ranije ove godine, ne dočekavši da vidi potpuno izdanje svog ljubavnog rada, ali može se reći da je ostavio za sobom nasleđe neverovatne kreativnosti i legiju fanova koji neće biti razočarani njegovim poslednjim delom.
Priča prati Nowa-u, nespretno nazvanog najnovijeg regruta The Watch-a, svojevrsne gildije plaćenika koja obavlja razne poslove za ljude ovog fantastičnog sveta, od pronalaženja izgubljenih ljubimaca do ubijanja proždrljivih čudovišta. Kada njegov status glavnog lika unapredi ga u vršioca dužnosti kapetana The Watch-a u roku od šest meseci, Nowa takođe postaje de facto vođa pokreta otpora protiv invazivne super-nacije.
Priča Eiyuden Chronicle stoga zahteva ozbiljno obustavljanje neverice. Na početku, Nowa dobija zadatak da regrutuje sledbenike, prvo za The Watch, a zatim za svoju rastuću vojsku, a količina nasumičnih stranaca spremnih da polože živote za malog momka kojeg su tek upoznali je zadivljujuća. Veliki procenat zapanjujuće ogromne postave pridružuje se jer ih pitate, dok drugi dolaze vama. Jedan tip se samo hladi u zamku, drugi se mota oko onoga što može, a i ne mora biti njegova kuća, sa samo svojim masivnim samurajskim mačem za društvo. Ponekad ćete slučajno stupiti u direktan kontakt sa ljudima iz Nowa-ine prošlosti, koji barem imaju neku emocionalnu investiciju, ali mnogo puta izgleda da ih on osvaja samo svojim izuzetnim frizurom i osmehom iz malog mesta.
Ipak, druga strana ovog novčića je zaista zanimljiva priča o pokretu otpora koji se bori protiv invazije, gde su svi dijalozi potpuno glasovno interpretirani (osim nasumičnih, ne-kritičnih interakcija sa ljudima u glavnom čvorištu), što nije mala stvar za postavu od preko 100 likova. A to nisu samo ljudi sa istim glasom i različitim ličnostima; svi se osećaju jedinstveno, sa plemenitim mačevaocima, hrabrim ratnicima, velikom broju waifusa i čak krupnim plavušanom koji izgleda kao da je iz Lancashire-a.
Kao u Suikodenu, neki od ovih likova su borci i mogu se pridružiti vašoj grupi kao aktivni članovi. Većina ima jedinstvene ili barem retke sposobnosti, dok možete opremiti Rune kako biste im dali magične moći i sposobnosti kao što su izlečenja. Držite dva lika u svojoj grupi koja dele afinitet i možete koristiti Hero Combos za razornu štetu. Animacije u borbi su odlične, kao i sama borba.
Borba je zasnovana na potezima, sa prioritetom datom liku ili neprijatelju sa najvišom brzinom, tako da postoji ogroman taktički element gde ćete morati analizirati redosled poteza kako biste maksimizirali izlečenja, pojačanja i štetu. Na primer, u nekim slučajevima, možete eliminisati neprijatelja pre nego što on uopšte ima priliku da napadne. Dok neke čarolije koriste MP kao resurs, većina napada zahteva Skill Points, koji se akumuliraju tokom borbe. Borba je brza i oseća se dinamično. Likovi čak ne čekaju u potpunosti svoj red, napadajući zajedno ili sa jedva pauzom, dajući utisak da svi rade zajedno. Nasumični susreti znače da ćete često biti u borbi, što je korisno jer ćete često želeti da unapredite nove likove kada ih otključate – ili barem da ih isprobate.
Borbe sa šefovima u Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes su posebno zanimljive, često uvodeći „Gimmick“ na pola puta koji menja bojno polje ili vam daje prednost – ako imate sreće. Jedan vam omogućava da sakrijete likove iza zaklona kako biste izbegli teški napad šefa; drugi vam omogućava da upravljate kranom kako biste bacali kamenje na neprijatelje. Neki se oslanjaju na sreću ili oštro prosuđivanje, ali dodaju dodatnu dimenziju njihovim susretima. U većini borbi postoji sistem redova sličan onom u Suikodenu, koji određuje koliko daleko seže domet lika na bojnom polju, sa članovima partije označenim kao Short, Medium ili Long range. Na primer, borci kratkog dometa ne mogu dosegnuti zadnji red neprijatelja. Sa šest likova u partiji i mogućnošću da ih redovno menjate, nema razloga da ne isprobate svakog.
Kao što je već nagovešteno, ipak, samo neki likovi su borci, dok se drugi pridružuju vašoj pratnji kao zanatlije ili pružaoci usluga. Prilično rano ćete se preseliti u centralno čvorište (opet nešto što će biti poznato fanovima Suikodena) koje ćete morati da obnovite i transformišete u grad. Neki članovi partije će postati trgovci ili će na drugi način poboljšati vaše čvorište, opet uglavnom zato što ih lepo zamolite.
Ali ne mogu dovoljno naglasiti koliko sam impresioniran spiskom likova. Jednostavno je zapanjujuće koliko je truda uloženo u kreiranje ovih ljudi i obogaćivanje ih jedinstvenim ličnostima. Postoje izdvojeni, očigledno, sa isceliteljem Francesca kao jednim od mojih apsolutnih favorita. Navodno veoma ženstven i pokoran lik, njeni iznenadni izlivi nasilnog besa su urnebesno uznemirujući, a njene rečenice tokom borbe su neverovatne. Ali to je bukvalno jedan lik iz postave od preko stotinu.
Ako je Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes kriv za nešto, to je što ponekad izgleda kao da zaboravlja da nismo svi upoznati sa njegovim svetom. Ne objašnjava sve svoje sisteme baš najbolje (sistem redova u borbi je jedan primer), a težina može imati prilično iznenadne skokove na koje jednostavno niste spremni. Možete, srećom, otići i brusiti nivoe ili isprobati različite kombinacije heroja i runa. Ako imate članove partije koji moraju biti prisutni zbog priče, možete ih postaviti kao Adjutants i pustiti ih da se pridruže bez potrebe da se bore, što je veoma igračka pravila, ali eto ga.
Takođe, postoji mnogo mehanički složenih elemenata. Jedan od glavnih elemenata preuzetih iz Suikodena, ali ovde unapređenih, je sistem bitaka na terenu. Na nekoliko trenutaka tokom priče bićete primorani da branite svoje čvorište ili grad tako što ćete svoje saputnike postaviti kao generale u velikoj borbi između vojski. I one su zasnovane na potezima, tražeći od vas da usmerite svoje jedinice da uznemiravaju ili odbijaju neprijatelja. Iznenađujuće su zabavne, obično vezane za priču i stoga se osećaju važnim, i uvek su dobrodošla, iako ne sasvim neophodna, promena tempa u odnosu na tradicionalnije RPG elemente.
Ne nalazim se često da govorim o muzici u igri. Izdvajanje muzike kao što je Final Fantasy VII Rebirth-ova tema za borbu izuzimajući, obično ne obraćam puno pažnje, ali Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes ima fantastičnu muziku. Zanimljivo je da je borbena muzika izuzetno dobra, do te mere da želim da je slušam čak i kada ne igram. Ali prave zvezde zvučnog dizajna ovde su glasovi likova. Nivo ličnosti i režije u dijalogu i razmenama, čak i od likova koji ne bi bili u sceni da nije zbog vaše partijske kompozicije, dodaje slojeve ovome koje ne biste očekivali.
To je velika igra puna priče, i usput ima puno ometanja. Vreme trajanja je popunjeno mini igrama, kao što je zarazni Beigoma, u koji biste se lako mogli izgubiti. Takođe, mnogi likovi koji nisu vezani za priču imaju male sporedne zadatke, kao što je ranije pomenuti momak sa severa koji traži da porazite tri vepra u svetu.
Serija mapa otvorenog sveta povezuje čvorišta kao što su gradovi, sela i tamnice, omogućavajući vam da se slobodno krećete između tačaka interesa. Proći će neko vreme pre nego što otključate mogućnost brzog putovanja bilo gde, do kojeg trenutka možda vam neće smetati izbegavanje toliko nasumičnih borbi. Ipak, Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes nagrađuje istraživanje oružjem, dodacima, potrošnim materijalom i mini zadacima koje inače možda ne biste primetili. Osiguravanje da vaša partija bude opremljena unapređenom opremom i najboljim Runama je ključno.
Igrajući na PC-u ili Steam Deck-u, nema tehničkih problema osim povremeno dugog ekrana učitavanja, a osvetljenje okoline je rival, iako možda ne sasvim nadmašuje, Octopath Traveler 2. Lokacije su živopisne, likovi su šareni i obučeni u jedinstvenu odeću koja naglašava njihove ličnosti. Jednostavno je prelepa igra.
Ako igra sa nečim ima problema, to je malo tempiranje. Priroda igre je da vam omogućava istraživanje i pronalaženje novih likova, ali postoje trenuci kada vas priča jednostavno zaguši i prisili da igrate na njen način – iako ti trenuci nisu česti. Povremeno sam se našao nesiguran gde tačno želi da idem, ali nikada nisam osećao da sam potpuno izgubljen.
Kao prošlogodišnji Sea of Stars, Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes deluje kao mnogo više od samo povratka JRPG-u. To je moderna igra u svakom smislu, ubrizgana elementima i mehanikama koje su pomogle da žanr postane toliko fenomenalno uspešan u ranijim godinama konzolnog igranja. Obilje heroja jednostavno znači da postoji obilje različitih stilova igre i kompozicija partija sa kojima možete eksperimentisati, a muzika i pripovedanje se kombinuju kako bi stvorili zaista nezaboravno iskustvo koje će vas sigurno pratiti i kada se završi. Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes je jednostavno divan način da se podvuče životno delo Yoshitaka Murayama.