Dead or Alive 6 Last Round

Svet borilačkih igara (fighting games) oduvek je bio rezervisan za najupornije gejmere. To je žanr gde nema mesta za slučajnost, gde svaki pritisak na taster može značiti razliku između spektakularne pobede i sramotnog poraza. Kao neko ko je proveo detinjstvo u lokalnim igraonicama, trošeći džeparac na naslove kao što su Tekken i Street Fighter, oduvek sam gajio posebnu vrstu poštovanja prema serijalu Dead or Alive. Kada je studio Team NINJA, u saradnji sa izdavačkom kućom Koei Tecmo, lansirao Dead or Alive 6 za platforme PlayStation 4, Xbox One i PC putem platforme Steam, znao sam da me čeka dugačak proces učenja, testiranja refleksa i privikavanja na novu dinamiku borbe.

Sada, nakon stotina sati provedenih u virtuelnim arenama, savladavanja kompleksnih kombinacija udaraca i analize svakog mogućeg detalja, spreman sam da podelim svoje potpuno iskrene impresije. Dead or Alive 6 je igra koja pati od dubokog unutrašnjeg konflikta. Sa jedne strane, borbeni sistem je doveden do tehničkog savršenstva koje prosto pleni i izaziva zavisnost, dok je sa druge strane korporativna politika izdavača bacila ogromnu, tamnu senku na sav trud koji su programeri uložili. Ovo je priča o mom putovanju kroz igru koja je mogla da bude apsolutni šampion žanra, ali je ostala zarobljena u sopstvenim kontroverzama.

Mehanika borbe i čuveni sistem trougla: zašto je gameplay bolji nego ikada pre

Onog trenutka kada sam zakoračio u trening mod i izabrao dobro poznata lica kao što su Kasumi, Ayane ili Ryu Hayabusa, osetio sam prepoznatljivi potpis studija Team NINJA. Srž serijala Dead or Alive oduvek je ležala u takozvanom sistemu trougla (triangle system), koji funkcioniše po principu igre papir-kamen-makaze. Udarci (strikes) pobeđuju bacanja (throws), bacanja pobeđuju kontre (holds), dok kontre pobeđuju udarce. Ova mehanika stvara neverovatan psihološki pritisak tokom meča. Borba se ne svodi na puko besomučno kucanje napadačkih tastera, već na konstantno čitanje protivnikovih namera.

Kao igrač, moram da pohvalim kako ovaj sistem funkcioniše u praksi unutar šeste generacije. Tajming za izvođenje kontranapada je postao znatno stroži i zahteva hiruršku preciznost. Ako samo malo požurite ili zakasnite sa defanzivnim pokretom, igra će vas surovo kazniti duplom štetom koju vaš lik prima u stanju šoka (counter hit). To znači da sam morao da naučim vizuelne animacije gotovo svakog borca na rosteru kako bih znao da li napad dolazi sa visoke, srednje ili niske pozicije.

Najveći novitet koji je Team NINJA uveo u Dead or Alive 6 jeste takozvana skala proboja (Break Gauge). Ova mehanika je osmišljena kako bi igra postala pristupačnija novajlijama, ali i kako bi se iskusnim veteranima pružila nova taktička opcija:

• Fatal Rush: Jednostavna kombinacija pritiskanja jednog tastera koja omogućava početnicima da izvedu vizuelno atraktivan kombo. Iako deluje moćno, iskusni igrači je lako blokiraju, pa njena upotreba zahteva oprez.

• Break Blow: Spektakularni, filmski udarac koji troši punu skalu proboja i nanosi ogromnu štetu protivniku, istovremeno uništavajući delove njegovog oklopa ili odeće.

• Break Hold: Ultimativni odbrambeni potez koji vam omogućava da prekinete bilo koji protivnički napad, bez obzira na to sa koje visine dolazi, trošeći polovinu skale. Ovaj mehanizam me je spasio nebrojeno puta kada bih se našao sateran u ugao arene.

Tehnološki skok i vizuelna prezentacija: znoj, krv i uništenje u realnom vremenu

Igrajući Dead or Alive 6 na PC platformi preko servisa Steam, sa hardverom koji može da izgura maksimalna grafička podešavanja, ostao sam impresioniran vizuelnim dizajnom koji je Team NINJA uspeo da postigne. Igra koristi potpuno novi grafički endžin koji donosi visok nivo fotorealizma na likovima, zadržavajući pritom onaj specifični, prepoznatljivi japanski estetski stil.

Ono što me je posebno oduševilo tokom borbi jesu detalji koji se menjaju u realnom vremenu. Kako meč odmiče, na telima boraca se jasno vidi akumulirani umor. Likovi počinju teško da dišu, na njihovoj koži se pojavljuju realistične kapi znoja, a nakon žestokih padova na tlo, oklopi i odeća postaju prljavi od prašine i blata. Ako primite direktan i snažan udarac u lice, na ekranu ćete videti modrice, ogrebotine i podlive krvi. Ovo unosi dozu sirovosti i ozbiljnosti koja je ranijim delovima delimično nedostajala.

Dizajn samih arena (stages) je podjednako impresivan i visoko interaktivan. Dead or Alive 6 nastavlja tradiciju višeslojnih borbenih zona. Uspeo sam da protivnike bacim kroz zidove, niz litice, pa čak i u čeljusti gigantskog mitskog stvorenja u areni sa piratskom tematikom. Posebno su zabavne zone sa publikom, gde okupljeni posmatrači fizički guraju borca nazad u ring ako on naleti na njih, ostavljajući ga na trenutak ranjivim za sledeći napad. Optimizacija igre je na zavidnom nivou; stabilnih 60 frejmova u sekundi je zakon u borilačkim igrama, a Team NINJA je obezbedio da igra radi glatko kako na računarima, tako i na konzolama PlayStation 4 i Xbox One.

Modovi igranja i gorka pilula zvana sadržaj za jednog igrača

Dok je sam gameplay čista desetka, struktura modova za jednog igrača (single-player) predstavlja mesto gde Dead or Alive 6 počinje da gubi zamah. Glavni mod priče (Story Mode) je organizovan preko prilično konfuzne hronološke table. Priča prati pokušaje zle korporacije M.I.S.T. da oživi opasnog ratnika po imenu Raidou, dok su u sve to upleteni nindža klanovi i novi likovi kao što su ulični borac Diego i mlada naučnica NiCO. Scene su kratke, prekinute čestim učitavanjima, a dijalozi su često na ivici klišea. Kao igrač koji ceni dobru naraciju u stilu novijih Mortal Kombat naslova, ostao sam prilično ravnodušan prema celokupnom zapletu.

Srećom, situaciju donekle popravlja mod pod nazivom DOA Quest. Ovo je segment u kom sam proveo najviše vremena van onlajn mečeva. Mod se sastoji od stotina specifičnih misija gde pred vašeg borca ispadaju tačno definisani zadaci – na primer, morate pobediti protivnika za manje od 30 sekundi, izvesti tri uspešne kontre ili napraviti kombo od određenog broja udaraca. Uspešno rešavanje ovih misija nagrađuje vas novcem unutar igre i delovima kostima. Ovo je fantastičan način da kroz igru naučite napredne tehnike i mehanike, jer vas sistem suptilno tera da koristite ceo repertoar poteza koje vaš lik poseduje. Pored toga, standardni modovi kao što su Arcade, Time Attack i Survival su prisutni, ali ne donose ništa revolucionarno što već nismo videli u žanru.

Mikrotransakcije i DLC politika: tamna strana kompanije Koei Tecmo

Nemoguće je napisati recenziju za Dead or Alive 6 a ne dotaći se teme koja je izazvala bes celokupne svetske gejming zajednice. Politika monetizacije koju su nametnuli Koei Tecmo i Team NINJA predstavlja školski primer korporativne pohlepe koja može da uništi ugled jednog sjajnog proizvoda. Kada kupite osnovnu igru, dobijate solidan roster boraca i bazične kostime. Međutim, ako želite da otključate puni potencijal igre i sve estetske dodatke, suočićete se sa zidom koji košta stotine, pa čak i hiljade dolara.

Kao dugogodišnji igrač, bio sam zgrožen činjenicom da su sezonske propusnice (Season Passes) pojedinačno koštale više nego sama bazična igra u trenutku izlaska. Kompanija je prodavala pakete kostima po astronomskim cenama, a vrhunac kontroverze je dostignut kada su uveli mehaniku naplaćivanja stvarnog novca za promenu boje kose kod likova. Ta odluka je naišla na toliki otpor javnosti da su programeri morali brže-bolje da povuku taj sistem i delimično ga preprave. Ovaj agresivni pristup stvorio je toksičnu atmosferu oko igre, skrećući pažnju sa genijalnog borbenog sistema na finansijska prepucavanja po forumima.

Da bih vam jasnije prikazao gde se Dead or Alive 6 nalazi u poređenju sa svojim prethodnikom i konkurentima, sastavio sam tabelu koja analizira ključne aspekte igre:

Kao što tabela ilustruje, tehnički i edukativni napredak u odnosu na peticu je očigledan. Team NINJA je napravio igru koja vas aktivno uči kako da postanete bolji borac, ali je spoljašnji ekonomski sistem kreiran tako da testira granice vašeg novčanika podjednako divlje kao što protivnik testira vaše reflekse na turniru.

Konačna presuda: da li Dead or Alive 6 zaslužuje mesto u vašoj kolekciji

Nakon svih odigranih mečeva, pobeda koje su mi donele neopisivu radost i poraza zbog kojih sam hteo da slomim kontroler, moj konačni utisak o igri Dead or Alive 6 ostaje duboko podeljen, ali naginje ka pozitivnoj oceni iz perspektive čistog gejminga. Ako uspete da ignorišete agresivni marketing i more preskupih kozmetičkih dodataka koje uopšte ne morate da kupite da biste uživali u igri, ispod svega toga pronaći ćete dragulj borilačkog žanra.

Snaga ove igre leži u tome što uspeva da vas natera da razmišljate tri poteza unapred – to je brzi, dinamični šah sa pesnicama u kom svaki dobijeni meč donosi neverovatan osećaj ličnog napretka.

Vizuelno impresivna, mehanički duboka i izuzetno zabavna u kooperativnom i onlajn igranju, šesta generacija ovog serijala nudi sate vrhunske zabave za sve istinske ljubitelje borilačkih veština. Team NINJA je kreirao igru sa dušom koja je nažalost upakovana u hladnu korporativnu ljušturu. Moja topla preporuka je da potražite bazičnu verziju igre na popustu, izaberete svog omiljenog borca, uđete u arenu i dozvolite sebi da osetite onu čistu, iskonsku magiju borbe koja ovaj serijal održava u životu već decenijama. Galaktički šou program je spreman, a na vama je da dokažete da li vaši refleksi pripadaju panteonu najboljih.