Cthulhu je prastari horor koji je fascinirao mene, kao i milione ljudi širom sveta, već godinama. Lovecraftova priča inspirisala je mnoge igre, knjige, filmove, društvene igre i sve između. Srećom, oni koji žele još jednom da dožive susret s ovim entitetom mogu da provere Edge of Sanity, potpuno novu priču za entuzijaste i igrače. Uostalom, prirodno je da još jedna igra inspirisana ovim čuvenim bićem napravi svoj debi.
Edge of Sanity počinje s glavnim protagonistom, Carterom, koji se nađe u PRISM ispostavi u Aljasci nakon navodne dostave zaliha. Iako se ne seća puta, nastavlja dalje. Nakon ovog sumnjivog trenutka, igra se brzo pretvara u horor opstanak, jer Carter i još jedan preživeli, Frank, jedva uspevaju da pobegnu iz kandži užasnog čudovišta inspirisanog Cthulhu mitom.
Njih dvojica prave kamp i odlučuju da potraže druge preživele. Ipak, priča postaje prilično predvidiva, do te mere da ćete razumeti šta se dešava s Carterom i kako će se priča završiti pre nego što dođe do otkrovenja. Srećom, to ne umanjuje potpuno iskustvo, jer je način na koji je priča predstavljena zanimljiv, a druga polovina igre je dublja i zanimljivija od početka, proširujući teme i ideje koje su postavljene na početku Carterovog putovanja.
Iako je Edge of Sanity 2D horor preživljavanja, u svojoj osnovi je igra upravljanja resursima. Igrači moraju da dodele zadatke preživelima, kao što su proizvodnja vode i hrane ili izviđanje novih lokacija. Takođe je važno održati ih u životu i pobrinuti se za njih kada nisu sposobni za rad. Carter će svakog dana morati da ide u misije za prikupljanje zaliha koje su njegovi saputnici istražili i da pronalazi korisne materijale kako bi nastavili putovanje. Svaka misija traje desetak do petnaest minuta i često će od vas zahtevati donošenje teških odluka, poput ulaska u rizična područja gde možete izgubiti materijale ili zaglaviti.
Tokom misija, nailazićete na različite vrste čudovišta, od kojih svako zahteva drugačiju strategiju da biste ih pobedili ili zaobišli. Neki neprijatelji zahtevaju šunjanje i skrivanje, dok se drugi mogu eliminisati zamkama, kamenjem ili mamcima. Neki će se pak povući pred bljeskom svetlosti. Kako napredujete kroz igru, neprijatelji postaju strašniji i kompleksniji. Bacanje predmeta je ključni mehanizam odbrane, ali može postati nezgodno kada vas obuzme panika, što mi se često dešavalo u naglim situacijama.
Tokom igre, borićete se i s pokazateljem stresa. Kako Carter prolazi kroz različite nivoe stresa, dobiće Traume, koje predstavljaju negativne efekte tokom igranja. Kada se stres potpuno popuni, sledi Carterova smrt. Ipak, neke Traume mogu imati korisne efekte, poput jačeg sekira, koja zahteva više materijala za izradu, dok druge mogu otežati igru, kao što je viđenje iluzija. Srećom, kroz prinošenje žrtvi tokom igre, možete smanjiti stres i Traume.
Iako igra ima mnogo toga što treba pratiti, misije se ponekad mogu učiniti ponavljajućim. Ako umrete, gubite prikupljene materijale i morate ponovo istraživati iste mape. To je dodatno otežano činjenicom da postoje samo tri tipa okruženja – rudnici, šume i PRISM lokacije. Na sreću, glavni događaji tokom igre, poput susreta s preživelima u šumi, pomažu da se razbije monotonija.
Edge of Sanity me često terao da osećam nelagodu kada sam bio okružen tamom i jedva mogao da razaznam obrise svog okruženja. Tama je ključni deo igre, a većinu vremena nisam imao dovoljno goriva za lampu. Srećom, svetlina igre se može podešavati, pa možete povećati vidljivost čak i kada nemate dovoljno goriva.
Iako su 2D elementi igre sjajno urađeni, lako sam se kretao kroz nivoe, što je bilo utešno uprkos tami. Dizajn nivoa savršeno odgovara horor atmosferi Aljaske, a svaki lik i pozadina dodatno obogaćuju Cthulhu-inspirisanu estetiku igre. Ipak, voleo bih da su neki neprijatelji vizuelno bili zanimljiviji, jer su neki od njih delovali previše predvidivo.
Muzika u Edge of Sanity nije naročito upečatljiva, ali zvučni efekti koje čujete pri susretu s određenim neprijateljima pomažu da shvatite s kim imate posla i doprinosi zastrašujućoj atmosferi. Zvuk vaših koraka je ključan za preživljavanje, a dodatni prsten koji pulsira oko vas prikazuje koliko daleko se zvuk vaših koraka širi – vrlo koristan detalj.
Gluma u igri ponekad deluje neprirodno, a neki dijalozi zvuče kao da ih izgovara ista osoba. Takođe, određene ključne linije ne budu izgovorene, pa ćete morati sami da pročitate tekst, što ponekad može umanjiti imerziju. Ipak, upoznavanje preživelih i otkrivanje njihove priče bilo je zanimljivo.
Iako Edge of Sanity nosi Cthulhu-inspirisane elemente, igra me je više podsećala na zombi-horor igru, posebno zbog dizajna čudovišta i njihovih režanja. Ipak, Traume koje Carter sakuplja, momenti iznenadnih skokova i tema igre uspešno dočaravaju eldrič horor.
Za one koji traže dodatni izazov, igra nudi dva moda – Normal i Ironman – što doprinosi rejugabilnosti, iako priča ostaje ista. Ova opcija je odlična za igrače koji žele da testiraju svoje veštine i donose bolje odluke.
Ljubitelji horor preživljavanja i Cthulhu entuzijasti pronaći će zadovoljstvo u Edge of Sanity. Iako predvidiva, igra je zarazna i pruža jezivo iskustvo koje će vas zabavljati satima dok se borite s čudovištima i upravljate resursima za opstanak. Može se reći da je Edge of Sanity sjajan dodatak Cthulhu-inspirisanim igrama u eldrič horor žanru.
