Kada sam prvi put čuo da je Drova: Forsaken Kin opisana kao „RPG sa pixel-art grafikom inspirisan Gothic-om“, zapitao sam se koliko će dobro taj stil preći u top-down avanturu. Na kraju sam ostao tiho impresioniran.
Drova uspeva da uhvati atmosferu igre Gothic na više načina, a najistaknutiji je taj što vam pruža relativno kompaktan, ali bogat svet za istraživanje, bez ikakvog držanja za ruku. Kada kažem „kompaktan“, ne mislim na mali svet. Svet nije proceduralno generisan i nije dizajniran da traje beskonačno. Često ćete se vraćati u ista područja, a vaše akcije će uticati na svet i ljude u njemu.
Igra je smeštena u neodređeno keltsko-slavensko okruženje, gde je svaki dan borba za opstanak. Nakon što zateknete druide iz svog sela kako krišom odnose magični crveni kristal, odlučujete da postanete glavni junak i pratite ih u mračne šume. Kada stvari krenu po zlu, kristal završava u vašim rukama, a vi ostajete zarobljeni u tamnoj, magičnoj zemlji Drova. Sve što treba da uradite jeste da odnesete kristal do grada Nemeton i možda ćete moći da se vratite kući.
Nažalost, Drova: Forsaken Kin donosi i neka starinska ograničenja. Pre svega, tu je nedostatak jasnih smernica. Mapa je namerno beskorisna, a ako želite da obeležite lokacije ili zanimljive tačke, moraćete da kupite mastilo od prodavca. Glavna priča je delimično prilagodljiva, jer vaše akcije i zadaci za razne frakcije (jednom kada krenete putem neke frakcije, to postaje zaključano) mogu suptilno promeniti reakcije NPC-ova i ono što ćete zateći u određenim delovima sveta. Kao i u Gothic-u, moraćete da pronađete specijalne NPC-ove koji vas mogu naučiti novim veštinama, a pogrešan odnos sa frakcijama može vam uništiti šanse za napredak.
Jedna stvar koju Drova radi dobro jeste to što ne rasipa prostor. Ako možete negde da stignete, postoji razlog za to. Leševi, kutije, torbe, predmeti na zemlji – postoji mnogo razloga da istražite svaki kutak Drova sveta. Robusni sistem kraftovanja znači da ćete želeti da sakupite sve što pronađete, uključujući meso i bobice koje možete spremiti na logorskim vatrama.
Veštine i iskustvo uglavnom su vezani za borbu. Kako napredujete i koristite određeno oružje više od drugih, povećavate svoju veštinu u njemu i otključavate nove sposobnosti. Većina veština, poput magija, ima pokazatelj koji se puni napadima na neprijatelje, dok druge imaju vremenski period hlađenja. Dalekometno oružje, poput lukova, zahteva da zategnete tetivu i uskladite dve linije pre nego što otpustite strelu.
Melee borba je jednostavnija, ali ne i laka. Neprijatelji nanose ozbiljnu štetu, a pošto možete slobodno prebacivati između dva seta oružja, uvek je dobro biti spreman. Neprijatelji nemaju prikazane nivoe, pa nećete znati da li je nešto prejako za vas dok vas ne pošalje nazad do tačke za oživljavanje. Borba zahteva dobar tajming, jer imate mogućnost izbegavanja kotrljanjem, ali udarci moraju biti precizni. Iako je borba izazovna, neće vas strogo kazniti za poraz – jednostavno ćete se oživeti na poslednjem sigurnom mestu.
Iako igra nema govorne dijaloge osim u uvodu i ima prilično osnovan kreator likova, Drova: Forsaken Kin odiše atmosferom. Tmurna pixel-art grafika, jeziva muzika i osećaj napuštenosti u neprijateljskom svetu stvaraju nezaboravno RPG iskustvo koje kombinuje elemente novog i starog, evocirajući klasike poput Gothic-a.
Nedostatak mapa i oznaka za zadatke može biti problem za neke igrače (priznajem da su mi povremeno nedostajale), ali to vas podstiče da usporite i uživate u istraživanju. Na prvi pogled neki sistemi deluju rudimentarno, ali igra nagrađuje one koji se zaista posvete njenom svetu. Sa prosečnim trajanjem od 30 do 40 sati, u zavisnosti od toga koliko istražujete, Drova: Forsaken Kin je duboko i prijatno iskustvo, bez obzira na to da li se igrate sat ili pet.