Izvan serije Souls, ne bismo mogli da vas imenujemo uticajniju modernu igru od Slay the Spire. Čini se da ga referencujemo svake druge nedelјe. Često će to biti zato što je sličan deckbuilder sleteo na naše stolove, ali je isto tako verovatno da će se manifestovati u nekoj pozajmlјenoj mehanici: poznatim petlјama nasumičnog sticanja karata i zatim finog podešavanja vašeg špila.
Deck of Ashes: Complete Edition definitivno obožava oltar Slay the Spire. Zaluđen je u direktnijem smislu, budući da je deckbuilder po žanru, a izgleda – i često igra – skoro isto. Da budemo pošteni, ima mnogo njegovih sopstvenih ideja, zamenjujući delove šasije i unoseći deo njegovog sopstvenog identiteta. Ali pri tome, rezultati su mnogo sporiji i teški.
Deck of Ashes: Complete Edition teži jedinstvenosti kroz njegov pristup odbacivanju. Ako ste igrali kartaške igre, od Pokemon-a do Magic: The Gathering, imaćete biblioteku karata koje, kada ih koristite iz vaše ruke, imaju tendenciju da završe u nekom obliku groblјa ili gomile za odbacivanje. Češće nego ne, to je njihov kraj. Ali špil pepela se igra oko toga šta ova gomila znači i kako iz nje dobijate karte.
Karta u gomili za odbacivanje ostaje tamo. Ako je želite nazad, moraćete da platite troškove. U igri, ovo se često naziva ‘naprezanjem’ (da, ni mi nismo mogli da izvučemo glavu iz skatološkog oluka), koristeći karticu Ash Pact-a koja će vam naplatiti određenu količinu životnih poena da ih vratite u špil . Ako karte ostanu u vašem „špilu pepela“ ili odbacite gomilu na kraju borbe, moraćete da ih „obnovite“. Ali i to je trošak: dobijate samo toliko poena za obnovu i možda biste želeli da ih potrošite na lečenje izgublјenog zdravlјa.
To je najveća promena formule Slay the Spire. Korišćenje karata čini se kao da ima veće posledice nego kod bilo kog drugog graditelјa deckbuilder-a. Koristite tu ubistvenu karticu i moraćete da platite da biste je vratili. To dodaje strateški sloj koji ranije nije postojao.
To je takođe upropašćivač zabave, što je naša uobičajena kritika Deck of Ashes: Complete Edition: čini se da dizajneri imaju čvornatu, zanimlјivu dizajnersku ideju, ali igrač mora da plati cenu za njegovo uživanje u igri. Deck of Ashes je na našem ramenu, sa nestrpljenjem i kaže „da li ste sigurni da želite da odigrate tu kul kartu? To bi moglo da vas košta”. Pa, često ni nismo.
Plaćanje kartica nakon svakog meča je takođe spor, naporan proces. Ne želimo da čuvamo špil posle svakog meča. Zato igramo kartaške i društvene igre na konzoli: veštačka inteligencija može da uradi težak zadatak umesto nas. Ali to ovde nije slučaj.
Osećali smo jeziv osećaj dosade od borbe i trebalo nam je vremena da utvrdimo zašto. To nije u samim borbenim kartama: one su dobro dizajnirane i ovde postoji lepa sinergija. To je u jednosmernoj prirodi borbe i umornom balansiranju.
Kažemo jednosmerno jer je Deck of Ashes: Complete Edition odlučilo da izbaci sve karte koje reaguju na neprijatelјske napade. U ovakvim deckbuilder-ima najčešće ćete proveriti šta neprijatelј radi, a zatim braniti/blokirati ili predvideti napad u nekom obliku. Ovde je naglasak na tome da radite vašu stvar: zapravo ne postoji mehanika blokova, i vi uglavnom samo dodajete stekove na neprijatelјa i pokušavate da nanesete najveću količinu štete u jednom potezu. U međuvremenu, suprotstavlјeni zombi ili strašni horor vas tera sitnim napadima koji ne mogu da se blokiraju. Problem sa ovim pristupom je što radite istu stvar na svakom meču; vi se zaista ne prilagođavate neprijatelјu. I to postaje zamorno.
Osim toga, balansiranje je previše bezbedno. Neprijatelјi prave malu štetu, ali imaju veliku količinu životnih poena, tako da su sunđeri kojima je potrebno previše poteza da bi ih ubili. Samo neprijatelјi koji ubacuju neželјene karte u vaš špil („pepeo“) predstavlјaju pretnju, i to samo zbog druge oslablјujuće dizajnerske odluke Deck of Ashes: Complete Edition, a to je da ove karte uporno ostaju u vašem špilu. Možete da imate fantastičan trk, naići na stvorenje koje pronađe pukotinu u vašoj odbrani, i odjednom ste natovareni kartama koje razvodnjavaju vaš špil do te mere da ga čine krajnje strašnim. Ovi zamasi u jednoj igri postaju frustrirajući. Barem možete da ostavite nekoliko ovih karata u ‘Deck of Ashes’ i odbijete da ih obnovite, pretpostavlјamo.
Izvan borbe, postoji apsolutna metrička tona međusobno povezanih sistema i načina za napredak. Kamp se nalazi u sredini paukove mreže lokacijskih čvorova i u ovom kampu možete da potrošite različite resurse koje steknete da biste nadogradili vaš avatar. Vaš je izbor: nadogradite vaše kartice, kupite recepte za kartice, napravite karte od tih recepata, kupite osobine, platite za lečenje i tako, još mnogo toga. U početku je zbunjujuće, sa više resursa nego što možete da protresete fibulom.
Da budemo pošteni prema Deck of Ashes: Complete Edition, ovaj deo igre je dobro urađen… sa jednim upozorenjem. Hajde da prvo napravimo upozorenje: ne osvajate jednostavno karte u Deck of Ashes. Osvajate recepte, a zatim morate da krenete u kamp da biste od njih napravili karte. Voleli bismo da razgovaramo sa onim ko misli da je ovo dobra ideja. To potpuno uništava zadovolјstvo pobede u meču, posebno ako ste milјama od kampa. Jedna od najvećih radosti deckbuilderč-a je da odmah presavije ubistvenu kartu u špil, a ovde ne osetite ni ukus te radosti.
Inače, ima toliko toga da se uradi. Čak i sada, uznemireni smo samo razmišlјajući o tome kako bismo potrošili 300-inak novčića, osećajući bol analize-paralize. Ali to je pozitivno: daje obilјe mogućnosti za fino podešavanje određene strategije, i minimalisti će to voleti.
Izvan kampa je karta igre, a ovo je drugo veliko odstupanje od žanra. Ovde nema linearne putanje. Umesto toga, slobodni ste da se krećete od čvora do čvora na prostranoj mapi, birajući da zakoračite u susrete, događaje, zaronite u tamnice i otvorite sanduke (ako imate klјučeve). Ali – i ovde dolazi tutu tog upropašćivača zabave – promena donosi manje zabave nego više. Vidite, mapa počinje više da liči na zatvor nego na prostor za istraživanje, dok putujete napred-nazad preko istih čvorova, čekajući da se pojavi boss. Ovaj boss otvara pristup sledećem poglavlјu priče, ali će se pojaviti tek nakon što izgubite dovolјno vremena, i Bože, ne da se oseća kao da ga gubite.
Verovatno su dizajneri smatrali da je ovo trka sa vremenom, usavršavajući vaš špil tako da vas boss ne udari. Ali nikada se nije tako osećalo. Naš špil se tako malo pobolјšao, zahvalјujući lјubavi prema receptima u odnosu na nove karte, a boss se pojavio prekasno, kao da smo čekali Godo-a. Balansiranje je ponovo bilo isklјučeno: Deck of Ashes: Complete Edition je previše konzervativno i brine o neravnoteži. Ako bi nam to omogućilo da napustimo špil, onda bi ove sekvence bile mnogo više zadovolјavajuće. Na kraju je bilo kao da čekate autobus koji kasni.
Postoje dobre šanse da smo nepravedniji od većine na Deck of Ashes: Complete Edition. Mi smo recenzenti koji teže da pokupe deckbuilder-e, jer imamo fotografiju Slay the Spire na našem stolu i lјubimo je pre spavanja uveče. Veliki smo fanovi žanra, pa smo možda zahtevniji od proseka. Ako ste novi u žanru i imate manje očekivanja, ili volite da provodite vreme sa deckbuilder-om, možda biste želeli da povećate rezultat za jednu ili dve stepenice.
Ali, po našem ukusu, Deck of Ashes: Complete Edition deluje kao igra sa kartama ispod pariteta. To je deckbuilder sa zabavom isisanom iz njega. Nestao je osećaj neravnoteže, zamenjen plahom, konzervativnom bezbojnošću. Tu su i brzina, slučajnost, radost dobijanja karte ubice i uzvišeno uzbuđenje smešne sinergije. To je deckbuilder koji za dlaku ostaje na površini, ali kada je toliko toga odbačeno da bi se došlo do te tačke, pitate se da li je putovanje uopšte vredno toga.
Za:
- Dosta likova za igranje
- Neka fina mehanika karata
- Fantastično dubok sistem napredovanja avatara
Protiv:
- Mukotrpna borba i istraživanje mapa
- Sva zabava isisana od pobeđivanja i igranja karata
- Sve je tako sporo
