City 20 je najnovija igra koja mi je stigla na testiranje i verovatno ona koja mi je izazvala najviše pomešanih osećanja u poslednje vreme. Dok je moje iskustvo sa ovom Early Access igrom ostavilo nešto da se poželi, jasno je da ima mnogo potencijala i svetlu budućnost za specifičnu nišu igrača, kako se bude razvijala tokom Early Access faze.
City 20 je open-world survival igra inspirisana naslovima poput Kenshi i Rimworld. Prva igra očigledno ima veliki uticaj, a sličnosti su odmah uočljive čim započnete igru.
Nakon kratke, vrlo stilizovane uvodne scene koja objašnjava gde se nalazite, igra vas ubacuje u otvoreni svet, survival igru iz ptičje perspektive, bez ikakvih uputstava. I zaista mislim – bez ikakvih uputstava. Nema zadataka koji vas usmeravaju ka bilo kakvim orijentirima, nema pravih ciljeva koje vam postavlja početni NPC, i nema ograničenja koja bi vas sprečila da odmah krenete u istraživanje sveta. Jedino što vam je rečeno jeste da hrana koju pojedete u privremenom smeštaju mora biti nadoknađena i da imate tri dana pre nego što vas izbace napolje.
Šta ćete dalje uraditi zavisi potpuno od vaših prioriteta, s pretpostavkom da vam je na umu preživljavanje – sprečavanje gladi, dehidratacije i gubitka mesta za spavanje dok istražujete nuklearne ruševine City 20.
Iako je gameplay vrlo sličan Kenshi-ju, do slobodnog igranja, kreiranja predmeta i građenja baze, City 20 se ističe na nekoliko načina. Prvenstveno, prikupljanje resursa igra mnogo veću ulogu u ovoj igri nego u Kenshi-ju, sa drvećem i drugim prirodnim resursima rasutim po pejzažu, za razliku od pustoši koju nudi Kenshi. Čak možete rastaviti većinu objekata po mapi, prikupljajući još više resursa nego pre. Sigurno je reći da će vredan igrač imati malu bazu i farmu u funkciji mnogo brže nego što bi to postigao u Kenshi-ju, pod uslovom da brzo savlada mehaniku igre, što može biti izazov o kojem ću više govoriti kasnije.
Druga velika razlika je, naravno, okruženje. Dok su obe igre postapokaliptične, pustinjsko okruženje Kenshi-ja zamenjeno je ruševinama nuklearne tragedije negde u istočnoj Evropi. Ovo okruženje je jedinstveno za ovaj žanr i sigurno će privući fanove igara poput Stalker-a i Tarkov-a.
Igra se takođe više fokusira na interakciju sa NPC-jevima nego Kenshi, sa mnogo više jedinstvenih dijaloga među stanovnicima sveta. Pošto je City 20 relativno mali grad, nećete naići na bezimene ili generične NPC-jeve – svaki od njih ima jedinstvene informacije o lore-u sveta ili detalje iz svog života koje će podeliti s vama.
Posebno mi se dopao pravosudni sistem igre. Kada počinite zločin u nekoj od zajednica City 20, bićete prijavljeni i očekivaće se da platite kaznu u sudnici frakcije koja vas je prijavila. Iako je ovaj sistem sada još uvek jednostavan, uzbuđen sam da vidim kako će se razvijati u budućnosti.
City 20, u svom trenutnom stanju, pati od još izraženije verzije „problema” (koji je za neke, uključujući mene, možda i karakteristika) koji takođe muči Kenshi – potpuni nedostatak smernica koji dolazi sa otvorenom prirodom igre može biti ozbiljan problem za nove igrače.
Trebalo mi je dosta vremena da shvatim da mogu da izrađujem predmete iz svog inventara, što sam otkrio zahvaljujući korisnom vodiču koji su obezbedili developeri. Još više vremena mi je trebalo da shvatim kako da sakupim sve potrebne materijale za izradu početnih recepata, pri čemu je prikupljanje biljnog vlakna bilo posebno zbunjujuće.
Ovaj problem je delimično posledica moje sopstvene nesposobnosti, ali svakako mogu da zamislim da će City 20 biti frustrirajuća igra za početnike, posebno za one koji su novi u ovom žanru.
Iako ne mislim da je strogi tutorijal neophodan, verujem da bi se određeni koraci mogli preduzeti kako bi se buduće verzije igre učinile pristupačnijim.
Jedan jednostavan korak bio bi poboljšanje korisničkog interfejsa (UI), koji trenutno nije najsjajniji. Developeri su očigledno išli na mračni, niskotehnološki pristup kako bi se UI uklopio sa temom igre, ali meni je jednostavno bilo teško da se snađem i čitam tekstove. Borio sam se da shvatim šta ikona za meni izrade predstavlja, iako je u retrospektivi trebalo da mi bude jasno da ruka sa ključem označava alat. U trenutku jednostavno nije iskočilo.
Mislim da bi i mapa mogla značajno da se poboljša. Iako igra koristi realističan, koordinatni navigacioni sistem, često sam se gubio. Veliki deo ovog problema dolazi od činjenice da ne možete pregledati mapu dalje od svog trenutnog okruženja, što mi nije imalo smisla.
Osim problema sa pristupačnošću, City 20 pati od nedostatka uglađenosti, što je nešto što se može očekivati od igre u Early Access fazi. Povremeno sam nailazio na zamrzavanje igre, a nedostatak sadržaja smanjio je moje interesovanje na duže staze.
Uprkos ovim problemima, verujem u potencijal City 20. Verujem da će ova igra zasijati nakon što prođe kroz razvojni ciklus Early Access faze.
