Industrija video igara se neprestano menja, razvija i evoluira neverovatnom brzinom. Danas smo svedoci fotorealistične grafike, ogromnih otvorenih svetova koji zahtevaju stotine sati za istraživanje i kompleksnih narativa koji pariraju najboljim holivudskim filmovima. Međutim, u celom tom tehnološkom napretku, često zaboravljamo na jedan specifičan, magičan period koji je zauvek promenio način na koji konzumiramo digitalnu zabavu – eru Xbox Live Arcade (XBLA) igara. Bio je to period kada su nezavisni studiji dobili platformu da svoje kreativne, često lude i eksperimentalne ideje predstave širokom auditorijumu. Upravo u taj specifičan vremenski period i to stanje uma pokušava da nas vrati igra Bounty Brawl: Most Wanted.
Iza ovog ambicioznog projekta stoje razvojni studio Voxelize Games i izdavač RetroWave Publishing, koji su jasno stavili do znanja da njihov cilj nije takmičenje sa modernim visokobudžetnim gigantima. Njihov cilj je buđenje čiste, nepatvorene nostalgije i oživljavanje onog specifičnog osećaja kada sednete na kauč sa prijateljima, uzmete kontrolere u ruke i potpuno se isključite iz stvarnog sveta. Bounty Brawl: Most Wanted je naslov koji u sebi nosi duh te slavne prošlosti – i u dobru i u zlu. U ovoj izuzetno detaljnoj i opsežnoj recenziji, proći ćemo kroz apsolutno sve aspekte ovog naslova. Seciraćemo njegove borbene mehanike, analizirati dizajn nivoa, istražiti dubinu kooperativnog igranja i, što je najvažnije, pošteno sagledati gde ovaj povratak u prošlost funkcioniše besprekorno, a gde se spotiče o sopstvene zastarele koncepte.
Šta zapravo znači povratak u eru digitalnih arkada
Da bismo u potpunosti razumeli i pravilno ocenili Bounty Brawl: Most Wanted, moramo prvo definisati šta je to Xbox Live Arcade era predstavljala. Sredinom i krajem dvehiljaditih godina, digitalna distribucija igara je tek uzimala maha. XBLA je bio dom naslovima koji su bili manjeg obima, fokusirani na čistu mehaniku igranja, brzu zabavu i lokalni multiplayer. Igre su bile šarene, glasne, često teške i nisu praštale greške.
Bounty Brawl: Most Wanted uzima ovu formulu i primenjuje je gotovo doslovno. Od samog početnog menija, koji odiše retro estetikom i pumpa adrenalinsku elektronsku muziku, jasno vam je gde se nalazite. Igra ne gubi vreme na dugačke, dosadne tutorijale ili filmske sekvence koje ne možete da preskočite. Umesto toga, ona vas odmah baca u vatru. Ovaj naslov je svojevrsno ljubavno pismo vremenu kada je gejmplej bio apsolutni kralj, a priča samo simpatičan izgovor za premlaćivanje stotina neprijatelja na ekranu. Za starije igrače, ovo će biti predivno putovanje kroz vreme, dok će mlađim generacijama možda biti potreban period privikavanja na ovakav, direktniji i suroviji pristup dizajnu video igara.
Lov na ucenjene glave: premisa i univerzum
Iako, kao što smo već napomenuli, priča nije primarni fokus ovakvog tipa igara, razvojni studio se potrudio da kreira zanimljiv i šarolik univerzum. U igri Bounty Brawl: Most Wanted vi i vaši prijatelji preuzimate uloge elitnih, ali prilično disfunkcionalnih lovaca na glave. Vaš zadatak je da putujete kroz različite galaktičke sektore, pronalazite najozloglašenije kriminalce – takozvane „Most Wanted“ mete – i privodite ih licu pravde, po mogućstvu u jednom komadu, mada ni to nije striktno neophodno ako nagrada pokriva troškove.
Svaki lik u vašoj šarenoj ekipi lovaca ima svoju jedinstvenu pozadinsku priču koja je ispričana kroz kratke, stripovske panele i duhovite opaske tokom same borbe. Humor u igri je oštar, ciničan i često probija četvrti zid, jasno stavljajući do znanja da ni sami kreatori ne shvataju svoj univerzum previše ozbiljno. Putovaćete kroz najrazličitije lokacije – od prljavih sajberpank metropola punih neonskih svetala, preko napuštenih rudarskih kolonija na peščanim planetama, pa sve do luksuznih svemirskih kruzera koje su oteli svemirski gusari. Ova raznolikost okruženja odlično služi da razbije monotoniju i pruži uvek svežu vizuelnu pozadinu za vašu neprestanu akciju.
Gejmplej mehanike i umetnost haotične borbe
Srce i duša igre Bounty Brawl: Most Wanted leži u njenom borbenom sistemu. U svojoj osnovi, ovo je klasičan „twin-stick“ šuter pomešan sa mehanikama tradicionalnih „beat ’em up“ arkada. Leva analogna palica kontroliše kretanje vašeg heroja, dok desna služi za nišanjenje i napad. Zvuči jednostavno, ali dubina koja se krije iza ove premise je iznenađujuće velika i zahteva visok nivo veštine kako biste preživeli kasnije, znatno teže nivoe.
Borba je brza, frenetična i ne ostavlja vam ni sekundu prostora za predah. Ekran je konstantno ispunjen laserskim zracima, eksplozijama i desetinama neprijatelja koji jurišaju ka vama iz svih pravaca. Da biste preživeli ovaj haos, morate savladati mehaniku izbegavanja (dodge roll) i pravovremenog pariranja (parry). Savršen tajming izbegavanja napada ne samo da vas spasava od primanja štete, već vam često daje kratak period neranjivosti (i-frames) koji možete iskoristiti za agresivan kontranapad.
Pored standardnih napada, svaki lovac na glave poseduje specifičan set veština i ultimativni napad koji može okrenuti tok bitke u vašu korist. Jedan lik može postaviti zaštitne barijere i kontrolisati gomilu neprijatelja, dok je drugi fokusiran isključivo na nanošenje masivne štete iz neposredne blizine. Osećaj kada aktivirate ultimativnu sposobnost i očistite ceo ekran prepun neprijatelja je izuzetno zadovoljavajući i predstavlja onaj najbolji, „za bolje“ deo nasleđa XBLA ere koji je ovaj naslov uspeo savršeno da rekreira.
Raznolikost oružja i opreme
Ono što dodatno obogaćuje borbeni sistem jeste impozantan arsenal oružja koji vam je na raspolaganju. Tokom misija sakupljaćete najrazličitije vrste vatrenog i hladnog oružja. Počinjete sa standardnim laserskim pištoljima i energetskim mačevima, ali vrlo brzo dolazite u posed apsurdnih i kreativnih alata za destrukciju. Tu su sačmarice koje ispaljuju plazma kugle koje se odbijaju od zidova, raketni bacači sa navođenim projektilima, otrovni samostreli, pa čak i crne rupe u minijaturnom formatu koje usisavaju sve oko sebe.
Sistem opremanja vam dozvoljava da nosite više oružja istovremeno i da se brzo prebacujete sa jednog na drugo, u zavisnosti od situacije i tipa neprijatelja sa kojim se suočavate. Neki protivnici su otporni na energetska oružja, dok su drugi izuzetno slabi na eksplozive. Ovo vas tera da konstantno razmišljate u hodu, prilagođavate svoju taktiku i ne oslanjate se samo na jedno oružje tokom celog prelaska igre.
Dizajn neprijatelja i epske bitke sa šefovima
Svaki dobar „brawler“ vredi onoliko koliko vrede neprijatelji koje morate da pobedite. Razvojni tim iz Voxelize Games studija se potrudio da kreira veliki broj različitih klasa neprijatelja. Nećete se boriti samo protiv bezumnih klonova koji trče ka vama; susretaćete se sa snajperistima koji se kriju na ivicama ekrana, oklopljenim snagatorima koji zahtevaju napad s leđa, i kamikazama koje eksplodiraju pri kontaktu.
Ipak, apsolutni vrhunac dizajna nivoa predstavljaju bitke sa glavnim metama, odnosno bosovima (Boss fights). Ovi okršaji su maestralno dizajnirani, podeljeni u više faza i zahtevaju od vas da prvo naučite šablone napada protivnika pre nego što uopšte pomislite na ofanzivu. Svaki „Most Wanted“ kriminalac poseduje ogromnu arenu sa specifičnim preprekama. Borićete se protiv džinovskih mehaničkih pauka, ludih naučnika koji menjaju gravitaciju u sobi, i kiborga koji koriste klonove da vas zavaraju. Ove bitke su teške, često frustrirajuće, ali donose onaj neprocenjivi osećaj trijumfa kada konačno uspete da savladate protivnika nakon desetina pokušaja.
Lokalni haos i online kooperativno igranje
Ako postoji jedna stvar po kojoj je Xbox Live Arcade era ostala upamćena, to je nezaboravno iskustvo igranja u lokalnom kooperativnom modu (couch co-op). Bounty Brawl: Most Wanted briljira u ovom segmentu. Igranje sa prijateljima na istom ekranu podiže zabavu na potpuno novi nivo. Igra podržava do četiri igrača istovremeno, a kada se ekran napuni herojima i neprijateljima, nastaje pravi, predivan vizuelni haos.
Sinergija između klasa ovde dolazi do punog izražaja. Dok jedan igrač preuzima ulogu „tenka“ i privlači pažnju velikih neprijatelja, drugi može iz daljine da pruža vatrenu podršku, dok preostala dva igrača čuvaju bokove. Međutim, tu postoji i onaj „za gore“ element. Ekran često postaje toliko prenatrpan efektima, šarenim svetlima i eksplozijama da je u ključnim trenucima bukvalno nemoguće pratiti gde se nalazi vaš lik. Ovaj vizuelni šum može dovesti do nepravednih smrti i frustracija, posebno na višim nivoima težine gde jedan pogrešan korak znači povratak na početak nivoa.
Što se tiče mrežnog (online) igranja, infrastruktura izdavača RetroWave Publishing se pokazala kao prilično stabilna, ali joj nedostaju neke moderne funkcije kvaliteta života (Quality of Life). Povezivanje sa strancima ponekad može biti otežano, a nedostatak naprednog sistema za komunikaciju unutar same igre otežava koordinaciju sa igračima sa kojima niste na glasovnoj vezi.
Mane prošlosti: dizajn progresije i nepotrebno ponavljanje
Ovde dolazimo do onog dela gde naslov igre „za dobro i za loše“ zaista dobija smisao. Dok je gejmplej mehanika verna prošlosti u najboljem mogućem smislu, dizajn progresije i ekonomija igre su zadržali neke od najgorih navika gejming industrije s početka prošle decenije.
Da biste otključali najmoćnija oružja, unapredili statistike svojih likova i kupili kozmetičke dodatke, biće vam potrebne ogromne količine unutarigrovne valute. Ovo neminovno dovodi do takozvanog „grajndanja“ (grinding) – prisilnog i repetitivnog ponavljanja istih, već pređenih nivoa samo da biste sakupili dovoljno novca za sledeću nadogradnju.
Iako je borbeni sistem zabavan, ponavljanje istih hodnika i bitaka sa istim grupama neprijatelja po peti ili šesti put brzo ubija entuzijazam. Oseća se nedostatak modernih sistema progresije koji poštuju igračevo vreme. Ovakav dizajn nasilno produžava trajanje igre umesto da nudi smislen i nov sadržaj. Zastareli meniji, nemogućnost brzog restartovanja misije u slučaju greške i sistem čuvanja pozicija (checkpoints) koji je neoprostivo strog, podsetiće vas zašto su neke stvari s razlogom ostavljene u XBLA eri i zašto je industrija od tada napredovala.
Grafička prezentacija i zvučna podloga
Audiovizuelni paket igre je, s druge strane, pravi melem za čula, naravno, ukoliko volite specifičan retro stil. Grafika se oslanja na prelep, visoko stilizovan umetnički pravac (cel-shading) koji likovima i okolini daje izgled stripa koji je oživeo. Boje su jarke, kontrastne linije debele, a animacije kretanja i napada neverovatno fluidne. Optimizacija je odlična; bez obzira na to koliko se stvari dešavalo na ekranu, nismo iskusili nikakve padove broja frejmova po sekundi (fps), što je od presudnog značaja za igru koja zahteva precizne i brze reflekse.
Zvučna podloga zaslužuje posebne pohvale. Elektronski, synthwave bitovi se savršeno uklapaju sa akcijom na ekranu. Muzika ubrzava tempo kako se intenzitet borbe povećava, dodatno pumpajući adrenalin. Zvučni efekti oružja su oštri i upečatljivi, dok su glasovi likova namerno prenaglašeni, što se odlično uklapa u opšti, pomalo parodični ton cele igre.
Zaključak
Bounty Brawl: Most Wanted je naslov koji u potpunosti ispunjava obećanje dato svojim imenom i marketingom – to je iskren, brutalan i haotičan povratak u eru klasičnih arkadnih igara. Njegov fantastičan borbeni sistem, ogroman arsenal oružja i neprocenjiva vrednost lokalnog kooperativnog igranja lako će vas podsetiti na najbolje aspekte Xbox Live Arcade generacije. Međutim, igra istovremeno donosi i teret prošlosti u vidu zamornog ponavljanja nivoa, zastarelih sistema progresije i vizuelne konfuzije na ekranu. Ako ste spremni da zažmurite na ove arhaične nedostatke i tražite savršenu igru za bučno i zabavno veče sa prijateljima, ovo je lov na glave koji apsolutno ne smete propustiti.
