U moru modernih naslova koji nas bombarduju akcijom, holivudskim eksplozijama i neprekidnim haosom na ekranu, retko se pojavi video igra koja od vas traži samo jedno: da stanete, duboko udahnete, razmislite i oslonite se isključivo na sopstvenu dedukciju. Žanr prostornih mozgalica pretrpeo je brojne transformacije tokom godina, ali je srž ostala ista – nema ničeg lepšeg od osećaja kada se delići slagalice konačno spoje u vašoj glavi. Rivage je upravo takvo, duboko intelektualno iskustvo. U pitanju je nova naučnofantastična slagalica koju potpisuje mali, ali izuzetno hrabar razvojni tim Exnilo Studio, koji se inače sastoji od svega dve osobe. Za izdavanje ovog ambicioznog projekta zadužena je poznata izdavačka kuća Raw Fury, a naslov je od nedavno dostupan za PC, PlayStation 5, kao i za Xbox Series X i Xbox Series S konzole.
Nakon što sam proveo više od petnaest sati potpuno zarobljen u metalnim hodnicima svemirske stanice, rešavajući zagonetke koje su me u isto vreme oduševljavale i dovodile do ivice ludila, mogu slobodno reći da je ovo jedan od onih skrivenih bisera koje svaki ljubitelj logičkih izazova mora da proba. Osećaj kada igrate ovakve video igrice podseća na najnapredniju virtuelnu „escape room“ sobu prebačenu u duboki svemir, ali sa teškom, emotivnom i pomalo jezivom pričom u pozadini.
Buđenje u praznini i tišina koja odzvanja
Radnja nas smešta u daleki dvadeset i peti vek, u sumornu budućnost gde je čovečanstvo primorano da traži novi dom daleko od našeg Sunčevog sistema. Tračak nade javlja se u obliku egzoplanete Vesta, sveta koji bi potencijalno mogao da podrži ljudski život. Kako bi ispitali njenu pogodnost, naučnici šalju naprednu svemirsku stanicu po imenu A.R.E.S. u njenu orbitu. Vi preuzimate ulogu Mirande, briljantne doktorke, autorke brojnih stručnih knjiga i članice elitne posade, koja se neočekivano budi iz krio-sna samo da bi otkrila zastrašujuću istinu – potpuno je sama. Posade nema, stanica je pogođena nepoznatim i opasnim svemirskim fenomenom, a misterija nestanka vaših kolega postaje vaš jedini pokretač.
Istražujući stanicu tokom prvih nekoliko sati, ne možete a da ne primetite sa koliko ljubavi i pažnje je dizajniran svaki njen kutak. Ovo apsolutno nije sterilno, hladno okruženje kakvo često viđamo u tipičnim naučnofantastičnim naslovima gde je sve podređeno funkcionalnosti. A.R.E.S. izgleda kao mesto gde su stvarni ljudi donedavno živeli, radili, svađali se i družili. Naići ćete na neuredne radne stolove prepune razbacanih papira, zaboravljene šolje za kafu, lične beleške, post-it papiriće i dnevnike. Ta toplina i ušuškanost su u savršenom, ali i duboko jezivom kontrastu sa apsolutnom tišinom koja trenutno vlada. Zlokobni osećaj da je nešto pošlo po zlu prati vas pri svakom koraku, a čudni vizuelni prostorni fenomeni i anomalije koje se povremeno javljaju oko stanice samo pojačavaju atmosferu kliničke izolacije i straha.
Upravljanje energijom i nemilosrdna vremenska petlja
Ono što ovu igru izdvaja od prosečnih naslova u žanru jesu njene dve osnovne mehanike oko kojih se vrti celokupan gejmplej. Prva i najvažnija je mehanika vremenske petlje, koja je usko i neraskidivo povezana sa potrošnjom električne energije na stanici. Zbog teških oštećenja koja je A.R.E.S. pretrpeo, na raspolaganju imate samo četiri crtice energije po jednom ciklusu buđenja. Gotovo svaka značajnija akcija košta – otvaranje teških sigurnosnih vrata, pokretanje terminala za baze podataka ili aktiviranje određenih mehanizama za rešavanje zagonetki troši tu dragocenu energiju. Kada ostanete u mraku i iscrpite rezerve, jedini spas je povratak na početak dana.
Resetovanje se vrši putem jednog naizgled običnog arkadnog aparata smeštenog u maloj prostoriji za odmor pored kuhinje. Iako ideja vremenske petlje nije potpuno nova kada je u pitanju video igra fokusirana na istraživanje, ovde ona ima potpuno logično i narativno opravdanje. Vi niste magični ratnik, vi ste naučnik koji mora da manipuliše pokvarenim sistemom. Ipak, moram priznati da upravljanje energijom ume da bude izuzetno iscrpljujuće i frustrirajuće. Neretko mi se dešavalo da napravim samo jednu pogrešnu procenu, otvorim pogrešna vrata iz radoznalosti i ostanem bez struje na samom koraku do rešenja veoma komplikovane zagonetke. Zbog toga morate pažljivo da planirate svoje rute i akcije, što dodaje snažan sloj napetosti. Vremenom, kako učite raspored prostorija, naučite i kako da efikasnije raspoređujete resurse, pa početna frustracija polako prelazi u duboko taktičko planiranje.
K9 sistem koji nažalost nema veze sa psima
Kako vremenska petlja ne bi postala nepodnošljivo naporna i kako ne biste morali iznova, dan za danom, da rešavate identične probleme i ukucavate iste šifre, developeri su ubacili drugu ključnu mehaniku – sistem po imenu K9. Moram biti potpuno iskren, s obzirom na prepoznatljivo ime, potajno sam se nadao da ću u nekom trenutku dobiti pravog ili barem robotskog psa kao saputnika u ovoj strašnoj samoći. Na moje veliko i pomalo komično razočaranje, K9 nema baš nikakve veze sa psima, što mi se u početku činilo kao blaga prevara dizajnera.
Međutim, K9 je zapravo izuzetno napredni eksterni hard disk i ručni skener koji Miranda neprestano nosi sa sobom. Njegova funkcija u igri je od apsolutno krucijalnog značaja: on automatski beleži svaku rešenu lozinku, pronalazi ključne tragove, snima audio zapise i skenira pristupne kartice osoblja. Najbolja stvar u celom konceptu jeste to što se podaci na ovom uređaju ne brišu kada resetujete vremensku petlju na arkadnom aparatu. To u praksi znači da, iako se sva vrata fizički ponovo zaključaju kada se probudite, vi u svom K9 sistemu već imate sačuvan validan kod i ne morate ponovo da prelazite kroz mukotrpan proces dedukcije za tu specifičnu bravu. Bez ovog pametnog alata, Rivage bi bio apsolutno neigriv i pretvorio bi se u torturu. Jedina ozbiljna zamerka koju imam na korisnički interfejs K9 uređaja jeste potpuni nedostatak ugrađene digitalne beležnice. Budući da su zagonetke kompleksne, neprestano sam morao da koristim pravi papir i olovku pored svoje tastature kako bih zapisivao matematičke formule, rotacije i simbole.
Mozgalice koje će vas naterati da preispitate sopstvenu logiku
Ako na tržištu tražite naslov koji će vas nežno držati za ruku i nuditi vam očigledne svetleće nagoveštaje čim se malo zaglavite, Rivage definitivno nije za vas. Igra je beskompromisna kada su u pitanju zagonetke. Početni zadaci su relativno jednostavni i služe isključivo da vas upoznaju sa osnovnim mehanikama – tu je pronalazak koda za ormarić ili povezivanje presečenih kablova kako biste vratili napajanje u određeni sektor. Ali, kako otključavate nove i dublje delove stanice, kriva težine drastično i nemilosrdno skače.
Neke mozgalice zahtevaju ozbiljno razumevanje apstraktne logike, primenjene matematike, pa čak i naprednog prostornog planiranja. Postoje teški trenuci kada ćete morati da preslušavate podatke iz oštećenih audio dnevnika, uporedite ih sa bledim beleškama sa table u susednoj sobi i primenite veoma specifičnu formulu kako biste samo pokrenuli jedan običan mehanizam. Jedna konkretna zagonetka inspirisana popularnim dečijim igračkama iz sedamdesetih godina me je toliko namučila da sam osetio onaj poznati sindrom prevaranta (imposter syndrome) i ozbiljno razmišljao da zauvek ugasim igru. Čak sam uhvatio sebe kako pretražujem desetominutne tutorijale na YouTube-u kako bih shvatio logiku rešavanja takvog mehanizma u stvarnom svetu, jer je rešavanje u virtuelnom prostoru, bez mogućnosti da predmet fizički opipate, znatno teže. Tek nakon duboke koncentracije uspeo sam da dođem do rešenja. Taj masivni nalet dopamina kada čujete onaj zadovoljavajući metalni klik brave i shvatite da ste uspeli nešto naizgled nemoguće jeste upravo ono što ovu igru čini toliko zaraznom i vrednom truda.
Sa druge strane, kada se zaista zaglavite na nekom problemu i provedete sat vremena ispred jednog ekrana, nedostatak pozadinske muzike ume da postane veliki problem. Stanica je jezivo tiha. Dok zurite u teške simbole pokušavajući da provalite šablon, tišina ume da postane bukvalno zaglušujuća. Voleo bih da su autori ubacili neku suptilniju, ambijentalnu sintisajzer muziku koja bi olakšala proces razmišljanja i umanjila frustraciju. Srećom, uvek možete iznova preslušavati audio snimke nesrećne posade na svom K9 uređaju, što je donekle razbijalo groznu tišinu, a često se ispostavljalo da se u tim snimcima kriju ključni, sitni nagoveštaji koje ste ranije prevideli.
Sklapanje kockica tragične ljudske sudbine
Iza svih tih hladnih kablova, složenih lozinki, ograničene energije i zaključanih sigurnosnih vrata krije se iznenađujuće intimna i ljudska priča. Dok polako, ciklus po ciklus, otvarate nove sektore stanice, pronalazite sve više ličnih dnevnika i šifrovanih poruka koje otkrivaju kompleksnu dinamiku posade. Svaki član ovog naučnog tima imao je svoje duboke strahove, velike nade, mane i sasvim lične razloge zašto je pristao na ovu opasnu i izolovanu misiju. Miranda, kao glavni lik, možda nije prisutna u klasičnim dijalozima kakve moderne video igre obično imaju (prosto jer nema sa kim da priča na napuštenoj stanici), ali kroz njena oštroumna zapažanja i lične dnevnike jasno osetite težinu njenih odluka i njenu ranjivost.
Priča vam se nikada ne servira na tacni u obliku dugačkih animacija. Vi ste ti koji moraju da povežu sitne, intimne detalje iz života posade sa surovom naučnom realnošću u kojoj su se iznenada našli. Taj neverovatan osećaj arheološkog istraživanja nečijeg nekadašnjeg doma daje svakoj rešenoj zagonetki mnogo veći značaj od pukog otvaranja novih vrata – svaka lozinka je korak bliže istini o tome šta se tačno dogodilo vašim prijateljima.
Finalna presuda: da li je vreme provedeno u petlji vredno truda?
Glavna narativna linija može se uspešno završiti za nekih dvanaest do petnaest sati aktivnog igranja, u zavisnosti od toga koliko vam vremena treba za najteže logičke prepreke i da li želite da jurite pravi, kompletni kraj koji zahteva rešavanje dodatnih, opcionih misterija. Za jedan nezavisni naslov sa relativno skromnim budžetom, ovo je savršena dužina trajanja. Igra se ne razvlači previše i ne dozvoljava da osnovna mehanika vraćanja kroz vreme postane dosadna, a pritom nudi sasvim dovoljno kvalitetnog sadržaja da u potpunosti opravda svoju cenu na tržištu.
Kada se podvuče crta, Rivage je izuzetno pametna, lepa i hrabra video igra koja ne pravi kompromise sa inteligencijom igrača. Iako definitivno nije bez mana – povremeni frustrirajući padovi energije koji vas teraju na novi početak, potpuni nedostatak ugrađenog sistema za pomoć i odsustvo dinamičnije pozadinske muzike umeju ozbiljno da zasmetaju – njene vrline daleko nadmašuju te sitne tehničke nedostatke. Razvojni tim Exnilo Studio je uspeo da spakuje neverovatnu količinu vrhunski dizajniranih mozgalica u jedan kompaktan, prelepo osmišljen prostor.
Ako ste ljubitelj naslova koji ne potcenjuju vaš intelekt, ako volite naučnu fantastiku i uživate u melanholičnom osećaju izolacije kakav samo duboki svemir može da pruži, ovo je naslov koji jednostavno ne smete propustiti. Prvi prolazak kroz igru je neprocenjivo iskustvo, jer jednom kada otkrijete sve mračne tajne planete Veste i stanice A.R.E.S., magija nepoznatog zauvek nestaje. Ipak, ono što ostaje jeste duboko, iskreno zadovoljstvo činjenicom da ste uspeli da preživite samoću, pobedite vreme i nadmudrite sistem.
