U svetu modernih naslova, gde video igre često teže sirovom fotorealizmu, masivnim otvorenim svetovima i stotinama sati beskrajnih sporednih misija, ponekad je pravo osveženje naići na nešto što vas vraća osnovama, ali sa potpuno jedinstvenim, autorskim obrtom. Nezavisna video igra Well Dweller, koju u potpunosti potpisuje neverovatno talentovani solo diveloper Kyle Thompson, uz izdavačku podršku kompanija Top Hat Studios i Doyoyo Games, stigla je nedavno na PC i aktuelne konzole. Nakon što sam proveo nebrojene sate u ovom čudnovatom, prelepo osmišljenom univerzumu, mogu slobodno reći da je u pitanju jedan od onih naslova koji vas jednostavno zgrabe svojom estetikom i ne puštaju vas dok ne otkrijete i poslednju skrivenu tajnu.
Na prvi pogled, umetnički pravac i vizuelni stil mogu da vas prevare. Igra izgleda kao prelepa, ručno crtana dečija slikovnica koja evocira sećanja na bezbrižno detinjstvo. Međutim, iza te slatke i tople fasade krije se surova, mračna i uvrnuta priča koja savršeno i neprestano balansira između suptilnog horora i crne komedije. U moru modernih metroidvania naslova, ova video igra uspeva da se izdvoji na neverovatan način. To ne čini zahvaljujući nekim revolucionarnim mehanikama koje žanr do sada nije video, već isključivo zahvaljujući besprekornom osećaju za tempo, izuzetnoj fluidnosti kretanja i predivno realizovanom svetu koji prosto mami na neprestano istraživanje.
Priča o preživljavanju: hrabri ptić i uvrnuto kraljevstvo
Priča nas bez mnogo okolišanja baca pravo u nemilosrdnu realnost ovog izmišljenog kraljevstva. Glavni junak je Glimmer, sićušni i naizgled krhki ptić koji zajedno sa svojom porodicom živi duboko na dnu jednog mračnog, napuštenog bunara. Ako se pitate zašto su izabrali takav životni prostor, razlog je zastrašujući – površina je postala izuzetno smrtonosna za celokupnu njihovu vrstu. Naime, zla kraljica koja vlada ovom zemljom ima vrlo morbidnu i jezivu opsesiju: naređuje masovno istrebljenje svih preostalih ptica samo kako bi od njihovog lepog perja pravila najmoderniju odeću za sebe i svoj dvor.
Njena okrutnost i sadizam poznati su širom kraljevstva od njenih malih nogu. Kada ludi lovac (Hunter), kao njen glavni izvršitelj, provali u vaš sigurni dom usred noći i otme vašu braću, sestre i majku, na vama je da uzmete jedino oružje koje imate – jednu običnu drvenu šibicu (matchstick) – i krenete u smrtonosnu spasilačku misiju. Uvod u igru postavlja veoma visoke uloge i stvara snažan emotivni naboj, terajući vas da se odmah povežete sa malim glavnim junakom.
Ipak, ono što me je najviše iznenadilo jeste humor koji gotovo neprimetno prožima ovu očigledno tragičnu premisu. Dijalozi su napisani tako dobro, oštro i inteligentno da nećete moći da prestanete da se smejete apsurdnim situacijama. Na primer, dok istražujete, naletećete na nervoznog nadzornika na prljavim dokovima koji vas iz potpunog očaja angažuje da mu pronađete razbežane radnike kako bi dobili pristup novoj zoni. Nakon što uložite ogroman trud, pobedite čudovišta i vratite sve i jednog radnika na posao, on vas istog trenutka surovo i bez objašnjenja otpušta. To su oni sitni, duhoviti momenti koji razbijaju mračnu atmosferu gde se, sa druge strane, na svakom koraku suočavate sa ukletim močvarama i srceparajućim spomenicima nestaloj deci žaba.
Susretaćete i druge fascinantne karaktere, poput Ilda, male mišice koja je u neprestanom bekstvu od kraljičinih stražara, i Looter-a, misterioznog sakupljača koji tumara mračnim ruševinama tražeći vredne predmete i usput komentariše vaš napredak. I naravno, tu su vaša draga braća i sestre koje postepeno spašavate tokom kampanje, uključujući preslatkog lika po imenu Egbert, koji još uvek nije ni izašao iz svoje ljuske jajeta. Spoj ove mračne bajke i crnog humora daje igri neverovatan identitet, što je prava retkost kada su u pitanju ovakve video igrice.
Mehanika i istraživanje: sloboda kretanja i fluidnost
Kao i svaka punokrvna metroidvania, Well Dweller započinje tako što se osećate vrlo slabo, nespretno i ranjivo. Na samom početku, vaš jedini potez je običan skok i mahanje zapaljenom šibicom. Međutim, progresija u igri je pažljivo dizajnirana tako da vas redovno, u gotovo savršenim razmacima, nagrađuje novim, zanimljivim i pre svega korisnim sposobnostima. Vrlo brzo naučićete kako da ispalite svoju šibicu direktno u zid, a zatim majstorski odskočite od nje kako biste dosegli visoke, nepristupačne platforme. Ovaj potez vas privremeno ostavlja bez oružja u ruci, što zahteva brze reflekse i dobru snalažljivost ako su u blizini neprijatelji. Zatim slede sposobnosti slobodnog penjanja, jedrenja kroz vazduh i mnoštvo drugih alata koji vam otvaraju potpuno nove putanje na ogromnoj mapi.
Dizajn same mape je zaista masivan, kompleksan i prepun slojeva, ali magično nikada ne deluje konfuzno niti pretrpano. Istraživaćete jezive i vlažne kanalizacije, turobne dokove pune opasnosti, predivne jesenje šume gde lišće neprestano pada u pozadini, i na kraju zlokobni dvorac zle kraljice. Ono što izdvaja ovaj naslov od brojnih konkurenata jeste namerno odsustvo onog izrazito napornog vraćanja unazad (backtracking) koje ume da uništi volju za igrom. Kyle Thompson je implementirao jedan od najpristupačnijih sistema brzog putovanja (fast travel) koji sam video u žanru – možete se teleportovati sa bilo kog otključanog šatora direktno na drugu stranu mape, u bilo kom trenutku. Ovo čini temeljno istraživanje i sakupljanje zaboravljenih predmeta apsolutnim uživanjem, a ne zamornom, birokratskom obavezom.
Takođe, sistem mapiranja je izuzetno okrenut komforu igrača. Ako negde visoko na ekranu primetite tajnu koju trenutno ne možete da dohvatite jer vam fali određena sposobnost, vrlo lako možete postaviti personalizovanu oznaku na mapu. Ako ni to nije dovoljno, u sigurnim zonama možete platiti malim in-game novčićima koje sakupite tokom borbe da vam igra sama označi mesta gde ste nešto bitno propustili. To je neverovatan nivo poštovanja igračevog vremena i strpljenja koji duboko cenim. Ako ste pak ljubitelj brzog i tečnog kretanja bez greške, po celom svetu su razbacani razni platformerski izazovi poput „time trial“ trka sa vremenom, koji će testirati vaše veštine i reflekse do samog, apsolutnog maksimuma.
Borba i napredovanje: šibica protiv nezamislivog zla
Sistem borbe u igri Well Dweller počinje prilično naivno i jednostavno, ali se vrlo brzo pretvara u intenzivan, dubok i nemilosrdan ples smrti. S obzirom na to da igrate kao mala ptica, niste dizajnirani da primate mnogo udaraca. Fizički ste krhki. Umesto toga, celokupna borbena mehanika se oslanja na vaše savršeno tempirano izbegavanje (slide) kojim elegantno prolazite kroz direktne neprijateljske napade bez primanja štete. Zvuči obično u teoriji, ali kada se na ekranu nađe nekoliko elitnih čudovišta koja istovremeno bacaju čarolije, ostavljaju otrovne zamke i ispaljuju brze projektile, izbegavanje u onom jedinom pravom deliću sekunde donosi ogroman, opipljiv osećaj zadovoljstva.
Jedna od najinovativnijih mehanika u celoj igri je ujedno i način na koji rešavate povratak izgubljenog zdravlja. Za razliku od ogromne većine igara gde samo pritisnete dugme, popijete napitak iz inventara i idete dalje, ovde se lečenje odvija kroz napetu mini-igru koja neodoljivo podseća na čuveni sistem aktivnog punjenja oružja (active reload) iz slavnog serijala Gears of War. Kada započnete proces lečenja, na ekranu se pojavi mala traka sa pokazivačem koji se brzo kreće. Što bliže zaustavite pokazivač označenoj centralnoj liniji, to više zdravlja povratite svom malom ptiću. U sred haotične borbe sa bosom, dok projektili lete na sve strane a sekunde su bitne, ovaj sistem lečenja dodaje neverovatan, znojav nivo tenzije. Takođe, tokom igre dobijate pristup staklenim flašicama koje možete da zapalite sopstvenom šibicom i bacate ih na grupe neprijatelja, što unosi neophodnu taktičku dubinu i rešava vas onih protivnika koji vole da beže.
Sistem napredovanja se velikim delom zasniva na sakupljanju magičnih drangulija (trinkets). To su razni pasivni dodaci koje možete menjati i opremati kako biste prilagodili Glimmer sopstvenom, unikatnom stilu igranja. U početku vam se može učiniti da ovi dodaci ne donose veliku, suštinsku promenu jer daju samo male procente bonusa. Ali, kako napredujete i kako ih nadograđujete kod prodavca kroz igru, njihov uticaj postaje apsolutno masivan i presudan. Jedan od mojih ličnih favorita stvara zaštitne rotirajuće oštrice oko Glimmer-a u trenutku kada mu nivo zdravlja padne na minimum. Ovaj dodatak me je spasio u bezbroj naizgled bezizlaznih situacija i omogućio mi onaj jedan presudni udarac na kraju borbe. Balansiranje i pronalaženje savršene kombinacije pravih dodataka za specifične boss borbe daje igri sjajnu RPG i stratešku notu. Naravno, za ljubitelje apsolutnog izazova i perfekcioniste, postoje i specijalne tajne arene gde ste bogato nagrađeni samo ukoliko uspete da preživite i pobedite sve neprijatelje u sobi bez ijednog jedinog primljenog udarca (takozvani no-hit challenge).
Vizuelni i zvučni identitet: ručno crtani užas
Kada pričamo o vizuelnom identitetu i prezentaciji, Well Dweller je prava mala, pokretna umetnička galerija. Mračna bajkovita estetika podseća na klasične, zastrašujuće evropske bajke provučene kroz gusti filter modernog gotskog horora. Dizajn neprijatelja je istovremeno nekako simpatičan ali i duboko, podsvesno uznemirujući – borićete se protiv košmarnih bića sa krvlju podlivenim očima, ogromnim zupčastim čeljustima i groteskno deformisanim udovima. Sve to je animirano izuzetno tečno i sa puno pažnje posvećene detaljima, pa svaki vaš udarac, svaki trzaj i skok deluju potpuno prirodno i savršeno responzivno pod vašim prstima.
Otkrivanje novih područja je vizuelna poslastica jer uvek donose potpuno nove grafičke elemente (asetove), detaljne pozadine i potpuno nove neprijatelje sa unikatnim mehanikama napada. Zbog ovakvog truda, nikada tokom igranja nećete osetiti vizuelnu monotoniju ili pomisliti da autori recikliraju sadržaj kako bi popunili vreme. Ovu sjajnu atmosferu dodatno i majstorski upotpunjuje prelepa, povremeno izrazito melanholična zvučna podloga koja emotivno prati radnju na ekranu. Melodije se savršeno stapaju sa okolinom – prelaze iz tihih, tužnih i zaboravljenih tonova klavira dok čitate oproštajna pisma davno nestalih likova, direktno u izuzetno agresivne i bombastične elektronske ritmove tokom furioznih jurnjava sa ogromnim, zastrašujućim šefovima. Audio-vizuelni doživljaj je bukvalno na nivou znatno skupljih i većih studija u industriji, što još jednom kristalno jasno pokazuje koliko ljubavi, znoja i truda je Kyle Thompson uložio u ovaj intimni projekat.
Putovanje vredno svakog minuta
Kada se na kraju podvuče konačna crta, Well Dweller možda ne menja temelje na kojima celokupan žanr metroidvania igara stoji decenijama unazad, ali ono što radi i što obećava, radi apsolutno besprekorno. Nema onog nepotrebnog praznog hoda dizajniranog da veštački produži igru, mehanike i kontrole su savršeno utegnute i slušaju svaku vašu komandu, priča je istovremeno teška, potresna i beskrajno šarmantna, a sama želja za istraživanjem mračnih uglova je konstantno nagrađivana.
Ako po svaku cenu tražite mane i razloge za izbegavanje, možda će starim, iskusnijim veteranima žanra ova video igra u nekim ključnim trenucima delovati za nijansu lakše nego što bi možda želeli i očekivali od nečega što izgleda ovako mračno. To se posebno odnosi na činjenicu da su fenomenalno dizajnirane boss borbe, iako vizuelno neverovatno impresivne i zastrašujuće na ekranu, mehanički mogle biti samo malo teže, kompleksnije i sa više nepredvidivih faza.
Ipak, ukupna glatkoća izvođenja, predivan, misteriozan svet prepun tajnih prolaza i izuzetno pristupačan dizajn koji pre svega poštuje igrača, čine da ovaj naslov zaslužuje moju i svaku drugu najiskreniju preporuku. Glimmerova epska borba protiv tiranijezle kraljice, zaštita malog Egberta i njegovo malo, ali neverovatno hrabro oružje, ostaviće jedan veoma topao i snažan utisak na vas još dugo nakon što vidite odjavnu špicu. Bilo da volite vrhunske, precizne platformere ili vas magično privlače mračne, pametno napisane priče, Well Dweller vas otvorenih ruku poziva da čvrsto uhvatite i upalite svoju šibicu, osvetlite mrak i hrabro zakoračite u jedno od apsolutno najboljih i najmaštovitijih nezavisnih ostvarenja ove godine. Samo budite veoma pažljivi kada skačete – nikada ne znate kakvo uvrnuto zlo vas čeka u prvoj sledećoj senci.
