Bellwright

Najbitnije stvari iz recenzije:

• Video igra Bellwright predstavlja ambiciozan miks preživljavanja, menadžmenta naselja i akcionog RPG žanra, ali pati od tehničkih problema na PS5 konzoli.

• Koncept izgradnje sela i upravljanja pobunom je izvanredan, ali su sistemi za upravljanje vremenom i resursima prilično loše balansirani.

• Veštačka inteligencija (AI) seljana i neoptimizovani meniji dizajnirani za miša i tastaturu predstavljaju najveće prepreke za uživanje u igri pomoću kontrolera.

• Borbeni sistem i komandovanje vojskom donose ubedljivo najviše zabave, naročito kada se pređe u masovne bitke i kasnije faze kampanje.

Nedavno je na PlayStation 5 i Xbox Series konzolama osvanuo naslov Bellwright. Iza ove neverovatno ambiciozne igre stoji razvojni tim Donkey Crew, dok izdavačka prava na globalnom nivou drži kompanija Snail Games. Prvobitno lansirana na PC platformi u formi ranog pristupa (Early Access) sredinom 2024. godine, igra je konačno sletela i na konzole, donoseći jedno vrlo specifično iskustvo.

Bellwright nije samo uobičajena video igra preživljavanja koja prati već viđene šablone. Ona vrlo hrabro kombinuje elemente klasičnog akcionog RPG-a, dubokog sistema izgradnje gradova i taktičkog upravljanja velikom vojskom. Kao neko ko obožava naslove poput Mount & Blade i Kingdom Come: Deliverance, jedva sam čekao da sa džojstikom u rukama uronim u ovaj mračni svet. Međutim, nakon desetina sati provedenih sa ovom igrom, mogu slobodno da kažem da su moja osećanja strogo podeljena. S jedne strane, igra dozvoljava da sami krojite svoje iskustvo i pruža neverovatnu slobodu, dok se sa druge strane iza sjajnog koncepta kriju ozbiljne tehničke prepreke i frustrirajuća ograničenja koja je jako teško ignorisati.

Priča o izdaji, progonstvu i formiranju pokreta otpora

Narativni okvir video igre vas smešta u ulogu pojedinca koji je, usled spleta nesrećnih okolnosti, lažno optužen za misteriozno ubistvo princa. Osuđeni na smrt od strane apsolutističke krune, bili ste primorani da nestanete, krijući se godinama u senkama. Sada, kada su se stvari donekle smirile, vraćate se u rodni kraj sa jasnim ciljem: da otkrijete ko vam je zapravo smestio, šta predstavlja neobični runski simbol koji vas proganja, i da jednom zasvagda skinete mrlju sa svog imena.

Radnja se polako odvija dok se na samom početku spuštate sa vetrovitog brda u prvo, siromašno malo selo. Posle nekoliko ispitivanja lokalnog stanovništva, nailazite na vašeg prvog saveznika – usamljenika koji živi izvan naselja u divljini. Tu zapravo kreće vaš trnoviti put od potpunog siromaha u dronjcima do neustrašivog vođe moćne pobune protiv korumpirane vlasti. Iako glavni narativ nije na nivou holivudskih AAA naslova, sasvim je dovoljan da vam da razlog za akciju. Međutim, vrlo brzo ćete shvatiti da je priča samo sporedni okvir, dok je težište potpuno stavljeno na mehanike pukog preživljavanja i izgradnje vaše nove domovine.

Sakupljanje resursa i spori koraci u surovom svetu

Kada su u pitanju video igrice sa elementima preživljavanja, prvi sati su uvek presudni. Bellwright se strogo drži tradicionalnog, teškog recepta. Na početku vaše avanture bićete svedeni na sakupljanje granja sa zemlje, traženje kamenja i branje bobica, samo da biste izradili najprimitivnije alate poput kamene sekire. Zatim sledi mukotrpna izrada prve logorske vatre, podizanje prostog skloništa i prvi lov na divlje životinje kako ne biste umrli od gladi tokom noći.

Iako ovaj proces zvuči poznato i opuštajuće, najveći problem leži u tempu kojim vas igra nagrađuje. Vreme koje morate uložiti da biste napredovali iz jedne tehnološke epohe u drugu je jednostavno disproporcionalno. Da biste otključali osnovne građevine i iole bolje alate, potrebno je da obavite bukvalno na stotine monotonih zadataka. Ova video igra ne poštuje uvek vaše vreme i zahteva nivo strpljenja koji će mnoge igrače odbiti pre nego što uopšte dođu do onog najzabavnijeg dela – formiranja prave vojske i zajednice. Napredak jeste osetan, ali morate prekopati kroz gomilu repetitivnih radnji da biste taj napredak i okusili.

Pored glavne priče o osveti, svet igre je ispunjen sporednim zadacima. Razna manja sela širom mape pate pod tiranijom krune. Da biste proširili svoj uticaj, moraćete da obavljate misije za te NPC karaktere (non-playable characters). Bilo da se radi o čišćenju šume od surovih bandita ili donošenju zaliha, svaki uspeh podiže vašu reputaciju. Visoka reputacija vam otvara mogućnost trgovine i pruža priliku da regrutujete nove, usko specijalizovane radnike. Svaki od njih u vaš kamp donosi određenu vrstu znanja – od majstora kovača do iskusnih farmera.

Izgradnja sela i noćna mora mikromenadžmenta

Kako vaš logor bude rastao, privlačićete sve više ljudi i počećete da gradite prave temelje za kuće, radionice, vetrenjače i čitave lance snabdevanja. U ovom segmentu, igra briljira sa konceptualne strane i snažno podseća na najbolje gradsko-simulacijske naslove. Nema ničeg lepšeg nego gledati naselje koje ste podigli iz ničega kako vrvi od života.

Ideja je jasna: vi treba da automatizujete procese sakupljanja i proizvodnje, kako biste se fokusirali na strategiju, diplomatiju i ratovanje. Međutim, tu dolazimo do kritične tačke koja kvari celokupan utisak. Ponašanje vaših podanika, odnosno veštačka inteligencija (AI) seljana, je najblaže rečeno problematično. Seljani će se često zaglaviti u ogradama, zaboraviće gde se nalazi hrana ili će potpuno ignorisati prioritetne zadatke koje ste im dodelili. Umesto da budete vojskovođa, vrlo često ćete igrati ulogu dadilje koja mora ručno da premešta ljude i ispravlja njihove kompjuterske greške, što ubija svaku draž automatizacije.

Sama arhitektura zgrada takođe pati od nespretnih ograničenja. Postavljanje građevina na terenu ume da bude frustrirajuće zbog nevidljivih prepreka i lošeg mapiranja površina. Uz to, obimno drvo tehnologija (tech tree) deluje pomalo rasuto. Trudićete se satima da napravite mlin za žito i pekaru da biste hranili vojsku lepim hlebom, samo da biste ubrzo shvatili da su pečene pečurke i obično meso sa logorske vatre sasvim dovoljni za održavanje morala. Igra vas prosto ne nagrađuje adekvatno za izgradnju i vođenje naprednih proizvodnih lanaca.

Taktička borba i komandovanje armijom

Kada konačno prevaziđete muke sa sakupljanjem kamenja, i kada vaš usamljeni odmetnik postane lider oklopljene armije, Bellwright sija u punom sjaju. Borba je apsolutno najsvetlija tačka ovog naslova. Na individualnom nivou igra jako podseća na mehanike iz igre Kingdom Come: Deliverance. Oslanjate se na usmerene napade iz više pravaca, pravovremeno blokiranje oružjem ili štitom, kao i na strogo praćenje stamine. Udaranje napamet vas vrlo brzo vodi u smrt.

Ipak, ono što ovaj naslov izdvaja jesu masovni sukobi i komandovanje odredu na ratištu. Kada povedete svoje ljude u juriš na veliki banditski kamp ili kada branite bedeme vašeg sela, osećaj je fenomenalan. Imate direktnu kontrolu nad pozicioniranjem svojih strelaca, zbijanjem pešadije u defanzivne formacije i izvođenjem boka. Sistem komandovanja je dovoljno dubok da zahteva promišljenost, a opet dovoljno pristupačan da ne postanete pretrpani opcijama usred haotične borbe. Tu zapravo vidite pun potencijal onoga što je Donkey Crew pokušao da napravi.

Tehnički problemi, neoptimizovani meniji i grafički nedostaci

Kada se video igrice sa kompleksnim menadžmentom i inventarom prebacuju sa računara na kućne konzole, kontrolni interfejs često trpi posledice. To je ovde i te kako očigledno. Navigacija kroz složene menije i drvo istraživanja pomoću PS5 DualSense kontrolera je spora i neintuitivna. Obična radnja, poput prebacivanja rezervnog mača iz ranca u skladište sela, zahteva previše pomeranja prstom po ekranu i pretrage kroz menije. U prvih nekoliko sati igra će vas obasuti gomilom mehanika, a zbog nepreglednog korisničkog interfejsa stalno ćete imati utisak da se borite protiv samog sistema samo da biste završili najbanalniji posao.

Sa tehničke i vizuelne strane, Bellwright se oslanja na snagu Unreal Engine 5 alata, što znači da ćete redovno nailaziti na spektakularne panorame i prelepe šume. Atmosfera i osvetljenje su urađeni sjajno. Ali, nažalost, izbliza se vide brojni propusti. Grafički bagovi i uočljivo iskakanje tekstura iz daljine (pop-in efekat) su česti saputnici. Animacije kako vašeg karaktera, tako i neprijatelja, umeju iznenada da zaseckaju, a pad broja frejmova (framerate) je vrlo izražen kada se na ekranu u istom trenutku nađe nekoliko desetina likova koji međusobno ukrštaju mačeve.

Ipak, zvučna podloga popravlja opštu sliku. Zvukovi okoline dok lutate mapom, ubedljivi udarci čelika o čelik u bitkama i prijatna, epska pozadinska muzika koja savršeno prati radnju, uspevaju da vam dočaraju melanholičnu ali prelepu atmosferu srednjovekovnog života.

Zaključak: pravi nebrušeni dijamant koji zahteva mnogo strpljenja

Na kraju, moram biti potpuno iskren – Bellwright definitivno nije igra za sve. Ovo je jedan ogroman vremenski investicioni projekat. Ako očekujete da uđete na sat ili dva i doživite instant zadovoljstvo, vrlo brzo ćete odustati. Ovoj igri morate posvetiti na desetine sati pre nego što postane istinski zabavna.

Spas donekle donosi i implementacija kooperativnog režima (co-op). Kada celokupan teret preživljavanja i skupljanja resursa podelite sa prijateljem, onaj dosadni, frustrirajući „grind“ proces biva drastično ubrzan. Vi možete upravljati logistikom i izgradnjom, dok vaš partner može istraživati i ratovati, što neverovatno menja dinamiku nabolje.

Ispod svih ovih tehničkih nedostataka, lošeg AI rutiranja i prekomplikovanih menija na konzolama, leži jedna vrlo ambiciozna i suštinski dobra igra. Kombinacija RPG opstanka, komandovanja vojskom i zidanja naselja pruža izuzetan osećaj napretka kada sve najzad proradi onako kako treba. Razvojni tim aktivno sluša zajednicu i izdaje redovna ažuriranja, pa se iskreno nadam da će vremenom ispeglati i konzolne verzije. Ako imate strpljenja, volite izazove i ne smetaju vam bagovi rane verzije, vredi joj dati šansu. U suprotnom, pametnije je sačekati da se ovaj grubi kamen dodatno ispolira.