Prvi sat igre Autopsy Simulator nas je odmah privukao jer nas je, pod izgovorom držanja univerzitetskog predavanja, vodič proveo kroz našu prvu autopsiju. Predavanje je bilo snimljeno, tako da nažalost nismo imali priliku da ponovimo onu scenu iz Dracula: Dead and Loving It. Problem je bio što smo, nakon dva sata, i dalje čekali da se vodič završi.
Posvećenost igre realizmu je zapanjujuća, više nego u bilo kojoj kriminalističkoj seriji koju smo gledali. To nije samo zbog spektakularno jezivih vizuala u Autopsy Simulator-u; takođe ćete čuti krckanje kostiju i mokro šljapkanje tečnosti koje odjekuje u vašim ušima.
Između obavljanja autopsija, uključujete se u priču igre koja se bavi mentalnim padom Jacka, vašeg protagonista. Jack je izgubio svoju ženu pre godinu dana, i odlazak na terapiju nije opcija. Autopsy Simulator postiže dobar balans između autopsije i priče. Imali smo osećaj gde sve to vodi, verovatno zato što gledamo toliko horora. Ali igra nas je ipak uspela iznenaditi, sve do prilično naglog kraja.
I dok Autopsy Simulator nije prepun iznenadnih skokova, samo lutanje po slabo osvetljenoj zgradi, ‘čuvanoj’ od strane dosadnog čuvara, izazvaće jezu. Jeste li ikada morali da donesete nešto iz mračnog garaža ili podruma? Imali smo taj isti osećaj knedle u stomaku kada nam je Jack rekao da treba da potražimo potrebnu opremu.
Kakvu opremu? Sve, od rendgenskog aparata do usisivača za isisavanje tečnosti iz spaljenog leša. Nismo se šalili oko realizma, Autopsy Simulator je obrazovna igra, u najmanju ruku. Naučićete sve, od rigor mortisa i mikroorganizama do fizičkih efekata srčanog udara dok rotirate realistički prikazano srce u svojim rukama.
Ali koliko god cenili glasovnu izvedbu Patricka Lagnera, koji igra Jacka, često smo želeli da jednostavno zaćuti i pusti nas da radimo. Jer razlog naše početne zbunjenosti u vodiču je taj što Autopsy Simulator nikada ne prestaje da vas vodi za ruku. I, tokom pet autopsija u igri, ta zbunjenost se pretvorila u frustraciju.
Priznajemo, nemamo vrstu medicinskog znanja koju Jack ima, ali mislili smo da ćemo bar pokušati da sami rešimo neki slučaj. To se nikada ne dešava. Gotovo da nema dedukcije, nema biranja koji organ da se ukloni i secira, nema biranja testa iz banke sa nekoliko mogućnosti, ništa. Jack narira šta treba da radite sledeće, a vi nemate izbora po tom pitanju.
Osetili smo pravo čudo tokom naših prvih par autopsija. Mahali smo pesnicom u vazduhu nakon što je centrifuga (putem mini-igre sa držanjem dugmeta) potvrdila naše sumnje. Ali vođenje za ruku u Autopsy Simulator-u je umanjilo to čudo, lišavajući ga onog ‘eureka’ trenutka kada sami dolazite do istine. Nema zadovoljstva u rešavanju autopsije ako to nije vaše rešenje.
Autopsy Simulator dodaje dovoljno novih operacija kako bi sprečio da igra potpuno stagnira, ali nedostatak slobode nikada ne nestaje. Potpisivanje tabli kao ‘Doktor Poop’ bio je jedini put kada smo stvarno mogli ostaviti svoj trag. Ne biste mislili da igra koja se zove Autopsy Simulator može pasti u monotoniju, ali to se desilo.
Dobra vest je da developer Woodland Games radi na sandbox režimu koji će vam omogućiti da obavljate autopsije sa više autonomije. Tako da je svakako vredno pratiti ovaj horor/sim hibrid. A ako ste spremni da Autopsy Simulator igrate u malim dozama, izvući ćete neku zabavu iz njega.
