Apartment Story je jedna od onih kratkih igara koje vas dovoljno zaokupiraju da ih odigrate do kraja, pružajući zanimljivu priču koja ne traje duže nego što treba. Pre svega, zaglavljeni ste u svom stanu sa nizom običnih svakodnevnih zadataka i aktivnosti. Drugo, dan-noć ciklus se svodi na trošenje vremena pokušavajući da ispunite sate dok ne dođe sledeći deo priče. Na neki način, igra odražava i neke brige iz mog života, ali to je tema za razgovor s mojim terapeutom. No, hajde da se fokusiramo na ono što Blue Rider Interactive-ov debi čini vrednim igranja.
Dok provodite vreme u svom stanu, prekida vas Diane, žena koja je nekada živela sa vama i koju sada proganja neko. Na početku nije sasvim iskrena s vama, govori vam da živi u svom autu, ne otkrivajući u potpunosti koliko je njena situacija ozbiljna. Provodite vreme zajedno, slušate muziku i ćaskate, ali ona odlazi i ostavlja vas da nastavite sa svojim danom. Nakon sledećeg susreta, saznajete da je Diane proganja vrlo opasan čovek i ubrzo postaje deo vaše svakodnevice.
Dok ste u stanu, morate održavati određene pokazatelje koji vam čuvaju ‘životnu’ traku da se ne isprazni, kao što su glad, san, mentalno stanje, potreba za WC-om i higijenom. Možete napraviti sendvič ili popiti pivo u kuhinji, otići na spavanje, pročitati knjigu ili gledati TV, otići u WC i istuširati se kako bi ovi pokazatelji ostali puni. Dok se priča razvija, važno je uklapati ove zadatke kako biste održali Arthura živim, ali nikada nisam imao problem da to postignem, pa nisam siguran da li on zaista može umreti.
Provođenje vremena u Apartment Story-u uključuje gledanje pornografije i samozadovoljavanje, pušenje trave, slušanje vrhunskog soundtracka preko muzičkog plejera, ili pranje suđa kao dodatne aktivnosti, a retko sam čekao da se nešto desi. Kada stalker počne da provaljuje u vaš stan, vaša zainteresovanost za igru zaista raste. Diane vam govori o njemu nakon „zabavnog“ provoda i pušenja, i zajedno se dogovarate da nabavite pištolj kako biste ga se rešili.
Neću otkrivati ostatak priče, ali postoje različiti načini da rešite situaciju. Premisa je jednostavna, ali planiranje vašeg vremena i zadataka u odnosu na tekstualne poruke koje dobijate od Diane, govoreći vam kada će doći, nikada nije postalo dosadno zahvaljujući kratkom trajanju igre. U jednom trenutku, ispunio sam vreme sređujući stan, vraćajući DVD-ove i knjige u kutije, čisteći kuhinju, što je bilo prilično zadovoljavajuće.
Nema puno više da se kaže, a da se ne pokvari priča, ali uživao sam u Apartment Story-u. Vizuali nalik onima iz PS2 ere omogućili su da se igra popuni detaljima, iako su malo zamućeni, a različiti zadaci pružili su mi dovoljno toga da radim dok branim svoj dom od ludaka. Ako tražite nešto malo drugačije, što se može završiti u jednom sedenju, definitivno biste trebali probati. Samo budite spremni da vidite neke tužne sličnosti ako ste išta nalik meni (što se nadam da niste!). Srećno igranje!