U vreme kada su se igre igrale u arkadama, video igre nisu imale prave priče ili razrađene likove o kojima treba brinuti. Niko nije razmišljao o tome šta Jumpman radi kada Donkey Kong ne otima princeze, ili da li Pac Man i godpođa Pac Man imaju dobar odnos kod kuće. Bilo je to jednostavnije vreme, ali ipak, likovi iz tog doba su još uvek dragi mnogima od nas. Danas je vreme da se setimo jednog od prvih „likova“ u svetu igara zahvaljujući qomp2, a to je loptica iz Pong.
Zahvaljujući mogućnosti promene pravca i ubrzanja, loptica Ponga može da pobegne iz teniskog zatvora i sama krene u avanturu. To je u osnovi koncept qomp2, ali zapravo je to samo opravdanje da vodite belu tačku kroz neke lavirinte.
Iako ima nešto više autonomije nego što je imala u arkadama, loptica ima samo dve stvari koje možete kontrolisati dok igrate qomp2. Jedno dugme menja pravac loptice od dijagonalno nagore ka dijagonalno nadole ili obrnuto, a drugo puni ubrzanje koje može biti oslobođeno u bilo koje vreme za iznenadni nalet brzine. Ali, to je sve što ova igra ima. Ne možete se kretati sa analognim stickom, morate se zadovoljiti sa samo dva dugmeta.
Zbog ovih ograničenja, odmah ćete shvatiti da postoje trikovi za kretanje kroz različite nivoe igre. Na primer, jedini način da se okrenete je da se odbijete od zida, a da biste manevrisali u ravnoj horizontalnoj liniji, moraćete neprekidno pritiskati X dugme. Ovaj način kretanja je ograničen, ali je u redu kada nema pretnji koje treba izbeći, ali to ne traje dugo.
U ranim fazama, očekuje se da pronađete sigurne puteve oko zidova sa bodljama ili pokretnih okruglih oštrica, što je, kao što možete očekivati, lakše reći nego učiniti. Planiranje kako bezbedno proći sa vašim ograničenim setom poteza je srž igre u qomp2, pri čemu kasniji nivoi gotovo izgledaju više kao logički problemi nego kao izazovi koji zahtevaju brze reflekse.
Kroz trideset nivoa qomp2, ne manjka kreativnih prepreka koje treba savladati. U ranim lavirintskim nivoima su jednostavna zaključana vrata koja zahtevaju ključeve za otvaranje i zidovi od kojih možete odskočiti samo jednom pre nego što otkriju bodlje iza sebe. Svaki nivo u koji uđete ima nešto novo što treba savladati, što čini igranje igre veoma uzbudljivim.
qomp2 takođe sadrži čitav niz nivoa koji potpuno menjaju način na koji kontrolišete lopticu. Nivoi sa vodom zahtevaju da pritisnete X da biste potonuli i oslobodili ga da plutate nagore, dok drugi nivoi uključuju zone u kojima je menjanje pravca ili ubrzanje potpuno onemogućeno. Dolazak do kraja ovih nivoa nije lagan zadatak, posebno ako tražite tajne.
Svaki nivo u qomp2 sadrži skriveni predmet koji se nalazi ili u posebno opasnom uglu ili je potpuno skriven iza nekog blokiranog puta. Uglavnom sam uživao u pronalaženju svih ovih malih predmeta, iako ponekad zahtevaju da se vratite kroz nivo koji ste već prošli i to je malo dosadno. Takođe postoje skriveni izlazi u nekoliko nivoa koji vode do nivoa koje inače ne možete igrati, pa budite oprezni.
qomp2 je jednostavna igra, ali je puna kreativnosti. Raznovrsnost prepreka i mehanika upakovanih u ovoj igru koja traje 3-4 sata je zaista impresivna.