Čestitamo! Tvoj prapradeda je preminuo, i pošto su svi ostali praktično mrtvi, a ti si siroče i nema baš nikoga kome bi ostavio nasledstvo… nasleđuješ njegovu krčmu iz snova: Ale & Tale. Ova krčma je, međutim, u užasnom stanju — ruinirana, uništena i napuštena, pa… u suštini, više je prevara nego san.
Ovako Scienart Games i izdavač GrabTheGames započinju tvoje iskustvo dok krećeš na put da upravljaš svojom krčmom. Ale & Tale je potpuno zapuštena; razrušena je, mnogi delovi su zaključani, pa moraš da počneš sa otvaranjem, prodajom hrane i pića i sticanjem iskustva kako bi mogao da napreduješ.
Pre nego što uđemo u samu igru, želeo bih da se osvrnem na nešto što mi je odmah upalo u oči: opis na Steamu. Ovaj, naizgled, AI-generisani opis igre deluje kao pogrešna reprezentacija svega što Ale & Tale Tavern jeste, prodajući ti neko drugo iskustvo koje ne uspeva da uhvati šarm ove igre. Umesto toga, grandiozan opis koji ti se nudi na Steamu deluje gotovo obmanjujuće, sa stvarima koje su preterano prodavane ili tehnički ispunjavaju uslove igre, ali na jedva zadovoljavajući način.
Steam opis neće uticati na moju ocenu na kraju — ocenjujem Ale & Tale Tavern na osnovu gameplay-a, koliko sam se zabavio i da li i ti treba da je probaš. Marketing nema uticaja na stvarno iskustvo igre, ali odmah ću ti reći: GrabTheGames previše hvali svoju igru, što nije realna slika onoga što dobijaš.
Dakle, pretvaraj se da ne znaš ništa o Ale & Tale Tavern, i dozvoli mi da te provedem kroz narativ i gameplay.
Nakon što sam proveo 14 sati igrajući sa svojom ženom, završio sam sve što se može dobiti u igri, iako smo produžili iskustvo na duži vremenski period. Očekivano vreme igranja trebalo bi da bude nešto više od osam sati. Nije kratka igra, a u ovoj modernoj eri indie igara, gde igre mogu trajati samo sat vremena, ovakva dužina je osvežavajuća promena tempa.
Tokom tog vremena, provodićeš sate prikupljajući materijale, obavljajući zadatke i upravljajući svojom krčmom (tim redosledom koliko ćeš raditi sve). Na početku je sve zaključano i igra je znatno jednostavnija, dajući ti priliku da se upoznaš sa menadžmentom krčme. Počinješ sa Barley Porridge i pivom, a tutorijalizacija je bila adekvatna, sa balansiranom kombinacijom vođenja kroz igru i samostalnog učenja. Scienart Games veruje da možeš sam shvatiti stvari… a kad ne uspeš, veruje da ćeš se smejati haosu koji sledi; ovo savršeno opisuje gameplay petlju za Ale & Tale Tavern.
Ako uđeš u igru očekujući ozbiljan menadžment simulator, bićeš razočaran. Pisanje u igri nikada ne postaje ozbiljno — zadržava se na duhovitim dijalozima (i iznenađujuće simpatičnom — i glupom — protagonistu). Iako bi to moglo zvučati kao prigovor, zapravo je pravo osveženje. Razgovaraćeš sa strašilom, kravom, sirenom, vilom Navi (ne doslovno, ali veruj mi). Svaka misija ti omogućava da naučiš malo više o svetu i svom liku, a najvažnije od svega, često će te nagraditi novom mehanikom gameplay-a.
Iako mi se svidelo kako je pisanje osmišljeno i mogućnost otključavanja novih stvari (poput pecanja ili alhemije), zadaci se svode na prikupljanje predmeta koje donosiš onome ko je zadao zadatak. Što više napreduješ, to postaje očiglednija petlja igranja: prikupljaš materijale, otvaraš svoju krčmu, napreduješ, dobijaš novu glavnu misiju, radiš na njoj, prikupljaš materijale, i ponavljaš proces. Iako su dijalozi smešni, a likovi quirky, zadaci postaju zamorni jer često moraš da trčiš sa jednog kraja mape na drugi.
Kada smo lovili poslednje dostignuće, poslužili smo poslednjeg gosta Barley Porridge… pet sekundi pre nego što je otišao.
Međutim, gameplay petlja najviše briljira kada radi ono zbog čega bi želeo da igraš Ale & Tale Tavern — prikupljanje materijala i upravljanje krčmom. Kako napreduješ i sakupljaš više recepata i mehanika, petlja postaje duža, što je i prednost i mana.
Ovde Ale & Tale Tavern pokazuje svoje najbolje i najgore strane i gde ćeš odmah shvatiti da je igra daleko bolja u co-op modu. Kako otključavaš više stvari, mogućnost otvaranja krčme postaje sve duža, primoravajući te da provedeš mnogo vremena obnavljajući zalihe iz vrlo oskudnih resursa. U co-op modu možeš rasporediti zadatke među članovima tima, pa neko može otići u lov, dok drugi traži retke Emerald Mushrooms, ali solo, ovo postaje dugotrajan i repetitivan proces koji umanjuje deo igre posvećen menadžmentu.
Igra te ocenjuje na osnovu tri statistike svaki put kada otvoriš krčmu: čistoća, brzina usluge i raznovrsnost obroka koje nudiš. Ovaj sistem odlično funkcioniše jer te podstiče da izađeš iz zone komfora i dodaš više recepata nego što si isprva planirao, što me je nateralo da upravljam desetinama jela od kojih bih inače zazirao zbog straha i anksioznosti. Umesto da se oslonim na nekoliko jela koja sam znao, dodao sam neka kompleksnija koja su se pokazala zabavnima za pripremu.
Međutim, ovo ima i svoju lošu stranu: što više stvari upravljaš da bi održao raznovrsnost, više ćeš vremena provesti prikupljajući materijale… što može trajati satima. Dodavanje novih jela zahteva da vodiš računa o pićima, hrani i receptima iz različitih oblasti kako bi obezbedio dovoljno resursa za otvaranje krčme. Balans u ovom delu igre bio je problematičan: umesto da imaš dobar miks prikupljanja, upravljanja i priče, igra je pretežno naginjala na prikupljanje.
Napredovanje u igri deluje kao da nešto nedostaje — nema dovoljno opcija za unapređenje. Kako stičeš iskustvo i napreduješ, krčma se otključava bez tvoje interakcije, a cela krčma ostaje samo na prvom spratu, što je bilo prilično razočaravajuće. Nema mnogo opcija za ukrašavanje ili personalizaciju prostora.
Na kraju, iako ima mana, Ale & Tale Tavern je jedinstveno iskustvo. Kada igra funkcioniše kako treba, pruža veliko zadovoljstvo, ali preporučujem da u avanturu povedeš prijatelja.
