Imam izuzetno specifičan, neki bi rekli nišan ukus u survival-craft igrama. Ništa ne izaziva skok dopamina kao igra koja me izaziva da izgradim ogromnu bazu, prikupim hranu, zalihe i oružje, a onda (i ovo je taj specifični deo) da vidim koliko dugo mogu da branim tu bazu od talasa neprijatelja koji su rešeni da me ubiju i unište sav moj težak rad u tom procesu. Dok mnoge igre rade ovo prvo, gde je izgradnja baze definisani aspekt žanra, nijedna to ne radi kao 7 Days to Die.
Neki od vas će se iznenaditi kada vide recenziju 7 Days to Die 2024. godine. Za mnoge ljude, 7 Days to Die je stara vest, pomalo nišna, ali inače dobro poznata survival igra koju su mnogi igrači već isprobali i proveli nekoliko stotina sati igrajući. Možda će vas iznenaditi činjenica da je 7 Days to Die upravo objavljen ove nedelje (u trenutku pisanja).
Razlog zašto je to iznenađujuće je taj što je 7 Days to Die proveo neverovatnih 11 godina u Early Access-u, prvobitno stigavši na Steam prodavnicu u decembru 2013. Dok je igra bila igriva više od pola mog života, nikada se nije smatrala završenom. To je bilo sve do zvaničnog lansiranja verzije 1.0 26. jula 2024.
Kako je 7 Days to Die održao kontinuiranu bazu igrača u onome što bi mnogi lako mogli nazvati razvojni pakao? Lako možete reći da je jedinstvena premisa igre ono što ju je održalo.
7 Days to Die je survival-craft igra sa zombi apokalipsom koja vas izaziva da preživite apokalipsu sa posebnim uslovom: svake sedme noći, kao što naslov sugeriše, događa se krvavi mesec, a tokom noći tog krvavog meseca, vaša baza će biti napadnuta talasom zombija, koji su namerno poslati ispred domova svakog igrača na serveru, odlučni da vas ubiju.
Ovaj proces se ponavlja svakih sedam dana u beskonačnost, a talasi postaju progresivno teži kako vreme prolazi—veličina horde zombija i snaga svakog pojedinačnog zombija se povećavaju.
Ovo daje 7 Days to Die neverovatno jedinstvenu kombinaciju survival-craft mehanike i tower defense. Vi ste zaduženi za svoje uobičajene potrebe preživljavanja, kao što su održavanje zdravlja i gladi, unapređivanje pljačke i istraživanje novih oblasti, sve sa saznanjem da vaša dragocena baza nije samo potencijalno ranjiva na napade igrača (ako igrate u multiplayeru), već da će je devastirajuća horda zombija napasti. Nema „ako“ ili „ali“; jednostavno je pitanje koliko vremena imate dok se to ne dogodi.
Postoje mnoge stvari u vezi sa 7 Days to Die koje deluju neverovatno zastarelo ili loše dizajnirano. Postoje aspekti koji mi se iskreno ne dopadaju. Ipak, dosledno sam igrao igru tokom njenog razvojnog ciklusa jer je osnovni koncept toliko zabavan i jer ga druge igre još nisu stvarno oponašale.
Za mnoge od vas, to je dovoljno da vas proda na 7 Days to Die, i ako vas koncept intrigira, toplo preporučujem. Kao što sam rekao, međutim, postoje i drugi aspekti igre koji mi se sviđaju, prema kojima imam mešovita osećanja, ili koji mi se apsolutno ne sviđaju, i mnogi od vas će se osećati isto u vezi sa mnogima od njih.
Kada su u pitanju mehanike preživljavanja, ili ćete ih voleti ili mrzeti. 7 Days to Die snažno naglašava realizam (uprkos svim zombijima) i zadužuje vas da upravljate glađu, zdravljem, temperaturom i bolestima. Stalno pražnjenje gladi i žeđi nije preveliko opterećenje sve dok vaša izdržljivost (potrebna za izvođenje osnovnih radnji poput napada ili rudarenja) ne počne da se smanjuje ili sporo puni zbog vaše gladi ili žeđi, što može negativno uticati na vašu sposobnost da obnovite bilo šta od toga, posebno jer ne možete nositi prazne posude za vodu ili piti iz izvora vode u okruženju.
Povrede dodaju dozu napetosti igri, ali opet, mogu biti frustrirajuće za rešavanje. Nigda ovo nije istinitije nego kada slomite nogu, što vas usporava do puzanja dok ne možete da je učvrstite. Pokušaj trčanja čini da satni tajmer za isceljenje traje još duže.
Pljačkanje je u potpunosti zasnovano na procentima, a kvalitet i količina stvari koje pronađete zavise od vašeg Lucky Looter perka. Ovo može postati frustrirajuće kada su potrebna sredstva za napredak u igri, kao što je izrada radnih stolova, zaključana iza RNG-a pljačkanja. Teoretski možete biti blokirani da napredujete dalje od osnovne tačke satima jer igra jednostavno neće ispustiti stvari koje su vam potrebne.
Raznolikost zombija u igri je zaista zanimljiva, a borba je manje-više zanimljiva. Ipak, ne volim kako su određene vrste oružja zaključane iza različitih perkova, sa izdržljivošću koja utiče na vašu stopu kritičnih pogodaka sa sačmaricama. To je čudan izbor. Takođe mi se ne dopada odluka koju su developeri doneli da naprave da napuhani zombiji zvučno prde kad im se približite i imaju vidljive tragove na svom modelu lika.
7 Days to Die izgleda zastarelo, i to je nešto što će mnoge igrače odvratiti od davanja šanse igri. Ipak, igra izgleda onoliko dobro koliko može s obzirom na njenu starost, sa developerima koji su učinili sve osim da potpuno preprave modele igre kako bi je ulepšali za lansiranje. Iako konstrukcija sveta u stilu Minecrafta može izgledati čudno u nekim trenucima, osvetljenje je fenomenalno, a igra je sasvim prihvatljiva, posebno jer grafika nije ni bila glavna prodajna tačka.
Po mom mišljenju, 7 Days to Die je zastareo na mnogo načina. Neke od mehanika deluju nepotrebno zamorno, igra ne izgleda neverovatno, a motor je nesumnjivo na izdisaju. Na druge načine, međutim, igra je revolucionarna, sa osnovnom mehaničkom petljom koju me šokira da nijedna druga igra nije replicirala i iznenađujućom količinom slobode igrača u igranju. Ako ništa drugo, 7 Days to Die će brzo postati sledeći Stardew Valley ili Rogue, inspirišući razne nove igre i postajući praotac svog žanra.