Withering Rooms je kombinacija različitih pristupa, što ga čini zanimljivim hororom punim pametnih ideja koje uvek deluju. To je u svojoj suštini 2.5D RPG s bočnim skrolovanjem, a svaki put kada umrete, viktorijanski dvorac u kojem se nalazite počinje da se menja. Ovo čini svaku rundu drugačijom, iako poznatom, jer određene sobe ostaju iste kako bi se priča nastavila. Iako nije preterano strašan, uspeva da obezbedi dovoljno jezivosti da vas drži na oprezu.
Mostyn House je jeziv i uznemirujući domaćin za priču o Nightingale, devojci koja ubrzo otkriva da smrt ne znači kraj. Iako ćete umirati, sa svakom novom rundom počinjete da razumete šta je ona sposobna da uradi, i dok gubite određene predmete nakon što napustite ovaj smrtni svet, opcija da se setite određenih stvari znači da ih možete vratiti sa sobom nakon smrti. Postoji iznenađujuće dubok nivo prilagođavanja u Withering Rooms koji čini nove runde zanimljivijim, i dok se azil ne menja drastično, i dalje postoji potreba da istražite sve kako biste pronašli ono što tražite.
Tokom istraživanja, naići ćete na mnoštvo stvorenja, zatvorenika i šefova, a imate nekoliko opcija kako da se nosite s njima. Najbolji način je uvek da se šunjate pored njih jer tako nećete izgubiti život dok vas udaraju svojim jezivim ekstremitetima. Nije uvek lako jer vas može nadvladati više njih, i upravo u tim trenucima borba deluje nezgrapno i ne tako efektno. To nije prelomna tačka, ali često sam birao da koristim stealth kao sredstvo za napredovanje jer bih često promašio udarac ili napad i bio prebijen od strane gomile čudovišta, veštica i zombija.
Osim što možete koristiti oružje za napad ili izazivanje distrakcija, Nightingale takođe uči magiju kako bi stvorila razne vrste pomagala u pokušaju da prestane da umire, a postoji mnogo načina da prilagodite svoj trenutni build kako biste pronašli arsenal koji vam odgovara. Moonless Formless je u Withering Rooms ubacio toliko toga da to uvek ne primetite ili barem ne razmišljate o trudu uloženom u to, ali za jednog solo developera, to je zapravo prilično zapanjujuće kada malo bolje razmislite. Jedan od glavnih problema koji ga sputava je što neka objašnjenja za sisteme igre nisu uvek jasna, ali osim toga, ima mnogo toga što ide u njegovu korist.
Withering Rooms je pun NPC-ova s kojima ćete moći razgovarati kako biste napredovali ili popunili elemente priče, i dok su dobro napisani, postoji manjak dijaloga koji bi mi pomogao da se više povežem sa Nightingale i likovima koje sam sretao. Mostyn House je lik za sebe, i obožavao sam arhitekturu i osećaj viktorijanske estetike. Njegov arhaični šarm i jeziv dizajn su me mamili da istražim svaka moguća vrata ili tajni prolaz u slučaju da nađem nešto zanimljivo.
Withering Rooms nudi drugačiji pristup hororu sa svojim roguelike elementima, a dizajn azila me je uvek pozivao na istraživanje. Iako borba može biti nezgrapna i teška za savladavanje, ipak sam se sjajno zabavio istražujući, napredujući i pronalazeći odgovore koji su mi bili potrebni da prekinem ciklus i pobegnem iz Mostyn House. Moonless Formless je stvorio intrigantnu horor igru koja služi kao solidan ulazak u žanr, nikada ne uspevajući da isproba nešto novo u odnosu na veće developere koji više vole da se oslanjaju na franšize i poznate trikove.