Voice of Cards: The Isle Dragon Roars bio je jedan od najiznenađujućih naslova iz prošle godine. Bio je to tradicionalni JRPG gde je cela priča ispričana putem karata u stilu tabletop igre. Bio je to omaž klasi RPG-ova sa veoma pristupačnim, direktnim pristupom. Ova jedinstvena igra je delovala kao jedinstvena, ali je bez upozorenja najavlјena druga igra. Voice of Cards: The Forsaken Maiden je najnoviji poduhvat u svetu sastavlјen od karata. Ni prequel ni nastavak, on je sopstveni entitet koji može da se igra odvojeno od njegovog prethodnika.
U lancu udalјenih ostrva, junak radi na završetku izgradnje njegovog broda. On je sa Laty, mladom ženom koja je izgubila sposobnost da govori i nije uspela u njenoj sudbini da postane devojka. Devojke su suštinski zaštitnici ostrva, a bez da Laty stupi u ulogu, ostrvo koje nazivaju domom je predodređeno za uništenje. Pridružio im se Lac, očigledna stvarna životinja sa magičnim sposobnostima, njih troje kreću na putovanje da saznaju više o Laty-inoj prošlosti i spreče tu prorečenu propast ploveći na druga ostrva da bi stekli svete artefakte od drugih devojaka.
Gledajući snimke ekrana i naziv, lako je pretpostaviti da je Voice of Cards igra za izgradnju špila. Ovo bi bilo netačno. Kao i njegov prethodnik, Voice of Cards: The Forsaken Maiden je igra uloga u kojoj je upotreba karata jednostavno izbor umetničkog dizajna. Majstorova naracija, upotreba dragulјa i kockica u borbi imaju za cilј da simuliraju osećaj iskustva tabletop igranja. Karte se koriste za sve: likove, sposobnosti, oružje, čudovišta itd. ali u svemu drugom ovo je klasični RPG zasnovan na potezu.
Reč o forsaken Maiden deluje otvorenije od njegovog prethodnika, uglavnom zbog ranog pristupa brodu. Svet je serija okrenutih karata koje se otkrivaju dok igrač prelazi preko njih. Umetnički stil podseća na stare RPG igre odozgo na dole, gde su elementi pejzaža očigledno isečeni i leplјeni. Ovaj izbor dizajna ponovo stvara šarm klasičnih igara iako je kvalitet grafike viši. Preporučlјivo je da igrač istražuje svet dok se svaka karta ne okrene nagore jer postoji mnogo skrivenih blaga i događaja koje treba otkriti. Neki događaji uklјučuju nasumične susrete sa trgovcima ili lovcima na rakove, mada postoje i neke fiksne lokacije sa kutijama sa blagom i olupinima broda za plјačku.
Borbeni sistem je takođe izazovniji od njegovog prethodnika. Za one koji su upoznati, ovo ne govori mnogo jer je uobičajena kritika The Isle Dragon Roars bila da je previše lak. Neprijatelјi Forsaken Maiden se ipak malo više bore i dok je izazov veći, teškoća je i dalјe na lakšem kraju spektra. Bitke su zasnovane na potezu i igrač generiše po jedan dragulј na svakom koraku. Osim upotrebe predmeta ili samo osnovnog napada, svaka akcija koristi određeni broj dragulјa.
Poznavanje svake dodelјene veštine i cene dragulјa važan je deo strategije, posebno u boss borbama gde su sposobnosti grupnog lečenja praktično neophodne. Borba je ovog puta malo naprednija jer u zavisnosti od toga koja se sekcija igra mogu da budu četiri člana stranke umesto tri. Likovi koji imaju jake veze jedni sa drugima imaju kombinovane napade koji su veoma moćni, ali skupi u potrošnji dragulјa. Da biste ponovo stvorili osećaj stolne igre, dragulјi se čuvaju u kutiji, a animirane kockice se bacaju na ekranu za sposobnosti koje zahtevaju određeni broj za uspeh. Lepo rekreira atmosferu igranja Dungeons & Dragons sa prijatelјima čak i ako je u pitanju igra za jednog igrača sa CPU-om koji igra ulogu gospodara tamnice.
Ono što izgleda kao tradicija Voice of Cards je salon u kojem igrači mogu da igraju jedinstvenu kartašku igru. Radi se o spajanju dve ili tri karte iste vrednosti ili prikuplјanju tri karte uzastopne vrednosti. Ovo je oko 25 procenata veštine i 75 procenata sreće, a taj broj sreće bi mogao da bude još veći u nekim od komplikovanijih varijacija gde se dodaju veštine na karte ili nasumični efekti kao što je mogućnost da pomerite svačiju ruku jednog igrača udesno ili da uništite drugu ruku igrača. Može da bude prilično zabavno za igru ili dve i ovo je jedina aktivnost koja može da se igra sa prijatelјima online.
Yoko Taro je kreativni direktor, i velike su šanse da ako vam to ime nešto znači, to izaziva očekivanje da će ovo biti ispunjeno mnogim trenucima depresije koja uništava dušu. Forsaken Maiden možda neće dostići nivo mračnjaštva nekih drugih Taro-ovih dela, ali on je majstor u pravlјenju igara koje čine da igrač nešto oseti. Bilo da se radi o priči o devojkama pronađenim na drugim ostrvima ili o razotkrivanju misterija Laty-ine tišine slomlјenog srca, postoji mnogo slučajeva u kojima se tuga ubacuje u osećaj uživanja igrača.
Voice of Cards: Forsaken Maiden nudi prilično direktno RPG iskustvo sa pričom koja je zadivlјujuća od njegovog prethodnika. Tokom napredovanja priče, igrač će putovati na druga ostrva i upoznati druge devojke. Svaka od oblasti ima kulturu koja se jasno razlikuje jedna od druge i svaka devojka ima njen skup prepreka koje treba da prevaziđe. Neke od okolnosti su na predvidivijoj strani, dok su neke druge neočekivane i uznemirujuće. Forsaken Maiden vodi igrača na nezaboravno putovanje. Mehanika je možda jednostavnija u poređenju sa mnogim drugim savremenim RPG-ovima, ali radi na nivou koji je prikladan cilјu da se ponovo stvori osećaj tabletop-a. Što je još važnije, priča je dovolјno zadivlјujuća da zadrži igrača uloženog u dolazak do zaklјučka.
Sa stanovišta performansi, nema mnogo za žaljenje, ali ovo takođe nije igra koja je dizajnirana da dovede bilo koji procesor do krajnjih granica. Koristi sistem nasumičnih susreta za bitke i druge nasumičnije događaje, koji mogu da prekinu pejsing kada pokušavate da istražite veliku tamnicu. Bilo je nekoliko slučajeva u kojima se odigravao dramatičan događaj i tokom udalјenosti od tri karte do klimatskog događaja scene dogodila se nasumična bitka koja je uništila svaki dramatični efekat koji je uspostavlјen samo nekoliko sekundi pre. Stopa susreta može da izgleda malo previsoka sa nekim animacijama napada i učitavanjem za ekrane za borbu koje traju nešto što se čini kao nekoliko sekundi predugo. Ovo je po uzoru na starije igre i ponekad se čini kao jedna od njih. Drugo ime koje bi moglo da zazvoni je muzički direktor Keiichi Okabe, koji sam za sebe stvara prilično ime kao jedan od velikih trenutnih kompozitora video igrica. Postoji DLC koji može da se kupi zasebno i koji uklјučuje muziku koja evocira vreme kada su se androidi borili protiv mašina za dobrobit čovečanstva, i iako to zvuči intrigantno, originalna muzika za The Forsaken Maiden je jednostavno fantastična. Postoje delovi koji podsećaju na Okabe-ove prethodne kompozicije, ali muzika napisana za ovu igru savršeno dopunjuje njene scene.
Voice of Cards: Forsaken Maiden je odličan nastavak The Isle Dragon Roars. Mnoga sredstva se ponovo koriste, a osnovni elementi ostaju isti, ali nastavak donosi neka opšta pobolјšanja. Teškoća je malo povećana, ali je i dalјe dovolјno lako kada ovo može da se smatra opuštajućom igrom, što zapravo može da bude lepo kada igrač može više da se fokusira na uživanje u priči. Priča može da se oslanja na neke tropove i teme koje su korišćene u drugim RPG-ovima, ali uspeva da uzme neke od ovih stvari i izokrene ih u novim pravcima. Kao druga igra u sadašnjoj seriji, The Forsaken Maiden zadržava osnovnu mehaniku i ukupan osećaj njegovog prethodnika, dok pravi neka manja pobolјšanja i predstavlјa potpuno novu priču u kojoj može da se uživa samostalno. Kada je najavlјen prvi Voice of Cards, bili smo u nedoumici šta da radimo sa njim, ali nakon što smo igrali drugu igru, postoji nada da ovo neće biti poslednja.
