Nastavak kultnog klasika iz 2004. konačno je skoro pred nama, a ja sam imao priliku da zarijem zube u verziju igre pre njenog izlaska. Tako je, open-world, first-person igra Vampire: The Masquerade – Bloodlines 2 konačno ima datum izlaska; ako ste uhvatili njen gamescom trejler, onda sam siguran da se pripremate da podlegnete Zagrljaju (Embrace) 21. oktobra 2025. godine.
Stavljeni u cipele tek probuđenog Phyre-a, krećete u potragu da otkrijete zašto ste probuđeni iz sna nakon 100 godina i zašto ne možete da povratite svoje pune moći. Pomaže vam glas u glavi, vodeći vas kroz novi milenijum i grad Sijetl. Brzo saznajete ko je taj glas, ali ne i zašto je vaš novi pratilac.
Priznaću da se ne snalazim dobro sa igrama koje imaju primese horora. Na primer, igrao sam prethodni naslov tokom 2010-ih i previše sam se uplašio, te mu se nikada nisam vratio. Ono što bi moglo da uznemiri fanove originala, i sveta The World of Darkness uopšte, jeste da sam igrao oko tri sata Bloodlines 2 i nijednom nisam osetio žmarce niz kičmu.
Naravno, ima jump scare-ova, ali oni ne pružaju isti osećaj strave koji je imao originalni naslov. Očigledno ima tona krvi i nasilja, ali to nije strašno, već uznemirujuće. Postoji još mnogo toga u igri što bi se moglo pokazati apsolutno zastrašujućim, samo što ja nisam imao pristup tome; mogu samo da komentarišem sate koje sam odigrao.
Možete prilagoditi Phyre-ov pol i aspekte njihovog izgleda, kao i izabrati klan kojem pripadaju, ali to nije sveobuhvatna stvar. Nosferatu, na primer, uopšte nije opcija, kao ni menjanje Phyre-ove etničke pripadnosti i glasa (osim muškog ili ženskog, što je vezano za crte lica).
Pošto su stariji vampir, imaju određene sposobnosti od samog starta, kao što su mogućnost klizanja kroz vazduh i super brzo trčanje. Obe ove sposobnosti čine kretanje po Sijetlu pravim zadovoljstvom. Možete se penjati uz oluke i požarne stepenice, tako da je dolazak na krovove jednostavna stvar, i možete se lako kretati po gradu ako vam je korišćenje asfalta presporo.
Međutim, sve vaše opcije kretanja privlače pažnju običnih ljudi. Na vrhu ekrana postoji ikona oka, i ako je oko otvoreno, onda vas čovek gleda. Ako vas vide da radite previše toga, onda ste prekršili naslovni Masquerade — dogovor da ljudi ne smeju znati za postojanje vampira. U trenutku kada se „eye“ merač napuni, dobijate drveni kolac u grudi.
Priznajem, kršenje Masquerade-a je bila prva stvar koju sam uradio kada sam dobio pristup gradu, samo da vidim šta će se desiti — otišao sam i ošamario nekoliko policajaca i sisao krv nasred puta. Borba je zapravo nešto u čemu nisam uživao, pošto imate slab i jak napad, i udarac nogom. Možete izbeći udarac na kratku udaljenost, ali to je više za bekstvo ili da omogućite udarac nogom, a Phyre može koristiti telekinezu, ali ona jedva da nanosi štetu. Osim ako nekoga ne povučete sa krova, ili telekinetički držite pištolj i ispraznite ceo šaržer u nekoga.
Kako budete podizali nivo, otključavaćete nove sposobnosti, pri čemu svaki klan ima svoje. One, međutim, zahtevaju krvne poene za korišćenje, što ih čini više frustrirajućim nego zabavnim ili korisnim. Naravno, mogu da odsečem par glava jednim potezom, ili da se pojavim iza nekoga u njegovoj senci, ali onda ne mogu da koristim više nijednu sposobnost dok ne popijem tonik ili se ne nahranim. Čak i na Easy težini, potrebno je nekoliko napada da se ubije neprijatelj, što deluje nefer kada vas napadne grupa samo sa vašim kandžama i sposobnošću izbegavanja.
Jedan aspekt igre Bloodlines 2 koji mi se apsolutno dopao je otvoreni svet Sijetla. Krećući se po gradu, nisam nailazio na ekrane za učitavanje. Većina igara će imati neku vrstu sekvence da prikrije činjenicu da se nešto učitava, recimo, lobi hotela, ali ovde to traje toliko kratko da sam bio zapravo zapanjen. Postoji animacija otvaranja vrata i ulaska unutra, i to je sve — čak nije ni duga sekvenca! Potrebno je možda dve sekunde između pritiska na dugme i mogućnosti da se krećete, bez crnih ekrana i bez ičeg fensi — za poređenje, Kratos-u je trebalo pet ili šest sekundi.
Vampire: The Masquerade – Bloodlines 2 za sada izgleda sjajno. Imao sam nekih problema sa teksturama i tekstom, kao i sa padovima frejmrejta, ali kao što rekoh, ovo je bila rana verzija. Gejmplej iz minuta u minut je bio solidan, i osim borbe, neizmerno sam uživao. Pisanje je odlično, glasovna gluma je prijatna, muzika je sjajna i zabavno je igrati. Nakon mnogih odlaganja, izgleda da je konačno došlo vreme da ponovo postanemo deca noći.
