Thrasher je igra jednostavnog koncepta. Nema priče, pozadinske radnje, niti likova osim ogromne svemirske jegulje i noćmarnih šefova. Uprkos tome, igra postaje podjednako zarazna kao što je to bio slučaj sa Thumper. Dok je više duhovni naslednik nego direktan nastavak, Puddle je stvorio ritmičku igru brzog tempa u kojoj igrač upravlja zmijolikom jeguljom koristeći kontroler, pokušavajući da uništi razne oblike dok izbegava leteće kugle koje počinju ozbiljno da iritiraju.
U Thrasher nema mnogo raznolikosti. Igrači prolaze kroz nekoliko nivoa pokušavajući da postignu najbolje vreme, uništavajući objekte sa jeguljom bez da budu pogođeni. Svaki put kada vas pogodi neprijateljski projektil ili oblik, dobićete vremensku kaznu. U ranim fazama izbegavanje ovih kazni nije preveliki izazov, ali se težina ubrzo povećava i naći ćete se u situaciji da vas zasipaju mnogobrojni projektili na ekranu. Igra postaje manje stvar veštine, a više preživljavanja po svaku cenu.
Svaki put kada projektil pogodi vašu jegulju, ona se zatrese i morate se ponovo fokusirati na prolazak kroz razne krugove, mreže ili linije u pokušaju da ih očistite pre nego što vas zaspu novi projektili. Zadovoljstvo je gledati kako objekti nestaju, posebno u VR okruženju, uz solidan zvučni zapis koji dodaje psihodeličnu atmosferu. Vizuali i muzika se savršeno dopunjuju, a osećaj nalik Thumper-u je prisutan čak i kada vas pretrpan ekran dovodi do frustracije.
Postoje i power-up-ovi koji se postepeno uvode, omogućavajući vam da usporite vreme ili nanesete dodatnu štetu. Ovi dodaci pomažu i daju vam potrebnu prednost kada pokušavate da izbegnete neprijatelje i pronađete put kroz oblike koje treba uništiti. VR element čini Thrasher mnogo zabavnijom, i teško je zamisliti da bi imala isti efekat ako biste je igrali samo sa kontrolerom ispred televizora.
Jedan od zanimljivijih aspekata igre su borbe protiv šefova, čiji je dizajn prilično impresivan. Unutar svetlećih svetala i trippy vizuala, lebdeće lobanje i slična stvorenja doprinose čudnoj atmosferi igre. Nakon svakog talasa slagalica, morate pogoditi bombe sa jeguljom kako biste ih poslali prema šefu, a kada uspete, oborićete ga iz vazduha. Kao i standardni nivoi, i šefovi postaju sve teži, ali održavanje fokusa je ključ za njihovo poražavanje i napredovanje kroz nivoe.
Thrasher se može igrati sa kontrolerom ili uz praćenje ruku. Iako je kontroler brži i precizniji, praćenje ruku je sjajno. Bilo je nekoliko slučajeva kada je ekran privremeno zamrznut kada vas je pogodilo više meta odjednom, ali praćenje ruku nije prestajalo da funkcioniše. Tokom većine mog vremena sa igrom, retko sam imao problema, ali te zamrzavanje prekida imerziju i dodatno povećava frustraciju.
Thrasher je dobra VR igra sa jednostavnim pristupom igri, ali nikada ne deluje slabo ili neispunjavajuće. Iako tehnički problemi mogu ometati najintenzivnije trenutke, vizuali i zvučni zapis su izvanredni, a dizajn nekih šefova čini vas nestrpljivim da nastavite i vidite sledećeg. Iako Thrasher nije Thumper, i ne pokušava to da bude, teško je ne uporediti ih zbog sličnog stila i dizajna.
