Najvažnije stavke iz recenzije
-
Nemilosrdna atmosfera: Ekosistem planete je brutalan, a vremenske nepogode i divlje zveri pružaju konstantan, napet izazov.
-
Prilagođavanje kontroleru: Prelazak sa miša i tastature na gejmpad donosi nekoliko kompromisa, ali su točkovi za selekciju solidno rešenje.
-
Tehnički kompromisi: Igra vizuelno izgleda impresivno, ali pati od povremenih padova performansi tokom masivnih šumskih požara i oluja.
-
Fleksibilnost modova: Pored originalnog sesijskog formata, stabilni mod otvorenog sveta pruža opušteniju alternativu za ljubitelje klasičnog žanra.
Kada se Icarus prvobitno pojavio na PC platformi, brzo je postao poznat po dve stvari – brutalnom sistemu preživljavanja i hardverskoj zahtevnosti koja je mučila i najjače grafičke karte. Zato sam sa velikom dozom skepticizma pokrenuo Icarus: Console Edition, verziju koju je razvojni studio RocketWerkz odlučio da prilagodi modernim kućnim konzolama. Prebaciti ovako masivnu, detaljnu i hardverski gladnu simulaciju opstanka na zatvoren hardver delovalo je kao prilično rizičan potez. Ipak, posle desetina sati provedenih u borbi za kiseonik, pijaću vodu i goli život, moram da priznam da je rezultat ispao iznenađujuće vitalan, iako sa sobom nosi specifične ožiljke optimizacije.
Svemirski izazov: Šta donosi Icarus na konzole
Za one koji se prvi put susreću sa ovim naslovom, Icarus vas stavlja u ulogu prospektora – svemirskog rudara i istraživača koji se sa orbitalne stanice spušta na površinu propalog, delimično terraformisanog sveta. Vaš cilj je da sakupite vredne egzotične materijale, preživite lokalnu faunu i vratite se nazad pre nego što vam istekne vreme ili zalihe.
Ono što me je odmah privuklo u verziji za konzole, koju izdaje i razvija RocketWerkz, jeste činjenica da igra ne nudi skraćeno iskustvo. Pred vama je kompletan svet sa svim do sada izbačenim ažuriranjima, uključujući i klasične sesijske misije, ali i znatno opušteniji Open World režim gde možete graditi trajne baze bez stalnog pritiska orbitalnog tajmera.
Mehanika opstanka i jedinstveni gejmplej krug
Gejmplej se oslanja na tradicionalne stubove žanra, ali ih podiže na viši nivo surovosti. Kada tek sletite, nemate ništa – bukvalno skupljate kamenje i granje sa poda kako biste napravili prvu sekiru. Morate konstantno da vodite računa o tri ključna faktora:
-
Kiseonik: Atmosfera je toksična, pa morate redovno pronalaziti i prerađivati oksitnu rudu kako biste disali.
-
Ishrana i hidratacija: Lov i prokuvavanje vode su svakodnevna rutina; sirovo meso ili prljava voda brzo vode u bolest.
-
Sklonište: Arhitektura u igri nije tu samo radi estetike. Kada krene razorna oluja, vaša drvena koliba može bukvalno da se zapali od udara groma ili da se sruši pod težinom snega ako je redovno ne popravljate.
Sistem napredovanja je izuzetno dubok. Svakim nivoom otključavate poene za tehnološko stablo (Blueprint Tree), prelazeći iz kamenog doba u eru napredne elektronike i fabričkih postrojenja. Taj osećaj kada od drvenog koplja stignete do lovačke puške i automatizovanih sistema je ono što vas tera da igrate dalje, uprkos čestim i surovim pogibijama.
Kako se kontroler bori sa dubokim inventarom
Najveći izazov za RocketWerkz bio je prebacivanje interfejsa. Originalni PC Icarus ima stotine predmeta, složene tabele za kreiranje alata (crafting) i gomilu prečica. Na konzolama, taj problem je rešen uvođenjem radijalnih menija (točkova za selekciju) i kontekstualnih komandi.
Kada držite jedno dugme, otvara se brzi meni preko kojeg birate alat, gradite zidove ili konzumirate hranu. Ipak, moram da primetim da upravljanje samim inventarom preko gejmpada povremeno zna da bude sporo i zamorno. Pomeranje kursora sa jedne ikonice na drugu dok pokušavate da brzo prebacite resurse u sanduk usred napada besnog medveda može stvoriti ozbiljnu paniku i frustraciju. Kontrole su funkcionalne, ali je očigledno da je igra u svom korenu dizajnirana za kombinaciju miša i tastature.
Vizuelni spektakl i tehničke prepreke
Sa grafičke strane, igra uspeva da impresionira, ali uz jasne kompromise. Guste šume, realistični efekti svetlosti koja se probija kroz krošnje i zastrašujuće oluje koje drastično smanjuju vidljivost izgledaju sjajno na ekranu i uspešno stvaraju atmosferu izolacije. Fizika je takođe impresivna – kada posečete masivno drvo, ono realno pada, lomi okolno rastinje i može ozbiljno da vas povredi ako stojite na pogrešnom mestu.
Međutim, tehnička cena ove lepote je primetna. Na konzolama najnovije generacije igra uglavnom cilja stabilan broj frejmova, ali u trenucima kada krene masivan šumski požar – koji se širi sa drveta na drvo usled udara groma – hardver počinje da se muči. Primetni su povremeni padovi performansi, kao i iskakanje detaljnijih tekstura u daljini (pop-in). Srećom, ovi problemi se ne dešavaju stalno i ređe utiču na samu borbu, ali vas podsećaju da je ovo naslov koji gura hardver do krajnjih granica.
Zaključak: Da li vredi rizikovati povratak na Icarus?
Icarus: Console Edition je naslov koji od igrača traži strpljenje, vreme i spremnost na učenje kroz stalne greške. Ovo nije arkadna zabava za jedno popodne; ovo je kompleksan, dugotrajan i često nemilosrdan simulator preživljavanja.
Uprkos sitnijim tehničkim problemima i povremeno tromom upravljanju inventarom, RocketWerkz je uspeo da isporuči bogato i atmosferično iskustvo koje ne zaostaje za PC originalom u pogledu sadržaja. Ako volite igre poput Ark ili Rust, ali želite zreliji naučnofantastični ton i fokus na borbu protiv same prirode, a ne protiv drugih igrača, Icarus na konzolama je avantura koja će vas držati prikovanim za ekran satima. Samo nemojte zaboraviti da uvek proverite zalihe kiseonika pre nego što krenete u duboko istraživanje.
