U modernom svetu u kojem svakodnevno živimo, često smo okruženi neverovatnim stresom, brzim tempom i konstantnim pritiskom obaveza. Upravo zbog toga, takozvani „cozy“ žanr, odnosno podžanr vizuelno mekih i opuštajućih igara, doživljava apsolutnu renesansu na tržištu poslednjih nekoliko godina. Kada nam je siva stvarnost previše naporna, svi mi ponekad volimo da pobegnemo u neki šareni, bezbedni virtuelni svet gde su naši najveći, gorući problemi kako da zalijemo cveće u dvorištu ili kako da ispečemo savršen, hrskav hleb. Kao neko ko izuzetno ceni ovakve video igre kada želi da odmori um nakon teškog radnog dana, bio sam veoma uzbuđen kada mi je pod ruku došao naslov The Witch’s Bakery.
Ovu veoma šarmantnu, neobičnu avanturu sa prelepim vizuelnim stilom razvio je nezavisni studio Sunny Lab, dok se za njeno globalno izdavanje pobrinula kompanija Silver Lining Interactive. Naslov je u trenutku pisanja ove recenzije dostupan za PlayStation 5 konzolu (na kojoj sam i bazirao svoje iskustvo), Xbox Series X/S sisteme, Nintendo Switch uređaje, kao i za PC računare putem Steam platforme. Iskreno sam očekivao samo jednu jednostavnu, laganu igru o vođenju virtuelne pekare. Međutim, ono što sam na kraju zapravo dobio bila je duboka priča ispunjena pečenjem, iskrenim prijateljstvima, teškim emotivnim prtljagom pojedinaca i znatno više narativne težine nego što sam se uopšte usudio da pretpostavim na samom početku.
Magija srca i isceliteljska moć toplog peciva
Uz jedan blagi, nevidljivi prstohvat magije i onaj prepoznatljivi, utešni miris svežih pečenih kolača koji bukvalno gotovo da možete da osetite preko svog ekrana, ova video igra vas momentalno stavlja u udobne cipele mlade, simpatične veštice po imenu Lunne (Lun). Za razliku od tradicionalnih, mračnih prikaza veštica u popularnoj kulturi i bajkama, naša Lunne ne provodi svoje dragoceno vreme bacajući crne kletve na nedužne seljane, niti iz puke zabave pretvara arogantne muškarce u krastave žabe. Naprotiv, njena životna titula i poziv su neuporedivo plemenitiji – ona je Mag srca (Heart Mage).
Njena specifična magija i njen jedini pravi zadatak jeste da pomogne ljudima u svojoj lokalnoj okolini da obrade, razumeju i pre svega prevaziđu teške, zagušujuće emocije koje danima, mesecima ili čak dugim godinama nose skrivene duboko u sebi. Sada se kao igrač verovatno pitate, kako ona to tačno radi u praksi i kakve to uopšte blage veze ima sa jednom najobičnijom pekarom? Odgovor je, naravno, kroz neverovatnu isceliteljsku moć onih sveže pečenih slatkiša! Na prvi pogled ovo vama možda može zvučati pomalo naivno ili detinjasto, ali duboko u sebi svi mi vrlo dobro znamo koliko iskrene utehe može da donese topao, čokoladni mafin ili savršeno hrskav kroasan kada prolazimo kroz veoma loš, naporan dan. Kao neko ko i sam živi svega nekoliko minuta od najbolje lokalne pekare u gradu i često tamo traži slatku utehu nakon stresnih situacija na poslu, moram priznati da se apsolutno i bezrezervno slažem sa fantastičnom filozofijom koju ova video igra propagira od samog starta.
Ovaj neobičan pristup emotivnim i psihološkim problemima likova kroz hranu je ovde odrađen sa neverovatnom dozom takta, zrelosti i nežnosti. Igra se bez straha dotiče nekih zaista teških, dubokih i neverovatno komplikovanih ljudskih osećanja (poput gubitka, straha od neuspeha ili usamljenosti), ali to uvek radi na jedan suptilan, empatičan i pažljiv način. Nikada nećete imati onaj mučan, težak osećaj kao da ste na silu uvučeni u neku iscrpljujuću, višesatnu pravu terapijsku sesiju koja vas ostavlja bez energije. The Witch’s Bakery vrlo uspešno pronalazi taj preko potrebni, savršeni balans – nudi vam sasvim dovoljno narativne supstance da se zaista duboko povežete sa problemima tih virtuelnih likova i da vam iskreno bude stalo do njihove sudbine, ali vas nikada emotivno ne iscrpljuje do te mere da iz očaja poželite da ugasite konzolu i odete napolje. Apsolutno sve u vezi narativa je dizajnirano tako da vas ugreje iznutra, baš kao šolja tople tople čokolade usred jake zime.
Orio i prelepi svet prepun iskrene inkluzivnosti
Naravno, kao i u svakoj dobroj bajci, svakoj pravoj veštici potreban je i njen verni, magični pratilac, a naša Lunne na svom dugačkom putovanju apsolutno nije usamljena. Dopustite mi da vas upoznam sa likom pod imenom Orio – to je njen mali, lepršavi magični pomoćnik koji je svojim sjajnim monolozima apsolutno ukrao baš svaku jedinu scenu u kojoj se pojavio pred kamerom. Ako bih morao da ga precizno opišem nekome ko nije igrao igru, rekao bih da je on najviše nalik na onu čuvenu Zvončicu iz Petra Pana, samo sa znatno manje onog njenog prepoznatljivog, drskog i napornog bezobrazluka, a sa mnogo, mnogo više neobuzdane, fanatične ljubavi prema apsolutno svakom čokoladnom pecivu koje postoji na licu zemlje.
Orio je izuzetno duhovit, beskrajno šarmantan, i u svakom mogućem smislu te reči predstavlja onog savršenog, idealnog najboljeg prijatelja kakvog bi apsolutno svako od nas poželeo da ima stalno pored sebe u stvarnom životu. Da kojim slučajem u prodavnicama postoji zvanična plišana igračka ili bilo kakva roba sa njegovim prepoznatljivim likom, iskreno vam priznajem da bih je istog trenutka kupio bez razmišljanja o ceni. Dizajn ovog malog stvorenja i fantastični, britki dijalozi koje on neprestano vodi unose ogromnu količinu neophodne lakoće i humora u ponekad tešku priču, čineći ga nezaobilaznim i nezaboravnim delom celokupnog iskustva. Toliko je dobro napisan da prosto nemam apsolutno nijednu zamerku na njegov celokupan karakter.
Pored ovakvih sjajnih centralnih likova, moram ovde posebno i naglašeno da pohvalim način na koji je izgrađen i osmišljen sam svet ove video igrice. Glavni programeri iz nezavisnog studija Sunny Lab su zaista uložili ogroman, vidljiv trud da stvore jedno zaista inkluzivno, raznoliko i predivno funkcionalno društvo unutar svog univerzuma. Tokom vaših mnogobrojnih avantura u samoj pekari i istraživanju okoline van nje, susretaćete se sa fantastičnom, bogatom lepezom likova koji savršeno odražavaju onu pravu, nenašminkanu sliku današnjeg sveta. Postoji neverovatna raznolikost u tipovima tela likova, redovno ćete susretati karaktere sa različitim stepenom fizičkog invaliditeta, a prisutne su i prelepe, emotivne LGBTQ+ romanse među stanovnicima.
Ono što me je apsolutno najviše oduševilo kod ove vrste inkluzivnosti jeste činjenica koliko je ona zapravo potpuno prirodno, meko i organski utkana u samu srž celog sveta. Ništa na ekranu ne deluje usiljeno, kao da je ubačeno na silu samo da bi se pred investitorima ispunila neka moderna društvena kvota, niti igra i u jednom trenutku pravi nekakav veštački i jeftin spektakl oko toga ne bi li privukla pažnju. Svi ovi likovi naprosto postoje onakvi kakvi jesu, žive svoje obične živote, vole koga iskreno vole i dolaze redovno u vašu pekaru po ukusne kolače i topli savet. Upravo ovakav sjajan dizajnerski pristup čini svet ove igre duboko realističnim u onom sirovom emotivnom smislu, veoma prijatnim i apsolutno otvorenim za svakog dobronamernog igrača.
Kuhinjske mehanike koje su nažalost ostale nedopečene
Kao što i sami možete da pretpostavite, ne možete jednostavno nazvati video igru The Witch’s Bakery a da pritom vi kao igrač ne očekujete da ćete provesti zaista zavidan, ogroman deo svog igračkog vremena zaključani u onoj pravoj virtuelnoj kuhinji, praveći i meseći najrazličitija moguća peciva i torte. Kao i u skoro svakoj drugoj igri iz ovog žanra, sam mehanizam pečenja se odvija kroz seriju kratkih, brzih ritmičkih i vremenskih mini-igara u kojima aktivno seckate voće, mešate smese, mutite sastojke i pečete poslastice. U teoriji, na samom papiru, to apsolutno zvuči kao veoma zabavan, interaktivan i zarazan način da provedete dragoceno vreme između onih dugih razgovora sa mušterijama za pultom.
Međutim, baš tu nažalost dolazimo do jedne od najčudnijih i najvećih mana cele ove igre, koja je donekle poljuljala moj ukupan utisak. Nakon što sam prvih nekoliko puta tokom igranja veoma pažljivo pratio svaka uputstva na ekranu, trudeći se iz petnih žila da mi kolačići za mušterije ispadnu apsolutno i hirurški savršeno, primetio sam nešto veoma, veoma čudno. Zaintrigiran time, rešio sam da na brzinu sprovedem jedan mali kulinarski eksperiment u igri – namerno sam počeo da sistematski promašujem apsolutno sve zadate kontrole. Pustio sam bezobrazno da mi testo predugo stoji na vazduhu, namerno sam pokušao da potpuno spalim u rerni i uništim svoje omiljene biskvite do neprepoznatljivosti, samo da bih video kakvu ću tačno zgroženu reakciju dobiti od strane same igre i tužnih mušterija kojima ih poslužim.
Krajnji rezultat tog mog malog eksperimenta me je prilično razočarao i ostavio bez teksta. Da budem potpuno direktan: bez obzira na to koliko katastrofalno i loše odigrate tu mini-igru za pečenje, finalni proizvod (odnosno vaš ispečeni kolač koji izlazi iz rerne), na kraju će ispasti apsolutno magično i vizuelno savršen, i doneće potpuno istu maksimalnu količinu poena i zadovoljstva kod vaše mušterije! Da, dobro ste to pročitali i razumeli – vaša stvarna veština sa kontrolerom, vaš savršeni tajming koji vežbate i vaša celokupna posvećenost u tim ključnim mini-igrama apsolutno, ali apsolutno nemaju ama baš nikakav opipljiv i statistički uticaj na finalni kvalitet peciva koje sa ponosom iznosite iz rerne.
Ovakav ogroman dizajnerski previd drastično umanjuje i bukvalno uništava vašu motivaciju da se uopšte i trudite u kuhinji nakon prvih sat vremena igranja. Kada jednom shvatite da sistematski ne možete da pogrešite u receptu čak ni u situacijama kada se ekstremno trudite da pogrešite, te ponavljajuće, repetitivne mehanike pečenja vrlo brzo u potpunosti gube svoju draž. One se iz zabave ekspresno pretvaraju u puku, dosadnu rutinu koju prosto mehanički morate da odradite pre nego što vas igra pusti da se vratite nazad na onu odličnu, interesantnu priču. Zbog svega ovoga, slobodno i odgovorno mogu da kažem da same osnovne gejmplej mehanike pečenja deluju prilično „nedopečeno“ (pun intended). Zamišljene su zaista dobro, vizuelno su veoma simpatične i prijatne za oko, ali apsolutni nedostatak bilo kakve sankcije ili posledice za jako loše igranje ih zapravo čini pomalo besmislenim balastom nakon nekoliko odigranih sati.
Ritam igranja, obimna priča i savršena prenosivost magije
Jedna veoma pozitivna stvar koja me je veoma prijatno i najiskrenije iznenadila jeste sama, ogromna količina narativnog sadržaja koju ova video igra nudi igraču. Kada generalno igrate manje poznate naslove iz nezavisne (indie) produkcije, često i sa pravom očekujete veoma kratko iskustvo koje se bez problema može preći za samo jedno ili dva opuštena popodneva. Iako The Witch’s Bakery na papiru ima „samo“ pet glavnih i velikih poglavlja (chapters), svako od tih pojedinačnih poglavlja je doslovno prepuno neverovatnom količinom dodatnog, sporednog sadržaja i malih sporednih priča (side chapters) koje možete slobodno da pratite duž svog glavnog puta ka kraju igre.
U jednom trenutku tokom mog dugog igranja, počeo sam ozbiljno da se pitam da li mi se možda potpuno pokvario sistem za otključavanje trofeja na PlayStationu, jer sam bio apsolutno i potpuno ubeđen da je to jedno poglavlje koje trenutno igram odavno moralo da se završi s obzirom na to koliko sam sati utrošio na njega. Ova video igra je izuzetno obimna, dugačka i bogata, te vam pruža zaista mnogo, mnogo dragocenih prilika da detaljno upoznate baš sve stanovnike ovog šarenog grada pre nego što uopšte stignete do finalne odjavne špice na ekranu.
Ono što je fantastično dizajnirano od strane developera jeste to što ova igra duboko poštuje vaše slobodno vreme i vašu ličnu želju za nivoom interakcije. Isključivo na vama je kao igraču da odlučite koliko ćete se duboko investirati u sporedne likove, razgovarati sa njima i rešavati njihove sitne probleme. Ako jednostavno želite samo brzo da pratite glavnu junakinju Lunne i njenu primarnu, usmerenu priču od početka do kraja, bez problema možete to da učinite. Ako pak odlučite da budete radoznali i da postanete nezvanični lokalni psiholog i najbolji pekar za apsolutno svakog stanovnika kojeg ikada sretnete na ulici, igra će vas za to predivno nagraditi dodatnim malim pričama i dirljivim razgovorima.
Takođe, moram da napomenem i to da sam, nakon nešto dužeg igranja sedeći na kauču i gledajući u ogroman televizor, vrlo brzo došao do definitivnog zaključka da je The Witch’s Bakery jedan od onih retkih naslova koji su apsolutno savršeni, kao po meri skrojeni, za igranje isključivo na prenosnim (handheld) uređajima i malim ekranima. Iako sam je celom dužinom prešao na velikoj PlayStation 5 konzoli, potpuno i bez imalo muke mogu da zamislim koliko bi fantastično, ugodno i opuštajuće bilo igrati ovu video igru ušuškana noću pod toplim ćebetom na Nintendo Switch konzoli, na Steam Deck uređaju ili prenoseći je preko PlayStation Portal dodatka. Njena jako smirujuća i opuštajuća atmosfera, izuzetno prelepa i topla rukom crtana 2D grafika, fantastično lagana pozadinska muzika i ogroman fokus na puko čitanje dijaloga umesto na brzu akciju, čine je ubedljivo idealnim i bezbednim izborom za lagano, neobavezno igranje neposredno pred odlazak na spavanje.
Završni sud o magičnoj pekari
Kada se sve vrline i mane konačno saberu i oduzmu, The Witch’s Bakery sasvim sigurno možda i nije naslov koji će preko noći revolucionarno promeniti čitav svet gejminga, niti će vas ikada ostaviti bez daha svojim vrhunskim, neviđenim i kompleksnim gejmplej mehanikama. Ipak, mora se priznati da to verovatno nikada nije ni bila njena glavna, primarna namera na tržištu. Ovo je pre svega jedna beskrajno šarmantna, duboko topla i neverovatno dirljiva avantura koja isključivo u svoj glavni fokus stavlja suštinsko emocionalno isceljenje trauma i moć iskrene ljudske (i u ovom slučaju veštičje) empatije prema bližnjem svom.
Njene isuviše repetitivne, dosadne mehanike pečenja koje uopšte ne sankcionišu i ne kažnjavaju vaše kulinarske greške zaista deluju malo neuverljivo, siromašno i na kraju krajeva nedorađeno. To je zaista jedna velika prava šteta i propust za video igru koja ogromnim slovima u svom naslovu ponosno nosi reč „pekara“. Međutim, sa one mnogo vedrije strane medalje, sama emotivna priča, zaista predivni i komični likovi poput dragog Orioa, i jedan maestralno, do detalja prelepo izgrađen svet, veoma uspešno i lako uspevaju da nadoknade i zabašure sve te tehničke gejmplej nedostatke i promašaje.
Ukoliko ste ovih dana aktivno u potrazi za nekim sporim naslovom koji će vas zaista opustiti nakon stresnog posla, nasmejati vas lepim humorom i možda vas na kraju čak malo i podstaći da dublje razmislite o nekim sopstvenim skrivenim emocijama uz šolju dobre kafe, The Witch’s Bakery je onaj slatkiš koji bi svakako, bez razmišljanja trebalo da probate barem jednom. Njegova prava, unutrašnja čarolija će vam definitivno nakon prelaska ostaviti veoma prijatan, dugotrajan i slatki ukus u ustima, a vrlo verovatno i neizdrživu, momentalnu želju da neposredno nakon igranja istrčite iz kuće i posetite najbližu pravu, lokalnu pekaru po jedan svež, vruć čokoladni mafin sa kremom. Siguran sam da mislim da bi naša draga Lunne i mali Orio bili veoma, veoma ponosni na taj vaš pametan izbor.
