Kada se osvrnemo na bogatu istoriju industrije zabave, muzičke i ritmičke igre uvek su imale posebno, rezervisano mesto u našim dnevnim sobama. Još od zlatnog doba naslova kao što su SingStar ili Guitar Hero, okupljanje prijatelja uz nekoliko pića i plastične mikrofone predstavljalo je garantovan recept za nezaboravno veče puno smeha, promašenih tonova i skrivenih vokalnih talenata. Franšiza Let’s Sing već godinama unazad suvereno vlada ovim specifičnim tržištem, nudeći igračima redovne godišnje isporuke novih hitova. Kao neko ko obožava kućne žurke, bez obzira na to da li se radi o rođendanu sa decom uz sokove, ili večernjem opuštanju sa prijateljima uz nešto jača pića, oduvek sam smatrao da je ovakva video igra apsolutni „must-have“ (obavezni dodatak) za svako domaćinstvo.
Sada je pred nama Let’s Sing 2027, najnovije izdanje koje su zajedničkim snagama doneli razvojni tim Voxler i poznati izdavač THQ Nordic. Naslov je dostupan za PlayStation 5 (na kojoj sam i testirao igru), kao i za Nintendo Switch i potpuno novu Nintendo Switch 2 konzolu. Glavno pitanje koje se postavlja pred svako novo, godišnje izdanje glasi: da li je ovo neophodna evolucija serijala koja donosi sveže inovacije, ili se radi o još jednom recikliranom naslovu koji je komotno mogao biti izdat kao običan DLC (dodatni sadržaj za preuzimanje)? Uzeo sam mikrofon u ruke, pročistio grlo i odlučio da to saznam.
Osnovna mehanika i praćenje vašeg glasa
Ukoliko nikada ranije niste imali priliku da igrate neku od igara iz Let’s Sing serijala, koncept je neverovatno jednostavan i pristupačan svima, od sedam do sedamdeset i sedam godina. Bez obzira na to koji režim igranja odaberete, Let’s Sing 2027 je mehanički potpuno identičan apsolutno svakom prethodnom izdanju. Ovo je interaktivna karaoke video igra koja direktno ocenjuje i procenjuje vaše pevačke sposobnosti, ili preciznije rečeno, vašu sposobnost da pogodite pravu visinu tona.
Na ekranu ispred vas, dok u pozadini ide originalni muzički spot pesme koju ste izabrali, prikazuju se horizontalne trake koje predstavljaju tonalitet i dužinu nota. Vaš glas je na ekranu predstavljen kao mala, svetleća tačka. Što viši ton otpevate u stvarnom svetu, to se tačka na ekranu više penje, i obrnuto. Vaš jedini cilj jeste da kontrolišete svoj glas tako da tačka savršeno prati i ispunjava te trake koje klize preko ekrana s desna na levo. Ako pogodite pravu melodiju i zadržite pravi ton, skupljaćete poene. To je to – savršeno prosto, zar ne?
Ono što je uvek interesantno kod ovakvih naslova jeste tehnička strana praćenja glasa. Igra vam nudi mogućnost da pevate koristeći namenske USB mikrofone koji se mogu kupiti u paketu, ali i mnogo praktičniju opciju – korišćenje vašeg pametnog telefona putem besplatne aplikacije. Aplikacija pretvara vaš telefon u bežični mikrofon, što drastično olakšava organizaciju velikih kućnih žurki jer ne morate da kupujete gomilu skupe periferije.
Tokom testiranja, odlučio sam da isprobam aplikaciju na svom prilično starom, dotrajalom telefonu sa osrednjim mikrofonom. Rezultat? Praćenje tona nije bilo savršeno precizno, i igra je povremeno gubila moj glas u brzim prelazima. Iako ovo na prvu loptu zvuči kao mana, zapravo je jedno veliko olakšanje. To je neoboriv dokaz da Let’s Sing 2027 ne simulira praćenje i ne deli poene samo zato što pravite bilo kakvu buku u pravcu uređaja. Igra zapravo zaista sluša ono što pevate, i kvalitet vašeg hardvera, kao i vaša stvarna vokalna preciznost, direktno utiču na finalni rezultat.
Režimi igranja koji su nam dobro poznati
Kada se završi kalibracija i budete spremni da započnete koncert, dočekaće vas režimi igranja koji su postali apsolutni standard za serijal. Tu su dva glavna, noseća stuba ove igre: Classic mod i Feat mod.
Classic mod je upravo ono što mu i samo ime sugeriše – čisto, nepatvoreno, staromodno karaoke iskustvo. Ovde se možete takmičiti protiv do tri druga pevača u vašoj dnevnoj sobi. Svi pevate istovremeno, pokušavajući da ostvarite najveći mogući individualni rezultat. Ovo je apsolutno savršeno za situacije kada se društvo opusti, a takmičarski duh proradi. Atmosfera koju ovaj režim može da stvori je prosto nezamenljiva.
Sa druge strane imamo Feat mod, koji je fokusiran na saradnju (kooperativno igranje). U ovom režimu, igrači dele pesmu u stilu pravog dueta. Vi pevate prvu strofu, vaš partner preuzima drugu, a zatim se vaši glasovi ujedinjuju tokom epskog, glasnog refrena. Ekran jasno deli ko i kada treba da peva, a krajnji rezultat je kombinovana ocena vaše međusobne hemije i tajminga. Ovaj mod je i dalje jednako zabavan kao i onog dana kada je prvi put uveden u franšizu, i predstavlja moj lični favorit kada igram u paru.
Treći deo slagalice je Party mod, koji pokušava da funkcioniše kao nekakva „kampanja“ za jednog do dva igrača. Moram priznati da je ovo ubedljivo najslabija karika u igri. Razvojni tim je pokušao da ubaci elemente priče i napredovanja, ali je to izvedeno veoma površno. U suštini, Party mod samo reciklira potpuno iste mehanike iz drugih režima i postavlja vam veštačke ciljeve – prevaziđite određeni broj poena da biste pobedili „protivnika“. Ceo ovaj režim je izuzetno kratak. Meni i mojoj supruzi je bilo potrebno jedva nešto više od sat vremena da pređemo kompletan Party mod sa osvojenim zlatnim medaljama. Štaviše, takozvane filmske sekvence (cutscenes) koje prekidaju nivoe bile su toliko besmislene i nezanimljive da smo vrlo brzo počeli grčevito da pritiskamo dugme za preskakanje.
Kozmetički noviteti u nedostatku pravih inovacija
S obzirom na to da su osnovna mehanika i glavni režimi prekopirani iz prethodnih izdanja, postavlja se očigledno pitanje: šta je uopšte novo u igri Let’s Sing 2027? Iskren da budem, spisak noviteta je sramotno kratak i prilično beznačajan za samo gejmplej iskustvo.
Jedina promena vredna bilo kakvog pomena jeste implementacija potpuno novog sistema avatara. Sada imate opciju da izaberete između četiri različita, vizuelno stilizovana karaktera koji će vas vizuelno predstavljati na ekranu dok pevate. Iako je uvek lepo imati opciju personalizacije, ovi avatari su čisto kozmetičke prirode i ni na koji način ne produbljuju interakciju sa igrom. Kada su u pitanju muzičke video igrice, ono što igrači traže jesu novi načini igranja, inovativni načini bodovanja ili nove mini-igre, a ne samo par novih 3D modela koji stoje u uglu ekrana. Upravo zbog ovakvog nedostatka kreativnosti, osećaj da je ovo izdanje komotno moglo biti najobičnije ažuriranje ili DLC za verziju iz prethodne godine postaje izuzetno jak.
Lista pesama koja ne dostiže vrhunac
Svaka karaoke video igra živi i umire isključivo na osnovu svoje liste pesama (setlist). Možete imati najbolji sistem bodovanja na svetu, ali ako pesme nisu dobre, niko neće želeti da igra. Iz kutije, osnovna verzija Let’s Sing 2027 dolazi sa tačno 35 uključenih numera. Da budem potpuno pošten prema programerima iz Voxlera, moram priznati da su se zaista potrudili da ponuda bude žanrovski veoma raznovrsna. Pokušali su da zadovolje muzičke ukuse široke publike.
Ima tu klasičnog popa, brzih plesnih hitova, pa čak i malo tvrđeg zvuka. Zanimljivo je videti pomalo neočekivane izbore na listi, kao što je na primer kolaboracija benda Bring Me The Horizon i izvođača Machine Gun Kelly, što unosi jednu veoma potrebnu dozu alternativnog rok i kantri zvuka. Mešavina je zaista eklektična, ali kada podvučem crtu i uporedim kvalitet ovih pesama sa nekim prethodnim naslovima u serijalu, moram reći da ova godina pomalo podbacuje.
Lista pesama za Let’s Sing 2026 imala je neke apsolutne, gigantske hitove koji bi istog sekunda kada se puste podigli celu sobu na noge. Ovogodišnji izbor od 35 pesama u osnovnoj igri je jednostavno rečeno – adekvatan. Pesme su u redu, neke ćete pevati sa osmehom, ali fali onaj pravi „vau“ efekat. Fale one himne koje svi znaju napamet od prvog do poslednjeg stiha.
Kontroverzni VIP pass i moderna monetizacija
I tu dolazimo do verovatno najvećeg i najbolnijeg problema ove igre, problema koji nažalost muči mnoge moderne video igre na današnjem tržištu. Najbolje pesme, oni istinski ultimativni hitovi koji su vam neophodni da biste stvarno pokrenuli pravu žurku, zaključani su iza dodatnog plaćanja. Let’s Sing 2027 se snažno oslanja na svoj pretplatnički model pod nazivom „VIP pass“.
Kao neko ko prati industriju, apsolutno razumem poslovnu logiku iza ovoga. Izdavaču je mnogo isplativije da vam naplaćuje mesečnu ili godišnju pretplatu za pristup ogromnoj bazi pesama, umesto da vam ih sve proda odjednom. Međutim, iz ugla prosečnog potrošača, ovo deluje kao izuzetno agresivno „čerupanje“. Vi plaćate punu cenu za osnovnu igru u prodavnici, dobijate tek 35 prolaznih pesama, a onda, čim vam prijatelji zatraže neku poznatiju numeru, igra vas kulturno obaveštava da morate da izvadite kreditnu karticu.
Ovo stvara prilično gorak ukus u ustima. Da biste zaista izvukli maksimalan potencijal iz ove igre i imali beskrajne sate zabave sa stotinama različitih izvođača, kupovina (ili preciznije rečeno iznajmljivanje) VIP propusnice je praktično obavezna. Bez nje, osnovna biblioteka će vam dosaditi nakon samo dva ili tri kućna okupljanja.
Konačna presuda
Kada se sve sagleda iz šire perspektive, Let’s Sing 2027 je i dalje veoma kompetentna i tehnički ispravna interaktivna karaoke igra. Ako imate kuću punu gostiju, pametne telefone u rukama i malo pozitivne energije, ovaj naslov će apsolutno obaviti svoj primarni zadatak – oživeće vašu zabavu i doneti sate vokalnog haosa i smeha. Modovi poput Classic i Feat su i dalje zlatni standard za lokalni multiplejer (višeigrači) u dnevnoj sobi.
Ipak, ne mogu da zatvorim oči pred činjenicom da celokupnoj franšizi očajnički, ali zaista očajnički, nedostaju prave inovacije. Nedostatak maštovitih novih režima igranja, izuzetno bleda i kratka kampanja u Party modu, kao i činjenica da je prava vrednost igre zaključana iza VIP pretplate, sprečavaju ovaj naslov da dostigne najviše ocene. Od mene, Let’s Sing 2027 dobija sasvim solidnu i poštenu ocenu 7/10. Kupite je ukoliko vam očajnički treba nova zanimacija za praznična okupljanja, ali budite spremni na to da će vaš novčanik verovatno morati ponovo da se otvori ako želite da pevate one pesme koje zaista volite.
