Razvijena od strane Rionixa, The Unexpected Quest je prilično jednostavna igra u realnom vremenu u kojoj igrači prikupljaju različite resurse kako bi postigli svoje ciljeve. Da li je njena jednostavnost prednost, pružajući opuštajuću, ali izazovnu igru za ljubitelje žanra? Ili su elementi strategije i menadžmenta previše primitivni?
The Unexpected Quest ima lako shvatljivu premisu: grupa patuljaka nađe se nasukana na obali, i na igraču je da ih vodi u prikupljanju dovoljno hrane i materijala za preživljavanje. Priča se razvija kroz scene između nivoa bez glasovne naracije, ali nije naročito zanimljiva i ne bih se iznenadio da većina igrača odluči da preskoči animacije.
Estetski, iako igra može izgledati i zvučati kao naslov s početka 2000-ih, The Unexpected Quest ima šarm. Svetla, blokasta fantazijska grafika podsetila me je na jednostavnija vremena u mom igračkom iskustvu, a iako su neke teksture prilično niske rezolucije ili jednostavno neprivlačne, nije moglo da me ne podseti na neke klasične PC igre iz mog detinjstva.
Uprkos označavanju kao RTS, The Unexpected Quest pristupa žanru na minimalistički način. Na primer, nećete provoditi vreme usmeravajući jedinice na određene tačke ili jačajući odbranu. Umesto toga, birate objekat u svetu (hranu, neprijatelje, zgrade, itd.), a jedan od specifičnih likova će otići da pokupi, bori se ili izgradi šta god ste izabrali. Postoji određeni nivo strategije, na primer, nećete moći da uklonite ruševine na putu dok nemate dovoljno hrane za radnike, tako da ćete morati da izgradite farmu koja će vam obezbediti kontinuirani tok resursa. Zgrade ne možete slobodno postavljati, jer svaki nivo ima specifične tačke za gradnju, tako da igra više deluje kao korak-po-korak slagalica u kojoj sakupljate dovoljno resursa da pređete na sledeći korak ili otvorite novi deo mape.
Igra nije dugačka, sa osam poglavlja koja ne nude vrednost za ponovno igranje, jer postoji samo jedan način da ih završite. Osim ako niste propustili opcione blago sanduke na svakom nivou, nema mnogo razloga da se vraćate. Tu su manji zadaci koje vam NPC-ovi daju u svakoj oblasti, ali to su uglavnom zadaci koje ćete ionako raditi da biste završili nivo.
Možete konstruisati borbene jedinice (ratnike, strelce i čarobnjake) kako biste se izborili sa različitim neprijateljima na svakom nivou, ali ovo je opet previše pojednostavljeno. Kada sakupite dovoljno zlata, otvorite kasarnu i regrutujete likove potrebne da poraze neprijatelje. Morate pratiti njihove zdravstvene trake, a brzi napitak će ih osvežiti, ali osim toga, nema mnogo taktičkog procesa. Dovoljno je kliknuti na neprijatelja i čekati da ga pobede.
Najveći problem je što igra praktično nema sadržaj. Slično mobilnim naslovima u kojima samo klikćete da napredujete, The Unexpected Quest ne može se stvarno nazvati strategijom u realnom vremenu, jer u njoj gotovo da nema strategije. Kliknete na hranu, kliknete na resurse, kliknete na prepreke da ih uklonite, kliknete na zgrade da ih izgradite, kliknete na neprijatelja da pošaljete vojnika – i tako dalje. Praktično, igra zahteva mnogo kliktanja (što nije idealno kada igrate verziju za PlayStation 4).
Iako je The Unexpected Quest prilično šarmantna, sa svojim fantazijskim okruženjem i jedinstvenim dizajnom likova, bila je previše osnovna da bi zadržala moju pažnju i možda bi najbolje funkcionisala na mobilnim uređajima. Možda će neki uživati u pojednostavljenom i lako savladivom igranju, ali lično je ne mogu preporučiti.
