Legenda o herojskim figurama, moćnoj magiji kojom su vladali i izdaji među njihovim redovima koja je dovela do gubitka magije – tako počinje The Little Brave Dimitrija Batova. To je lepo oslikana, prelepo ispričana sekvenca koja nam pomaže da upoznamo glavnog lika igre, Keely-ja, i svet u kojem živi, dok mu majka priča priču pred spavanje, a sestra ga zadirkuje jer koristi jedan od njenih velikih igala kao mač za svoje lažne avanture sledećeg dana. Naravno, lažna avantura se vrlo brzo pretvara u pravu avanturu kada Keely-jevu malu sestru, Weyka, ugrabi strašno stvorenje, šišmiš Shirak, i on mora da krene izvan svog sela u šumu da je spasi.
Keely-jevu avanturu počinjete sa mogućnošću trčanja, skakanja, dvostrukog skoka, izmicanja, napada iglom i napada kamenjem iz praćke. Borba protiv neprijatelja i završavanje ključnih tačaka priče donosi Keely-ju nivoe koji daju poene sposobnosti korišćene za otključavanje nadogradnji za melee i ranged napade, kao i druge sposobnosti koje su zamena za nadogradnje kretanja, omogućavajući Keely-ju da napreduje u blokirane delove mape The Little Brave, koja je, nažalost, prilično ograničena. Međutim, ove nadogradnje su dostupne samo tokom malog dela veoma kratkog vremena igre i nisam ih smatrao posebno korisnim osim za otvaranje mape i kratko u borbama sa bossovima.
Kretanje u The Little Brave deluje prilično fluidno, osim u trenucima kada to nije uopšte slučaj. Ponekad, iz razloga koje nisam mogao da utvrdim, sva Keely-jeva prednja zamah bi jednostavno nestala usred skoka, ili ne bi uspeo da skoči i pao bi sa ivice u jednu od previše bezdanih jama u igri. Srećom, nema kazne za smrt, što je ove manje frustracije pretvorilo u nešto što nije toliko iritantno. Igra ima mehaniku izmicanja (dodge roll), ali iskreno, smatrao sam je efikasnijom kao sredstvo za kretanje nego kao borbeni mehanizam, s obzirom na brzinu i pređenu udaljenost, ali i zato što se ne može aktivirati u vazduhu, a dosta borbi u igri je najbolje obavljati skačući napred-nazad kako bi izbegli udarce neprijatelja.
The Little Brave ima nekoliko zagonetki, uglavnom vezanih za okretanje ručica, pronalaženje ručica i njihovo okretanje, pomeranje platformi ili neku kombinaciju svega ovoga, ali osnovna petlja igre je pronalaženje dva predmeta (rune scrolls) za otključavanje sobe sa bossom, snalaženje u zamkama u sobi, poraz bossa, dobijanje njegove magije, otključavanje te magije u meniju sposobnosti i korišćenje te magije za otvaranje blokiranog puta, što omogućava pristup novim delovima mape sa još svitaka.
Varijacija neprijatelja je takođe prilično oskudna. U The Little Brave postoji manje od 10 tipova neprijatelja, ne uključujući bossove… kojih ima četiri. Jedan neprijatelj ispušta baklje – privremeno oružje koje gubite pri prelasku u drugu sobu i koje je neophodno za uklanjanje prepreka u većini soba – koje efektivno onesposobljavaju većinu neprijatelja sa zdravljem. Borbe sa bossovima, bar prva tri, su prilično pametne, svaki ima šablon napada i slabost koja može biti iskorišćena da se neprijatelj omamlji, privremeno zamrzne i ostavi otvoren za dodatnu štetu. Pretpostavljam da je isto i za poslednjeg bossa, ali on je reagovao potpuno drugačije svaki put kada sam se borio protiv njega.
Tokom igranja The Little Brave, doživeo sam softlock najmanje tri puta, a s obzirom da je moje ukupno vreme igranja manje od četiri sata, što uključuje igranje cele igre dva puta, to govori nešto. Jednom jednostavno nisam dobio kontrolu nazad nakon vožnje liftom između soba, a dva puta sam ostao zarobljen unutar terena koji je zahtevao magiju od trećeg bossa da bi se uništio. Takođe sam jednom koristio tehniku dashevania da vidim kako funkcioniše kao opcija kretanja i jednostavno sam pao sa strane terena nivoa. Bar sam uspeo da se spustim u drugu sobu kada se to dogodilo. Takođe sam jednom učitao snimak i zaglavio ispod platforme sa koje nisam mogao da skočim, ali sam uspeo da se izvučem iz sobe u drugu i tako rešio problem. Još jedan bug na koji sam naišao bio je čisto vizuelan, ali ometajući. Kada napadate, postoji mali luk efekta koji bi trebalo da prati zamah, ali u mom igranju ovo se skoro nikada nije poklopilo sa stvarnim hitboxom mača i često se prikazivao nigde blizu Keely-ja, a kamoli oružja.
Magija koju dobijate u The Little Brave je prilično bezlična. Osim njenog korišćenja za prelaženje inače smrtonosnih prepreka (koje nestaju nakon prvog prelaska), uništavanje terena za prolaze i nadogradnje, i korišćenje protiv bossova, nije vredno koristiti magiju, posebno zato što je potrebno mnogo magijske energije da se ponovo napuni do tačke gde može biti korišćena. Ne pomaže ni to što je isti dugme za magiju takođe dugme za interakciju sa objektima i prikupljanje oružja neprijatelja, što znači da lako možete potrošiti magiju potrebnu za napredovanje u priči i morati tražiti neprijatelje da bi dobili više magijske energije.
Na kraju, sećate se one legende o herojskim figurama? Iako neću reći da se ne primenjuje – likovi iz nje se pojavljuju i važni su – takođe se čini da nije dovoljno relevantna, jer spominje zlikovca koji na kraju uopšte nije neki antagonist za Keely-ja, što čini priču igre osećajem nedovršenom. Što je nekako prikladna metafora. The Little Brave nije inherentno loš, zapravo je prilično šarmantan, ali je veoma neuglačan i deluje kao da je jedva prolog mnogo duže avanture koju jednostavno ne pruža.
