Ljubitelјi FMV igara trebalo bi da dodaju The Gallery na svoj radar, poslјednju koja je ušla u redove.
The Gallery je iz tima koji se već dokazao u žanru. Režirao ga je Paul Raschid, takođe iza Five Dates i The Complex, dve naše omilјene FMV igre poslednjih godina. Obe ove igre su potpuno različite: jedna je o online upoznavanju, a druga o napadu biološkim oružjem na London. Što se tiče razmera, The Gallery se nalazi negde u sredini: radi se o kustosu umetnosti koji je talac u njegov sopstvenoj galeriji.
Pa, da bude jasno, zapravo se radi o dva kustosa umetnosti koja su taoci u njihovoj sopstvenoj galeriji. Vidite, The Gallery ima jedinstvenu udicu koja je izdvaja od drugih: ovo su dva narativa u jednom, ispričana u razmaku od 40 godina. Prva se dešava 1981. godine, dok se druga – paralelna naracija – dešava 2021. Dok se obe priče dešavaju isklјučivo u titularnoj galeriji nedaleko od Londona, one daju širu sliku vremena građanskih nemira u Engleskoj.
Svaka polovina The Gallery će trajati oko sat vremena da se završi, tako da ovo nije duga igra – više može da se uporedi sa igranim filmom. I njegova cena je u skladu sa tim: £11.99, koliko biste očekivali da platite za novi film. Osim što je vrednost ovde mnogo veća, s obzirom na to da postoji razgranati narativ u zavisnosti od izbora koje ste napravili i više završetaka za otklјučavanje.
Narativ iz 1981. ima 12 završetaka, u stvari, dok narativ iz 2021. ima šest. To je mnogo potencijalnih igranja. Da li ćete zaista želeti da odigrate toliko puta da biste otklјučali sve završetke je druga priča – naravno, to znači mnogo ponavlјanja – ali lepo je imati i tu opciju. A česte opcije dijaloga ostavlјaju utisak da postoje prilično velike razlike u narativu u zavisnosti od izbora koje napravite. U nekim slučajevima ko živi, a ko umire. Proigravanje da biste pokušali da spasete određene likove je barem plemenita potraga.
Priče koje The Gallery predstavlјa su zanimlјive, ali možda ne toliko sugestivne kao što bi priča o situaciji sa taocima trebalo da bude. Ponekad je malo spor, a njegova fiksacija na umetnost verovatno neće imati odjek kod svih igrača. Barem je veoma dobro odglumlјena i producirana (osim nekoliko glupih specijalnih efekata), sa glumačkom ekipom prepunom poznatih lica. Ali ipak smo otkrili da ne možemo da brinemo ni o jednom od likova. Obe naracije sadrže sekundarne likove koji imaju veoma ograničeno vreme pred ekranom, i teško je razumeti kako – ili zašto – imaju ikakvu stvarnu relevantnost za naraciju.
Uprkos njegovim manama, ne može se poreći da je The Gallery dobro napravlјen, a Paul Raschid nastavlјa da učvršćuje njegovu poziciju lidera u FMV prostoru. Možda nismo uživali u ovome kao u drugim njegovim projektima zbog ponekad sporog tempa, i njegov fokus na umetnost neće biti po svačijem ukusu. Ali u smislu proizvodnih vrednosti, teško je kritikovati. I ostavlјa nas zaintrigiranim da vidimo na čemu sledećem Raschid radi.
