Static Dread: The Lighthouse je horor igra preživljavanja prožeta jedinstvenom premisom i okruženjem. Zamislite Papers, Please koji se susreće sa Lovecraftom, gde igrači preuzimaju na sebe naporne dužnosti upravljanja oronulim, ukletim svetionikom na ivici vode, dok se apokalipsa uzdiže iz mora. Igra je uspela da me uvuče već u prvom poglavlju, i bio bih istinski šokiran ako ova igra munjevito ne eksplodira na horor gejming sceni. Zainteresovani igrači bi trebalo da je isprobaju odmah, pre neizbežnog skoka popularnosti i eksponiranja na YouTube-u, kako biste mogli da se hvalite da ste se susreli sa samim Static Dread-om pre svojih prijatelja.
U igri Static Dread: The Lighthouse, igrate kao novopostavljeni svetioničar u malom gradu nedaleko od nekoliko velikih luka. Iako je baš ovaj svetionik dugo bio van funkcije, nedavni događaji su zahtevali njegovo ponovno aktiviranje; čudna aurora se pojavila iznad sveta, onesposobivši elektronsku navigaciju i učinivši vašu poziciju izuzetno potrebnom i visoko plaćenom. Ne treba vam dugo da shvatite da se, pored aurore, dešavaju i mnogo čudnije stvari, te da se tama krije u samom svetioniku u koji ste dodeljeni, želeći da zauvek ugasi vaše svetlo.
Što se mehanike tiče, Static Dread: The Lighthouse se u velikoj meri oslanja na Papers, Please, koji je i naveden kao inspiracija, kao i na druge horor menadžment igre. Vaš zadatak je da vodite brodove do obale, što zahteva da nadgledate radio i pretražujete nasumične kanale kako biste pronašli ispravan poziv sa broda. Nakon što stupite u kontakt sa njima, morate im nacrtati i faksirati bezbednu rutu do ispravne luke, određene njihovim odredištem ili vašim radnim nalogom za tu noć. Vaše dužnosti postaju sve složenije svake noći, jer apokalipsa koja se odvija oko vas zahteva sve stroža pravila navigacije i provere identiteta.
Dok radite na navođenju brodova u luku, brojni problemi se dešavaju oko vas i takođe zahtevaju vašu pažnju. Sam svetionik se može ugasiti, zajedno sa radio antenom ili čak svetlima u vašoj sobi. Sedenje u mraku priziva sama stvorenja tame, koja, ukoliko vam se približe, prete vašem životu. Morate balansirati svoje mentalno zdravlje (sanity) i energiju koristeći ograničen pristup hrani i sitnicama, što vašu platu na svaka dva dana čini izuzetno vrednom i tera vas da izbegavate što je moguće više grešaka tokom smene, koje se odražavaju kao novčane kazne.
Tokom vaših košmarnih smena, posećivaće vas stranci, kako u fizičkom obliku, tako i putem čudnih radio poziva. Meštani grada u kojem se svetionik nalazi povremeno će vas posetiti da provere kako ste, da trguju robom, a možda će vas čak i uvući u svoje probleme, često se oslanjajući na vašu odluku za ishod. Mračni glas koji vas posećuje preko radija, međutim, čini se da istovremeno želi i da vas ubije i da vas iskvari, preteći da će vas progutati tama, a ipak pokušavajući da vas privuče na svoju stranu – da šaljete brodove pravo u njegove čeljusti pod izgovorom da štitite stanovnike grada. Počinjete da shvatate da je vaša uloga svetioničara više od dobro plaćene, iako jezive tezge. Ogromna moć leži u vašim rukama, a sama sudbina sveta može biti određena vašim postupcima.
Poetski rečeno ili ne, vi apsolutno diktirate tok događaja svojim postupcima, jer veliki broj odluka koje donosite kroz poglavlja igre određuje kako se priča razvija i kakav kraj dobijate. Neću vam otkriti svoj kraj, ali reći ću da me je igra ubedila da je odigram ponovo, odlučan da vidim šta bi se dogodilo da su odluke koje sam doneo bile samo malo drugačije… da sam neke ključne brodove poslao u grob umesto što sam im dozvolio da stignu do luke.
Jedna od najboljih stvari koju Static Dread: The Lighthouse ima je njen umetnički stil, i 2D i 3D, koji u velikoj meri doprinosi kako Lovecraftovskom osećaju igre, tako i samom hororu. Dizajn likova je šokantno stilizovan, ali na način koji brzo naučite da cenite i koji deluje neobično prirodno u 3D prostoru, koji je takođe dizajniran tako da deluje kao nešto nadomak realnosti, ali ipak ne sasvim stvarno – nešto što bih uslovno nazvao sličnim stilu crtanog filma Courage the Cowardly Dog.
Izobličeni dovratnici, čudni simboli i stvorenja tame i dubine čine svet ove igre neverovatno zadivljujućim. Nivo imerzije je prosto hipnotišući, uvlačeći vas u svaki trenutak i svaku odluku koju donesete u igri.
Ne postoji ni jedna jedina stvar koju bih promenio u vezi sa Static Dread: The Lighthouse. Ovo nije vaša tipična horor igra, više se uklapa u horor stil upravljanja resursima poput Five Nights at Freddy’s, ali to, po mom mišljenju, samo čini da još bolje funkcioniše. Lagao bih kada bih rekao da Static Dread: The Lighthouse nije ništa drugo do jedan od mojih omiljenih naslova ove godine, i jedva čekam da vidim kako ova igra eksplodira u popularnosti koju zaslužuje.
Static Dread: The Lighthouse je izvanredna horor igra upravljanja resursima koja briljira fantastičnim pripovedanjem, neverovatnom umetnošću i hipnotički imerzivnim okruženjem. Ne sumnjam da će ovo izvanredno delo horor pripovedanja uskoro eksplodirati u popularnosti, s pravom osvajajući fanove sa zlatom izvučenim iz morskih dubina koje ima da ponudi.
