Tokom mog života na Zemlji, gledao sam kako franšiza Starship Troopers, posebno film iz 1997. godine, prolazi kroz razne reinterpretacije i kritičke preglede u vezi sa svojim sadržajem i porukom. Na početku je bio kritikovan od strane ljudi koji nisu shvatili da je satira o fašizmu, zatim je postao „onaj blesavi film iz devedesetih koji nam se nekako sviđa“, da bi vremenom postao kultni B-film, a danas se smatra klasikom devedesetih sa jasnom porukom i mnogo većom dubinom nego što su mnogi isprva mislili. S obzirom na to da je franšiza ponovo postala popularna, bilo je pitanje vremena kada će neko odlučiti da napravi igru zasnovanu na Starship Troopers i iskoristi njen brend. Tako smo dobili Starship Troopers: Extermination.
Moj prvi utisak kada sam čuo da neko pravi igru na osnovu Starship Troopers bio je da će to biti pucačina fokusirana na više igrača, nešto jednostavno i zabavno (barem što se tiče same igrivosti, ne i tema), gde je sve što treba da radite pucanje na gomilu svemirskih buba dok ne dosadi. To je samo pola onoga što Starship Troopers: Extermination nudi, i nisam siguran da li je to dobra stvar ili ne.
Naravno, pucate na mnogo buba, a igra jeste zasnovana na timskoj saradnji. Komunikacija nije baš ključna (barem ne u partijama koje sam igrao, gde niko nije imao volje da razgovara), pa ako želite da se bacite kao Leroy Jenkins na hordu insektoida… ne bih vam to preporučio, a tim će vas verovatno zamrzeti, ali možete to uraditi, jer igra neće strogo kazniti takvo ponašanje. Ipak, svaka partija ima određene zadatke, što produžava trajanje misija i dodaje određenu dozu „birokratije“ u igrivost, ali to čini stvari zanimljivijim.
Partija obično počinje zadatkom da vaš (veliki) tim stigne do lokacije za ekstrakciju rude i štiti je neko vreme kako bi se prikupilo dovoljno resursa za prelazak na sledeću fazu. To često znači odlazak na drugu lokaciju gde se zadatak ponavlja. Zavisno od mape, kasnije ćete biti poslati na važniju lokaciju, gde je potrebno da branite bazu od talasa neprijatelja. To se postiže jednostavnim, ali zanimljivim sistemom izgradnje odbrambenih struktura.
Možete graditi zidove, bunkere, turete, kutije s municijom i druge strukture koristeći timske resurse. Cilj je jasan: morate se braniti dok evakuacioni tim ne stigne da vas izvuče iz ratne zone. Iako ovo deluje komplikovanije nego što jeste, mehanika izgradnje je intuitivna; jednostavno izaberete 3D štampač iz svog arsenala, odaberete šta želite da izgradite i – gotovo. Kada istekne tajmer, koristite barikade, turete i sopstvene veštine da preživite dok ne istekne vreme.
Iako ovo zvuči epski i opasno, neprijateljska veštačka inteligencija ostavlja mnogo prostora za poboljšanje. Razumem da su u pitanju bube, ali ne moraju da se ponašaju potpuno idiotski. Mnoge bi se jednostavno zaglavile ispred zidova i kapija, ne pokušavajući da ih unište. Postoji zanimljiv element u kojem se tela mrtvih buba ne uklanjaju, te teoretski mogu da se penju jedna na drugu kao na platforme. Ipak, nisam video da koriste tu mogućnost u partijama koje sam igrao – tela su uglavnom samo smetnja na terenu.
Pored multiplayer segmenta, koji čini oko 80% sadržaja, igra ima i manji single-player komponentu, neprikladno označenu kao „tutorial“, iako to zapravo nije. Nivoi su kratki, ulozi niski, a produkcijske vrednosti prosečne, ali pružaju zanimaciju dok optimizujete svoj arsenal. Kampanja je narisana glasom Caspera Van Dien-a, koji ponavlja ulogu Johnnyja Rica iz filmova.
Što se tiče vizuelnog aspekta, iako igra koristi Unreal Engine 5, nije me preterano impresionirala. Neki delovi sveta izgledaju lepo, a bube izgledaju kao one iz filma, ali sam često nailazio na probleme sa osvetljenjem i performansama. Misije u pećinama su bile posebno frustrirajuće jer je igra izgledala kao jeftini horor naslov, gde je samo mali deo ekrana, osvetljen baterijskom lampom, bio vidljiv.
Možda najveći problem Starship Troopers: Extermination nije sama igra, već loš tajming. Podsetite me, koja je jedna od najpopularnijih multiplayer igara objavljenih 2024. godine? Da, to je najveći problem. Helldivers 2 je već tu, dobro je prihvaćen, ima više modova, sadržaja i igrača, i ujedno je bolje ispoliran. Helldivers 2 je inspirisan Starship Troopers-om u svakom pogledu, od neprijateljskih insektoida do satirične kritike militarizma i propagande. Tokom igranja Extermination nisam mogao da se otmem utisku da bih se bolje zabavio uz Helldivers 2.
To ne znači da je Starship Troopers: Extermination loša igra. Uz prave prijatelje i odgovarajuće raspoloženje, može biti zabavna. Ako možete da pređete preko vizuelnih problema ili odlučite da sačekate nekoliko zakrpa, igra bi mogla postati zabavan, iako nesavršen, multiplayer shooter. Ipak, biće neizbežno i, nažalost, nepravedno poređena sa mnogo boljom igrom inspirisanom istim konceptom koja je već izašla ove godine.
