U ovim strašnim vremenima često osećamo potrebu za blaženim bekstvom iz surove stvarnosti života, a Siege Survival: Gloria Victis je igra koja apsolutno… ne pruža to. Počinje međuscenom poraženog, pretučenog vojnika koji očajnički puzi prema bezbednosti zamka pre nego što ga izbode monstruozna figura u rogastom šlemu. To je mesto gde stvari počinju, sa srednjovekovnim gradom koji je pao i samo je jedno uporište preostalo branitelјima i sigurno da će biti nemilosrdno napadano dok i ono ne padne.
Iako smo očekivali da će Siege Survival : Gloria Victis imati za našeg igračkog lika nekakvog gospodara ili kralјa, koji će odlučivati o rasporedu zamka i o porezima koje će ubirati od običnog stanovništva, umesto toga, stavlјeni smo u ulogu poniznog selјaka. Iz perspektive iznad glave počeli smo da režiramo oko radnika po imenu Flint, koji je odmah počeo da se kreće po ruševinama, sakuplјajući korisne predmete. Jednom kada je prikupio razne zalihe, uspeo je da ih uskladišti i počne da gradi razne stvari, pri čemu omogućavajući mu da izrađuje i alate i da kuva jela.
Svaki lik ima svoje potrebe – zahtevaju hranu i piće da se ne bi poubijali, a ako ne stignu da se odmore, onda će se i srušiti i spavaće na zemlјi. I ovo je jasna mogućnost otkako je priča započela, a da Flint nije imao ni krevet na kojem bi mogao da spava – trebalo je jedan da izgradi u stražari. Upoznali smo još jednog preživelog – udovca koji je izgubio porodicu – koga smo takođe mogli da kontrolišemo, ali morali smo da radimo i odmaramo u smenama jer nismo imali dovolјno sredstava za izgradnju više od jednog kreveta!
Svake večeri vaši likovi imaju izbor da se ušunjaju u pohabani, osvojeni grad i da potraže zalihe i potraže preživele kojima je potrebna pomoć. Ovo je neophodno učiniti jer ono malo što možete da skupite u samoj stražari neće dugo trajati. Još gore, ulicama patroliraju osvajački pljačkaši Ismira koji će pretući vaše preživele koji se skrivaju ako ih otkriju. Postoji osnovni stelt sistem u kome možete da kliknete na grmlјe i sakrijete se u njega da biste izbegli neprijatelјske pogleda koji se približavaju. Nije strašno realno jer neprijatelјi mogu da hodaju direktno ispred vašeg lika i ne primete ga sve dok je skriven u žbunju. Prilično je jednostavno, ali za simulaciju upravlјanja to je definitivno bila korisna stelt mini igra koja je dodala nešto u upravlјanje resursima.
Ono što je najveći problem nakon što su se vaši likovi kojima upravljate podmirili svoje potrebe, jeste bastion – gde žive vaši vojnici i odakle odbijaju osvajače koji žele da sruše uporište zauvek. Poput vaših likova, i vojnici zahtevaju hranu i vodu da bi nastavili da se bore, ali će im trebati i sveža zaliha strela koja će se iscrplјivati nakon svake bitke. Nјihovo oružje će se takođe slomiti i moraće da bude popravlјeno, zajedno sa ranama i bolestima koje će biti potrebno previti ili izlečiti. Održavanje dobro opskrblјenih trupa za bitke je presudno, jer neki mogu da poginu u bitkama ako nisu pravilno pripremlјeni, ali resursi su toliko oskudni da to može da bude borba za brigu i o vojnicima i o radnicima pod vašom komandom.
Gomile trulih leševa mogu da se spale baklјom, a ruševine uklone lopatom, i one otvaraju nova područja za traženje resursa u noćnim skupljanjima. Ova oprema ipak treba da bude izrađena i vrlo je moguće da se zeznete jer ste toliko snabdevali vojnike da nećete imati dovolјno opreme koja će vam pomoći da najbolјe iskoristite vaša skupljanja. Kada se dirinčenje zaustavi, resursi mogu brzo da se smanje, a to može da pošalje stvari putem gorke silazne spirale.
Kako je priča napredovala u Gloria Victis-u, sigurno smo cenili jedinstvenu perspektivu koju igrate sa stanovišta skromnog radnika, dok su nam vojnici vikali da radimo više kako bi imali ono sa čime su trebali da se bore. Vredno je podsetiti da teret civila u ratu često može da bude jednako težak kao i teret koji se stavlјa na vojnike.
Programeri su nam lјubazno pružili vodič, ali mi smo odlučili da prođemo i bez njega, želeći da imamo sirovo igračko iskustvo gde ćemo se suočiti sa punim izazovom, a možda smo i dobili više nego što smo predvideli!
Čak i sa vodičem, verujemo da bi se mučili samo malo manje, jer nestašica hrane i zaliha postaje sve mračnija kako stvari napreduju, a čini se da je to namerno tako. Na kraju i zove se Siege Survival, i cilј nije osvojiti ili izgraditi veliki grad, već samo preživeti svaki dan. Ovo primorava na neke često okrutne izbore jer ćete morati da odlučite da li ćete nastaviti da hranite svinje i piliće (koji proizvode đubrivo, odnosno jaja) ili da ih iskasapite kako biste uštedeli na hrani i dobili malo mesa kako bi izdržali još nekoliko dana.
Situacija je delovala sve strašnije i možda ćemo možda morati ponovo da igramo od početka naučivši neke brutalne lekcije da bi postigli više uspeha. Uprkos okrutnosti i neoprostivosti, Siege Survival: Gloria Victis nas je zaintrigirao njegovom jedinstvenom preživlјavajućom premisom. Radujemo se što ćemo videti kako ovaj ugnjeteni simulator života seljaka u doba viteza i dvoraca napreduje u budućnosti.
