Najbolji način da naučite novi jezik je da ga zapravo koristite u stvarnom kontekstu. Ako putujete po Japanu, u nekom trenutku će vas skoro sigurno zaustaviti grupa školaraca koji drže radnu svesku i dobili su zadatak da vežbaju engleski sa strancima. Jer jedan kratak razgovor na engleskom je bolji način učenja od sati provedenih u čitanju udžbenika. Ili Duolinga.
„Najbolji način da naučite jezik je da se uronite u njega“ nije samo narodna izreka. Postoje dokazi da to pruža brži put do učenja jezika od učenja iz udžbenika, jer stavlja jezik u kontekst. Zapravo koristite reči i način govora pravih ljudi kroz uranjanje. U svakom slučaju. Sve ovo je dug uvod da kažem da je od svih mnogih „igara za učenje jezika“ koje sam igrao, Shujinkou ona koja to najbolje „shvata“. I to upravo zato što vas lagano uvodi u japanski koristeći ga u kontekstu.
Shujinkou je, pre svega, dungeon crawler inspirisan (pretežno) Etrian Odyssey-jem. Ipak, nekako je još potpuniji. To je prava i ozbiljna igra, a ne jedna od onih slabih i jeftino napravljenih stvari koje se obično nalaze u većini „edukativnih“ igara. Nudi mnoštvo sistema i tamnica koje su zanimljive za istraživanje. Igrate kao penzionisani samuraj koji mora da se vrati u akciju kada demoni Oni počnu da napadaju lokalni grad. Budući da je igra tu da uči, zapravo ima više priče od većine dungeon crawlera. Oh, i trebaće vam oko 70 sati da je prođete. Poenta je da ova stvar ima supstance.
Mislim da developer NIJE sasvim pogodio izvođenje, posebno zato što početak igre sadrži toliko tutorijala koji se brzo izbacuju na vas. Štaviše, ti tutorijali su stari PowerPoint prezentacije, a ne interaktivne stvari, tako da će uvod verovatno biti barem blago zbunjujući za većinu igrača dok ne odvoje vreme da se urone u igru i sami isprobaju sisteme. Ironija!
Međutim, imajući u vidu da je igra samo polovina iskustva, druga strana Shujinkou-a čini njegov blagi nedostatak mehaničke doteranosti više nego oprostivim. Pokušao sam da koristim video igre kao način učenja japanskog, ali igranje igre potpuno na japanskom je kao da pokušavate da pređete od 0 do 100 za tren oka. Shujinkou koristi postepeniji pristup, počevši od toga da jednostavno menja stavke menija sa engleskog na japanski kada ih istaknete. Meni će se pojaviti sa „Yes“ i „No“, ali kada istaknete te opcije, one će postati „Hai“ i „Iie“. U međuvremenu, u dijalogu će povremeno neke reči biti istaknute plavom bojom, što vam omogućava da prikažete japanski prevod te reči kako biste je naučili, njen hiragana ili katakana pravopis, kao i kanji koji je uključen.
Ova upotreba jezika i instrukcija se polako pojačava kako idete dublje u avanturu. U međuvremenu, u igri ćete sakupljati kugle koje imaju hiragana i katakana znakove. Možete koristiti te kugle da pojačate svoje napade protiv neprijatelja čija imena su napisana istim znakovima kao što su prikazani na kuglama. To je veoma pametan način da se upoznate ne samo sa znakovima, već i sa tim kako oni funkcionišu u japanskom jeziku.
Naravno, ne morate ništa da naučite ako ne želite. Postoji klizač koji ide od „bez japanskog“ do „proficijent u japanskom“ (tj. većina će biti na japanskom), što deluje kao neka vrsta podešavanja težine jezika. To je dokaz kvaliteta igre da se održava savršeno dobro čak i ako ne želite da vas obrazuje, ali ako je shvatite ozbiljno, zapravo će vas poprilično daleko odvesti na putu ka stručnosti.
Ipak, vrlo je jasno da je Shujinkou napravljen sa veoma malim budžetom i jedva da može da bude koherentan svojoj viziji. Ironično, za igru o učenju jezika, engleski prevod ima probleme, a pravopis nekoliko japanskih reči na engleskom je nekonvencionalan i verovatno će zbuniti ljude koji pokušavaju da uče preko Duolinga ili nekog drugog resursa. Umetnost je raznovrsna, sa ljudskim likovima koji su manje upečatljivi od čudovišta i tamničkih okruženja. UI nije sasvim jasan, što može učiniti navigaciju menijima težom nego što je trebalo. Sama priča se bori da održi konzistentan ton, a likovi su uglavnom prilično plitki. Ništa od ovoga nije kritika igre – to je indie projekat u koji je developer zaista uložio sve od sebe, tako da je na čisto emocionalnom nivou lako videti manje profesionalne strane kao šarmantne.
Zapravo, mala poruka koju je developer napisao svojoj, nažalost, preminuloj majci, koja se pojavljuje na ekranu na početku, savršeno oslikava šta je ovaj projekat: nešto što je zaista bilo važno developeru. Kroz sve probleme koje sam pomenuo u ovom pregledu, ta činjenica sjaji kroz celu igru.
Shujinkou je zaista vredan jezički alat umotan u zaista vredan indie dungeon crawler u stilu Etrian Odyssey-ja. To je inspirisana, inteligentna ideja i nadam se da će ljudi dati šansu ovoj igri uprkos tome što je indie koliko može biti. Na osnovu same ambicije i kreativne energije, teško bih mogao da ukazem na bilo šta što sam ikada igrao a što je impresivnije od ovoga.
