Ako je ikada postojala igra koja će vas naterati da čeznete za vrhuncem point i click igara poput Broken Sword: Shadow of the Templars, to je onda ova.
Opisujući samu sebe kao „psihološku horor detektivsku igru“, Saint Kotar vas stavlјa u kožu Benedek-a i Nikolay-a. U čudno selo Saint Kotar odvukla ih je Viktoria – Benedek-ova sestra i Nikolay-eva žena. Zaspala brzo nakon što je kasno uveče stigla u njihovu iznajmlјenu vikendicu, Viktoria-e nigde nema kada se njih dvojica probude sledećeg jutra. Međutim, ono što može da se vidi su neke neprijatne slike razbacane po kući. A za nas, igrača, ružne slike i mnogo gluposti.
Saint Kotar ne gubi vreme da vas baci u njegovu gustinu. Pre nego što se uopšte pravilno upoznamo sa likovima, upoznaćemo se sa dugotrajnim zezanjem o bizarnim snovima i ukletim portretima. Uskoro ćete saznati da su ova dva čoveka Božji lјudi. Ali Benedek veruje da je njegovu sestru Viktoria-u pogodila porodična kletva koja ju je odvratila od Božje svetlosti. I verovatno, naterala da se bavi nekim mračnim stvarima.
Sve to znači da se priča o Saint Kotar-u vrti oko religioznih i okultističkih tema. Bićete bombardovani imenima bogova i neznabožaca kojih se nikada nećete sećati, i zamršenom pričom o obožavanju đavola od čege će vam se, uglavnom, zasjati oči. Za fanove sablasnog – krvavih ubistava i sličnog – postoje neke zgodne, sivkaste slike – ali teško je ikada se zaista smestiti u mračnu atmosferu koju Saint Kotar pokušava da stvori jer ništa drugo neće zaista da vas uhvati.
Ovo je igra veoma ružnog izgleda za početak.
Šetnja po okolini nije zabavna kada je sve tako dosadno. Loše teksture takođe znače da je teško shvatiti šta je bilo šta. Čak i kada igrate na ogromnom TV ekranu od 65 inča. I za razliku od modernih point i click igara, ne možete jednostavno da priđete objektu da biste stupili u interakciju sa njim. Moraćete da koristite vaš d-pad za kretanje kroz sve interaktivne tačke, a zatim izaberete onu koju želite.
Animacije su takođe veoma loše, a vaši likovi često lebde po njihovvom okruženju umesto da hodaju. Nјihova podrazumevana brzina kretanja je bolno spora. I brzo ćete se umoriti od čekanja da pređu sa jedne strane ekrana na drugu da bi stupili u interakciju sa novim objektom. Iako je dijalog u igri potpuno glasan, često ćete poželeti da nije. Jednostavno je užasan. Sa akcentima svuda po mestu i nekim likovima posebno zbog kojih se zapitate da li su to pravi glasovi ili AI generisani.
’’Da su programeri Saint Kotar-a, Red Martir Entertainment, potrošili malo više vremena na prezentaciju igre, verovatnije bismo je preporučili. Na kraju krajeva, priča je možda zamršena i teško ju je pratiti, ali ima isečaka nečeg zanimlјivog i možda ćete smatrati da vredi ostati. Ali sve, od menija do kontrola, vrišti nizak budžet, i čini Saint Kotar veoma teškom igrom za uživanje.
Jasno je da je Saint Kotar pokušao da crpi inspiraciju iz nečega poput Broken Sword-a. Od načina na koji njegovo istraživanje funkcioniše do mračnih tema i jezivog okruženja, zaista želi da bude point i click igra dostojna kultnog statusa. Međutim, malo je verovatno da će se to ikada dogoditi. Iako je ponekad zanimlјiva, njegova priča je previše loše ispričana da bi ikada bila istinski prijatna. A ružni vizuelni prikazi, užasna glasovna gluma i budžetski interfejs znače da većina igrača verovatno neće ostati.
