U današnjem digitalnom dobu, vizuelni romani postaju sve popularniji način zabave i interaktivne priče. Jedan od takvih vizuelnih romana koji me je privukao je „Roller Drama“. Iako sam imao ograničeno iskustvo s igrama tog žanra, odlučio sam iskoristiti priliku da istražim ovu igru koja kombinuje elemente vizuelnog romana i strasti prema Rolanju. „Roller Drama“ je obećavao zanimljivu umetnost i uključivanje pravih takmičarskih trka u priču.
U ovom uvodnom delu, želim podeliti svoje utiske o igri, istaknuti pozitivne aspekte koji su me privukli i istovremeno spomenuti neka ograničenja koja su me ostavila željnijim. Igra me je uvukla u priču kao Joan, koja postaje vođa ženskog Rolanje tima smeštenog u njihovom stanu. Međutim, već od samog početka, shvatio sam da „Roller Drama“ donosi jedinstvenu i pomalo čudnu kombinaciju elemenata. Upoznavanje sa duhom Šekspira i neočekivani incidenti poput balzamovanja mačke vlasnika stana su samo neki od primera koji su mi pokazali da će ova igra biti neobična avantura.
Osim toga, igra se odvija u postapokaliptičnom svetu u kojem veštačka inteligencija ima vodeću ulogu. Ova kulisa je dodala još jedan sloj složenosti i interesantnosti priči, stvarajući atmosferu u kojoj su izazovi i nepredvidljivosti svakodnevnica. Sa svim ovim intrigantnim elementima, imao sam visoka očekivanja za „Roller Drama„.
U nastavku teksta, istražiću detaljnije svoje iskustvo s ovim vizuelnim romanom, ocenjujući umetnost, priču i mehaniku igre. Istovremeno, analiziraću kako su ti elementi doprineli celokupnom doživljaju i da li su ispunili očekivanja. Bez obzira na rezultat, želim pružiti objektivnu sliku ove igre kako bi drugi igrači mogli doneti informisane odluke o tome da li da je istraže ili ne.
Sviđaju mi se vizuelni romani, i iako nisam mnogo gledao sportske igre, sviđa mi se Rolanje, pa sam iskoristio priliku da igram ovaj vizuelni roman pod nazivom „Roller Drama“. Svidio mi se stil umetnosti igre i to što su prave takmičarske trke u Rolanju deo igre. Iako ne žalim vreme provedeno uz „Roller Drama“, igra zaista nije ispunila sva očekivanja.
Igrate kao Joan, koja postaje „mama medvedica“ ženskom timu za Rolanje u njihovom stanu. Od samog početka, igra vam daje do znanja da će biti malo čudno. Već na početku igre, pre nego što čak i upoznate tim, susrećete se sa duhom Šekspira i morate se nositi s time da je umrla mačka vlasnika stana, koju je jedan od članova tima odlučio da balzamuje. Da, baš tako. Pored toga, igra se odvija u distopijskom svetu u kojem veštačka inteligencija upravlja svime.
Igra počinje prilično nevino kada je jedna od prvih zadataka upoznavanje tima. Budući da je ovo vizuelni roman, možete odgovarati svojim timskim kolegama na različite načine, kao ozbiljan i strog trener ili na prijateljski način. Tako čineći, podići ćete ili sniziti svoj nivo povezanosti sa određenim članom tima. Kada prvi put upoznate članove tima, možete ih zamoliti da vam ispričaju nešto o sebi i dobit ćete kratki sažetak karaktera i njihovih ciljeva. I to je uglavnom sve što dobijate, što je jedan od problema koje imam sa ovim naslovom. Nažalost, izgleda da zaista ne provodimo mnogo vremena sa ovim likovima. Periodično možete posetiti sobe svakog člana tima i zamoliti ih da vam nešto kažu o sebi, ali sve što zaista dobijate je kratki pasus kao što je „Sklopio sam opkladu sa sestrom“ i to je uglavnom to. Tokom priče saznajete nešto više o njima kako se radnja odvija, ali želeo bih da ima više.
Roller derby mečevi čine suštinu igre. Roller Drama vam pruža prilično dobar pregled pravila. Obe ekipe će se kretati u suprotnom smeru kazaljke na satu oko mape, dok će pojedinačni „jammer“ (napadač) svake ekipe pokušavati prestići ostale igrače. Za svakog igrača koje pretekneš, tvoj tim osvaja poen. Igranje ovde je prilično jednostavno, jer uglavnom samo pritiskaš dugme da bi kontrolisao šta želiš da igrači urade. Dok se krećeš oko staze, najbolje je konstantno pritiskati dugme za trčanje kako bi tvoj „jammer“ što brže mogao da se kreće. Kada se protivnički „jammer“ približi tvojim saigračima, samo prebaci se na druge saigrače i izaberi kakvu formaciju želiš da naprave, kao što je formiranje zida radi blokiranja protivničkog igrača. Prilično je jednostavno, ali, čoveče, ponekad postaje frustrirajuće. Bez obzira koliko se trudiš da izbegavaš i napadaš, tvoj „jammer“ će neprestano biti blokiran od strane protivničkog tima, dok protivnički „jammer“ sakuplja poene, a ti ostaješ zaglavljen.
Zapravo postoji još jedna mehanika koju pretpostavljam da su dodali kako bi pokušali da to reše, a to su bombe koje možeš koristiti koje će oboriti sve igrače osim jammera. Dobijaš samo 3 takve bombe i moraš ih pažljivo koristiti. Ako oboriš svoje saigrače, dopuštaš protivničkom jammeru da ih lako prestigne za poene. Takođe moraš upravljati izdržljivošću svih saigrača, što možeš lako uraditi jednostavnim pritiskom na dugme koje otvara meni za prilagođavanje. Drugi problem je što ne prenosi pravi osećaj pravih mečeva Roller Derbyja. Iako će jammeri ići oko staze kao što treba, ostatak timova uglavnom samo stoji tu grupisan zajedno i ne kreće se oko staze onako kako sam zamislio ili kao što se vidi u stvarnim mečevima Roller Derbyja.
Između mečeva, vreme ćeš provoditi u kući obavljajući zadatke koji obično uključuju kretanje po kući i pronalaženje ili skrivanje predmeta pre nego što te drugi uhvate. Tu se takođe odvija glavna priča. Kako je drama sama po sebi u nazivu igre, drama počinje odmah nakon što odigraš prvi meč. Dečko, devojka, svađe između devojaka u kući, autoritarni gospodari, drama sa mačkom itd… Neki od ovih zadataka mogu biti neuspešni, ali srećom, ako igra završi, igra će ti omogućiti da ponovo odigraš od početka poglavlja. Ponekad ovo postaje dosadno jer nema načina da preskočiš tekst kao što većina vizuelnih romana ima. Zadaci nisu tako dugi, ali bilo bi lepo da je uključeno dugme za preskakanje teksta.
Roller Drama ima neke zaista cool likove, zanimljivu priču i neke zanimljive mehanike za vizuelni roman, ali sve to se čini nedovoljno povezanim kao što bi trebalo da bude. Igra pokazuje puno obećanja, ali ništa nije dovoljno razrađeno da bi te potpuno angažovalo. Ne saznaješ dovoljno o likovima da bi zaista brinuo za njih, zadaci u kući postaju dosadni brzo, priča brzo odlazi u nepredvidive pravce, a mečevi Roller Derbyja ostavljaju mnogo želja.
Roller Drama je kratki vizuelni roman koji ima mnogo zanimljivih likova i ideja, ali nažalost, na kraju sve to ne dolazi zajedno kako treba.
Zaključno, Roller Drama, kao vizuelni roman, donosi neke zanimljive ideje, likove i mehanike, ali nažalost ne uspeva da isporuči potpuno zaokruženo iskustvo. Igra obećava, ali nedostaje dublje razrađenost likova i njihovih priča, što sprečava pravi emotivni angažman igrača. Zadaci u kući postaju brzo dosadni, priča se brzo gubi na smislu i logici, a mečevi Roller Derbyja nisu dovoljno ispunjeni i ne pružaju očekivanu zabavu. Sveukupno, Roller Drama ima potencijal, ali mu nedostaje kohezija i dublje razrađene elemente kako bi pružio ispunjavajuće iskustvo koje bi igrači mogli da u potpunosti uživaju.
