Robotherapy je apsolutno uživanje, putovanje samootkrića, zbunjenosti i zavere. Budući da je naslov kratak, svakako vredi pokupiti ga i isprobati. To je jednostavna vizuelna novela sa komičnim i povremeno filozofskim elementima koji istražuju značenje ljudskosti.
Ovaj naslov prati Smokesa, samoprozvanog „najboljeg“ roboterapeuta na svetu. Nakon što su ljudi uništeni u ratu u nadi da će pronaći sreću, shvatili su da svet bez ljudskosti nije bio onakav kakvim su ga zamišljali. Smokes dolazi u kontakt sa drugim robotima koji su mu potrebni za usluge, poput Quantum-a – pesnika – ili jednostavno ljudi koje susreće tokom svog putovanja. Roboterapija je divno napisan naslov, sa jednostavnom, ali šarmantnom komedijom. To se često postiže preko naratora koji će redovno direktno protivrečiti Smokesu, pomažući da se Smokes razvija na zanimljiv i šarmantan način. Svi likovi su izuzetno uživljivi i različiti po svojoj ličnosti, iako ne provodimo s njima puno vremena.
Iako se igra snažno fokusira na Smokesove pacijente, na kraju se usredsređuje na njegovo vlastito putovanje. Kombinacija narcizma i depresije čini Smokesa likom koji sam po sebi, na površini, nisam želeo da volim, ali mane su bile očigledne i često su me dirnule previše blizu kuće. Iako sam želeo da se usredsredim na komični aspekt igre, osećao sam da se previše blisko mogu povezati sa nekim od tema, što me je usmeravalo da vidim kuda igra ide umesto da je vidim samo kao komičnu avanturu.
Postoji lepa dubina u mnogo delova pisanja, posebno unutar kvantumove poezije koja se polako otkriva tokom igre. Ovo, zajedno sa polako otkrivanom pričom iz Smokesove prošlosti, čini celo putovanje još interesantnijim. Takođe sam našao muziku i dizajn zvuka veoma prijatnim, što savršeno odgovara opštem osećaju i energiji igre. Iako su vizuali jednostavni, lijepo su stilizovani i veoma prijatni za gledanje.
Gameply je relativno jednostavna, uglavnom se svodi na razgovore s drugim ljudima uz povremene izbore. Međutim, primetio sam da se ti izbori nisu mnogo razlikovali. Takođe postoje i nekoliko „minigames“ (mini-igara), međutim, mislim da im nedostaje pravih mehanika i da su više vizualno različiti nego bilo šta drugo. Na primer, druga minigame se sastoji samo od klikanja na zeleni kvadrat povremeno. Iako mislim da ove mini-igre definitivno imaju prostora za poboljšanje, isto tako ne osećam da je to važna promena, jer je priča glavni fokus igre.
„Robotherapy“ je igra u kojoj sam pronašao puno vrednosti. Bez obzira na njeno kratak vremenski period igranja i relativno jednostavan napredak, ovde se krije prelepo napisana priča, zajedno s odličnim likovima. Komedija takođe uspeva da se veoma dobro iskaže, a da ne odvuče pažnju od ozbiljnijih trenutaka.
