To je dobra akciona igra, to je sigurno. Ali, da li je dobra Resident Evil igra? Grad Raccoon je ostavljen iza sebe, kao i sporo krećući se zombiji koje volimo da dekapitiramo sa puškom koja je utaknuta baš ispod njihove brade. I tako nam ostaje igra koja, osim nekih poznatih likova, ima malo toga zajedničkog sa onim što je bilo pre. Iako je možda Resident Evil 4 uvek bio neizbežan; nešto se moralo uraditi da bi se serija održala svežom, zar ne? Štaviše, naglasak serije uvek je bio na akcionom hororu. Resident Evil 4 samo pomerava ravnotežu još više u smeru akcije.
Sa Capcom-om koji se vraća i radi remake ranijih ulaza u seriju, osvežavajući igrivost i čineći ih konzistentnijim u smislu tona, pojavljivanja likova, itd., pitali smo se kako bi kompanija pristupila Resident Evil 4. Da li će napraviti velike promene i odbaciti neke fanove kao što je uradio sa remake-om Resident Evil 3? Ili će zadržati vernost kao odlična reimaginacija Resident Evil 2? Odgovor leži negde između. Većina ovog remake-a Resident Evil 4 biće vrlo poznata fanovima, ali postoje i neke značajne promene koje će ih držati na nogama.
Za početak, tu su kontrole. Leon je ovaj put mnogo agilniji; premeštanje u originalnoj igri bio je zadatak zahvaljujući kontrolama koje su podsećale na tenkove, ali sada lako možete promeniti pravac i pronaći malo prostora. Uz to, Leon sada može i da klizi bočno, te se kreće napred i nazad dok puca, što je spas. A to je tek početak. Šta kažete na to da možete parirati određene napade nožem ili da se možete prikrasti? Ovo drugo otvara neke dobrodošle mogućnosti prikrivanja. Vidite neprijatelja ispred sebe koji još nije shvatio da ste tu? Prikradite mu se sa leđa i malo ga izbodite. Ne samo da vas to čini kul, već i štedi municiju.
Da bi se osiguralo da Leon ne može lako da savlada svoje neprijatelje, oni su takođe nadograđeni. Brži su i agresivniji, što vas tera da se više potrudite da izbegnete njihove napade i da ih trajno uništite. Jedna od jačih strana originalne igre – raznovrsnost neprijatelja – takođe ostaje impresivna. Stvarno morate biti oprezni i za neke neprijatelje koristiti okolinu u svoju korist ili pažljivo birati svoje alate. Ali uopšteno, borba deluje dinamičnije, što može biti samo dobra stvar.
Iako su se promenili elementi igranja, ovo i dalje vrlo mnogo podseća na Resident Evil 4. Na primer, ako protivniku oborite ravnotežu pucanjem u noge, možete mu isporučiti moćan rundhaus ili čak supleks ako mu priđete dovoljno blizu. Leon nije kreten koji udara u stene, ali nije ni uplašen da koristi svoje telo kao oružje. Ipak, neke apsurdnosti su malo ublažene, što ovu preradu čini nešto realističnijom. Svi događaji koji se aktiviraju pritiskom na dugme su takođe uklonjeni. Dobra odluka, kažemo mi. Ali ovo je igra koja i dalje voli da se zabavlja. To je B-film u video igra formi. Iako jedan sa značajnim budžetom.
Ono što se nije promenilo je tok igre. Stižući u ruralno evropsko selo, Leon, sada u ulozi posebnog agenta sa godinama napredne obuke, ima zadatak da spase kćerku predsednika koja je oteta. Ali naravno, pretpostavili ste, stvari brzo krenu naopako. Lokalno stanovništvo deluje pomalo čudno i napada ga na prvi pogled. I tako se uskoro postane mnogo složenija misija nego što ste očekivali. Do kraja ćete već napustili selo, osvojili zamak i izborili se preko utvrđenog ostrva. U međuvremenu ćete se suočiti sa zastrašujućim insektoznim stvorenjima i sledbenicima čudnog reda zaraženih parazitima.
Iako se sekcija sela u igri ne iznenađuje mnogo, ako i uopšte, za one koji su igrali originalnu verziju igre mnogo puta u poslednjih 18 godina, kasnije oblasti su itekako promenjene. Inevitabilno je da će neki fanovi biti nezadovoljni što je možda njihov susret ili soba koju vole izbačena iz igre ili promenjena na način koji je više ne prepoznaje, ali u kontekstu ovog remeka, sve teče dobro i ima smisla. Zahvaljujući poboljšanim kontrolama, teško je čak i biti ljut kada igra tera vas da pazite na Ashley, kćerku predsednika, u različitim trenucima tokom igranja igre. Iako može biti frustrirajuće kada je ona uhvaćena i odnesena dok se borite sa odvratnim mesnatim čudovištem koje se jednostavno ne da ubiti.
Postoje neke stvari u ovom remeku koje su nas frustrirale. Jedna od njih je izbegavanje napada neprijatelja. Neke napade možete parirati, neke možete preskočiti, neke možete izbeći trčanjem u pravo vreme, a neke morate pritisnuti dugme kada se na ekranu pojavi upozorenje za izbegavanje. Međutim, nije uvek jasno šta treba da uradite, pa se na prvom prolazu ponekad osećate kao da jednostavno apsorbujete štetu. S obzirom na fokus na akciju, možda bi dugme za izbegavanje bilo prikladnije od dugmeta za skrivanje.
Municija je još jedna stvar koja je izazvala frustraciju. Resident Evil 4 ima taj način da se lako osećate kao da ste stalno na ivici nedostatka municije za svoje omiljeno oružje, ali uvek imate dovoljno da završite posao. Bar na normalnom nivou težine. Problem je u tome što nema smisla potpuno nadograđivati oružje da bi držalo oko 40 metaka ako ne postoji mogućnost da zapravo posedujete toliko municije istovremeno. Čak ni municiju ne možete kupiti ovde. Jedino što možete je da je pravite i nadati se da ćete dobiti čarobnjačku amajliju koju možete prikačiti na kofer za oružje koja povećava količinu municije koju dobijete kada to uradite.
Konačno, ovo je sve što biste očekivali od modernog prepravljanja Resident Evil 4. Priča je obnovljena da se uklopi sa ostalim igrama u seriji na zanimljiviji način, a igrivost je ažurirana. Ne deluje toliko revolucionarno kao originalna igra iz 2005. godine, ali to se očekuje. I iako smo se ponekad osećali frustrirano nakon što nas je napad oduzeo veliki deo zdravlja, bez osećaja kako bismo ga izbegli, to nas je samo navelo da još jednom odigramo igru kako bismo postali bolji. A to govori o kvalitetu igre: mane i sve, jednom kad zakoračite u cipele Leona Kennedyja, nema mnogo toga što pruža istu vrstu uzbuđenja.