Zašto više ljudi ne priča o Reignbreaker? Ova srednjovekovno-pank roguelike igra, objavljena ove nedelje za PC, ima hrabrosti da parira Hades-u. Trebalo bi da bude Next Big Thing, ali verovatno nikad niste čuli za nju. Hajde da to promenimo, hoćemo li?
Sa potpuno ozvučenim likovima i labavom pričom u kojoj igrate kao Clef, pobunjenik koji se suprotstavlja opresivnoj monarhiji, Reignbreaker je brz i dinamičan od samog starta. Zapravo, možda malo previše dinamičan: ubacuju vas u prvi pokušaj bez ikakvih uputstava o napadima koje imate na raspolaganju. Malo pomoći bi bilo korisno, ali neće proći dugo dok ne umrete (izvinite, ali tako je). Kada se prvi put vratite u početni hub, moći ćete da se upoznate sa svojim opremanjem, vežbate pokrete i kupite nadogradnje.
Reignbreaker se igra veoma slično kao Hades, sa izometrijskim pogledom, zadovoljavajuće brzim kretanjem i pričom koja vas gura napred. Bar po produkciji je na istom nivou: glasovna gluma je odlična, svaki pokret deluje smisleno i namerno, a ubijanje neprijatelja je izuzetno zadovoljavajuće.
Kretanje kroz Reignbreaker omogućeno je otvaranjem niza brava koje otvaraju mostove ka sledećoj oblasti. Svaka brava koju otvorite dozvaće talas neprijatelja koje morate savladati, ponekad pod određenim uslovima: možda ćete imati ograničeno vreme ili ćete morati da ih pobedite bez da primite štetu. Kad god uspete, bićete nagrađeni skladištem nadogradnji, koje vam daju povećanje HP-a ili neku vrstu poboljšanja oružja. Ovo je privremeno i važi samo tokom trenutnog pokušaja, ali može napraviti ogromnu razliku u ishodu.
Za razliku od Hades-a, nećete imati na raspolaganju veliki izbor oružja: Clef koristi koplje, ali može izvoditi razne napade njime. Može da ispaljuje projektile, izvodi napad na širokom području ili seriju brzih uboda. Ako to ne uspe, može se i direktno boriti šakama sa neprijateljima. Tokom igre ćete pronalaziti i nove vrste kopalja, od kojih svako nudi različite prednosti, poput ispaljivanja sačmarice ili nanošenja Rust-a (hrđe) svakom neprijatelju koga dotakne, što nanosi štetu vremenom.
Verovatno ćete želeti da isprobate sve dok ne pronađete koje koplje vam najviše odgovara, ali osnovni napadi će uvek biti isti. Pored napada, možete se i izvlačiti, što će biti važan deo vašeg repertoara kada treba da izbegnete neprijateljske udare. Na kraju krajeva, ovo je roguelike, tako da kada vam HP padne na nulu, igra je gotova i vraćate se u hub.
Srećom, nijedan pokušaj nije uzaludan: svaki put ćete dobiti trajne poene za nadogradnju koje možete iskoristiti da poboljšate stvari kao što su količina nanete štete, vaš HP ili broj izvlačenja pre nego što se moraju napuniti. Možda nećete uvek zaraditi dovoljno da nešto kupite, ali su trajni, tako da ne morate brinuti o njihovom gubitku.
Dakle, standardni roguelike. Reignbreaker ne izmiče točak, ali ono što nudi je toliko dobro urađeno, toliko uzbudljivo i toliko apsolutno zadovoljavajuće da se učvrstio kao jedan od mojih omiljenih roguelike-ova poslednjih godina. Pobeda nad čak i malim neprijateljem deluje kao uspeh, ali borbe sa boss-ovima koje isprekivaju vaš pokušaj zaista testiraju vašu hrabrost i čine da se osećate moćno. Što više pokušaja odigrate, postajaćete bolji kako učite karakteristike svog koplja. Nadogradnje koje otključate svakako pomažu.
Možda jedina zamerka koju mogu da uputim Reignbreaker-u jeste to što su neprijatelji prilično repetitivni. Postoji ograničena raznolikost, i bilo bi lepo videti više njih odmah na početku. Međutim, neprijatelji koji postoje su dobro dizajnirani i zahtevaju dobru količinu veštine da bi bili pobedjeni bez da pretrpite veliku štetu. Neki će jednostavno poleteti ka vama i eksplodirati, dok drugi agresivno ispaljuju projektile. Sa pravom (ili pogrešnom) kombinacijom, izaći neozleđen zahteva ozbiljnu veštinu.
Ako ste ljubitelj hack and slash borbi i obožavatelj roguelike-ova, nemojte se ustezati: Reignbreaker je apsolutno must-play.
