Moram priznati, u zabludi sam mislio da nam PowerWash Simulator 2 zaista nije potreban. Na kraju krajeva, prvi PowerWash Simulator je i dalje izuzetno popularan sa velikom bazom igrača i neverovatnom količinom DLC sadržaja. Zar nismo mogli samo da dobijamo još DLC paketa? Sigurno ne postoji ništa novo što bi zaista moglo da promeni igru? Barem sam tako mislio, sve dok nisam zapravo probao PowerWash Simulator 2. Nakon dvočasovnog demoa prošle nedelje, ne mogu da prestanem da razmišljam o čišćenju kombija, toaleta i bilborda, i apsolutno jedva čekam puno izdanje koje stiže kasnije ove godine.
Tehnički gledano, pretpostavljam, nema ničeg suštinski revolucionarnog u PowerWash Simulator 2. U suštini, to je ista igra kao i prva: čistite stvari mašinom za pranje pod visokim pritiskom. Ali sa novim okruženjima, novim alatima i, što je još važnije, značajno poboljšanom grafikom i fizikom, osećaj je kao da igrate potpuno novo iskustvo.
Kao prvo, šema kontrola u PowerWash Simulator 2 deluje intuitivnije. Prebacivanje između mlaznica, promena orijentacije ili uzimanje potpuno novog alata deluje prirodnije; kada se vratim na originalni PowerWash Simulator, hvatam sebe kako se petljam sa kontrolama dok ne pronađem dugme koje zapravo želim. Takođe, postoji više alata za izbor, što vam daje različite opcije za čišćenje. Tu je širok izbor mlaznica, od kojih će vam većina biti poznata, ali ono što menja igru iz korena je okrugla glava dizajnirana za lako čišćenje podova i ravnih površina.
To je dodatak koji podseća na glavu tuša, nalazi se na kugličnom ležaju na kraju vaše mašine i dizajniran je da se drži bliže površinama nego što biste to inače radili. Klizeći preko podova, čisti ih brzo i lako — i neverovatno je zadovoljavajuće. Ovo je bio moj omiljeni dodatak kad god bih mu našao svrhu, ali naravno, nije jednako koristan u svim situacijama: i dalje će vam biti potrebna manja, usmerenija mlaznica da biste dohvatili ćoškove i druge uske zavučke.
Samo posedovanje novih alata na raspolaganju, dakle, čini PowerWash Simulator 2 izuzetno zadovoljavajućim. Ali čitav niz novih lokacija i poslova koje treba obaviti čini ovaj nastavak takođe primamljivom ponudom. Imao sam pristup pet novih nivoa, a uspeo sam da završim tri od njih za nešto manje od dva sata: kombi, javni toalet i bilbord. Tu su bili i art deko kuća i automobil u obliku psa, ali moraću da sačekam punu igru da bih ih sada isprobao.
Bilbord je bio zanimljiv, omogućivši mi da isprobam novu opremu za spuštanje niz konopac (abseiling) koju PowerWash Simulator 2 dozvoljava da koristite. Dostizanje velikih visina je lakše nego ikad, i dobar je osećaj ne oslanjati se više na merdevine i skele. Sa opremom za spuštanje, jednostavno sam je zakačio na vrh bilborda. U suštini, to je sedište na sistemu konopca i kotura, a sedenje na njemu mi je dalo potpunu kontrolu da se krećem gore, dole, levo i desno slobodno kao da hodam. Čišćenje bilborda je bilo mačiji kašalj. Međutim, čišćenje svake prečke merdevina i džinovskog stuba koji drži ogromnu tablu? To je već sasvim druga priča. Ali, to ne bi bio PowerWash Simulator bez nekih izazovnih čišćenja, zar ne?
Moja omiljena misija bio je javni toalet — veoma, veoma prljav javni toalet, i to jedno od onih futurističkih čuda koja iskaču iz zemlje. Bio je to primer novih višedelnih misija u PowerWash Simulator 2: pre nego što sam mogao da pređem na čišćenje unutrašnjosti toaleta, prvo sam morao da uspešno očistim njegov krov i znakove. Tek kada sam to uradio, kabina se uvukla, otkrivajući mi kupatilo. Kakvo stanje: drago mi je što „miris-o-vizija“ nikada nije zaživela.
Ako očekujete potpunu evoluciju od PowerWash Simulator-a, nećete je ovde pronaći, ali zašto biste i očekivali? Osnovni koncept igre je nepogrešiv: PowerWash Simulator 2 jednostavno uzima ono što je već bilo sjajno i čini ga malo boljim. Prefinjenost u gejmpleju, bolja fizika prskanja vode i mehanika pranja, nove lokacije i poboljšana grafika — sve se to spaja da stvori, po mom mišljenju, apsolutno briljantan nastavak. Ako ste voleli prvu igru, ovo je apsolutno sigurna kupovina.
