Kada čujete ime Jonathan Blow, u svetu video-igara to obično izaziva strahopoštovanje pomešano sa blagom jezom od mentalnog napora koji vas čeka. Kao čovek koji stoji iza naslova kao što su Braid i The Witness, Blow je redefinisao žanr nezavisnih slagalica. Sada, nakon skoro cele decenije u razvoju, studio Thekla, Inc. i izdavač Arc Games napokon su nam dali priliku da probamo njihovo najnovije ostvarenje – Order of the Sinking Star.
Zahvaljujući demonstracionoj verziji dostupnoj tokom događaja Steam Next Fest, imao sam priliku da zaronim u ovaj neverovatno ambiciozan svet. Ono što je trebalo da bude kratak test od dvadesetak minuta pretvorilo se u sate frustracije, oduševljenja i onog prepoznatljivog „aha!“ momenta kada se naizgled nemoguća zagonetka konačno otključa. Igra, koja je zvanično najavljena za PC i Nintendo Switch 2 platforme za 2026. godinu, obećava stotine sati igranja, a moje impresije iz ovog prvog susreta su, blago rečeno, preplavljujuće. Ovo nije samo obično rešavanje zagonetki – ovo je maraton za vaš intelekt.
Prvi koraci u svetu koji vas neprestano osuđuje
Već pri samom pokretanju igre, Order of the Sinking Star jasno daje do znanja da neće štedeti igrača. Prvo što vas dočeka u meniju jeste opcija za glasove karaktera. S obzirom na to da je ovo još uvek radna verzija, Thekla, Inc. je implementirala kompjuterski generisane glasove (AI) kao privremeno rešenje, uz pomalo provokativnu opciju „No Clankers!“ kojom ih možete potpuno isključiti. Isključio sam ih i prepustio se tišini, što se ispostavilo kao pametan potez jer će vam za ono što sledi biti potrebna maksimalna koncentracija.
Igra vas baca na ogromnu mapu sveta prekrivenu maglom (fog of war). Iako na početku vidite samo mali deo ispred sebe, mogućnost da odzumirate kameru otkriva zastrašujuću činjenicu – svet je apsolutno masivan. Dok sam pomerao svog prvog lika preko pločica na ekranu, osetio sam kako me igra posmatra i suptilno osuđuje svaki moj pogrešan korak. Svaka odluka koju donesete, svako pomeranje kamena za samo jedno polje previše, može značiti razliku između uspeha i potpunog zastoja.
Ova igra nije poput naslova The Witness gde ste ostavljeni sami sa apstraktnim panelima; ovde ste deo živog, magičnog sveta gde se narativ i mehanike prepliću. Ulazak u prve slagalice deluje poznato svakome ko je ikada igrao igre u stilu klasika Sokoban, ali taj osećaj sigurnosti nestaje brže nego što možete da trepnete.
Neobična družina heroja i mehanike koje lome um
Za razliku od prethodnih igara studija Thekla, Inc. gde ste uglavnom bili bezimeni posmatrač, Order of the Sinking Star vam daje kontrolu nad čitavom postavom neobičnih karaktera. Tu su kraljica, lopov, ratnik, čarobnjak, pa čak i brod koji govori. Igrajući demo, vrlo brzo sam shvatio da svaki od ovih heroja predstavlja suštinski različitu mehaniku. Umesto da imate jednog lika koji uči nove poteze, vi ovde kombinujete njihove limitirane, ali duboko komplementarne sposobnosti.
Ratnik, na primer, ima moć da gura teške prepreke. Lopov može da ih povlači ka sebi. Čarobnjak ima sposobnost da zameni mesta sa objektima koje gleda. Zvuči jednostavno na papiru, zar ne? Međutim, kada vas igra stavi u prostoriju gde morate da koristite tri lika istovremeno kako biste došli do izlaza, nastaje pravi haos. Proveo sam dobrih pola sata pokušavajući da koordiniram ratnika i lopova, samo da bih shvatio da oni jedan drugom konstatno staju na put.
Sistem je dizajniran tako da vas tera da razmišljate nekoliko poteza unapred. Nema nasumičnog pritiskanja dugmića u nadi da će nešto uspeti. Svaka mehanika je inspirisana radom drugih poznatih nezavisnih dizajnera. Sam Jonathan Blow je naveo da su mehanike vukle inspiraciju iz igara kao što su Heroes of Sokoban (Jonah Ostroff) i Promesst (Sean Barrett). Oseća se taj taktički pristup u svakom milimetru dizajna nivoa, a osećaj satisfakcije kada konačno sinhronizujete karaktere da odrade savršen „ples“ po pločicama je neopisiv.
Ostrva ogledala i prelazak u treću dimenziju
Jedna od mehanika koja mi je u potpunosti spržila moždane vijuge jeste korišćenje magičnih ogledala. Licencirajući ideje iz igara Skipping Stones to Lonely Homes i Mirror Isles dizajnera Alana Hazeldena, Thekla, Inc. je kreirala regiju unutar igre gde obična refleksija postaje oruđe za rešavanje problema.
Kada vaš lik stane ispred ogledala, on može da se teleportuje i zameni mesto sa sopstvenim odrazom. Ali, šta se dešava kada postavite dva ogledala tako da se reflektuju međusobno? Igra vam tada omogućava da napravite klonove svog lika koji se kreću simultano. U jednom trenutku u demou, morao sam da kontrolišem tri svoja klona istovremeno, pazeći da se nijedan ne zaglavi iza virtuelnog zida. Mozak mora da radi na potpuno novoj frekvenciji, obrađujući ne samo prostor u kom se nalazite, već i obrnuti prostor u refleksiji.
Iako demo uglavnom drži igrača u 2D ravni, poznato je da se kasnije zagonetke u igri prebacuju u puni 3D prostor. Ne mogu ni da zamislim kako će funkcionisati mehanika ogledala kada se u jednačinu ubaci vertikalnost. Zato je Jonathan Blow i najavio da će igrači provesti više od 500 sati kako bi rešili sve izazove koje ova igra nudi.
Masivni otvoreni svet pod maglom i nelinearnost
Svet unutar igre Order of the Sinking Star podeljen je na četiri ogromna, distinktna bioma (ili sveta). Svaki od njih ima svoja pravila, svoje likove i svoje jedinstvene mehanike. Tokom mog igranja, savetovano mi je da počnem od severa ili istoka, jer su ti delovi, uslovno rečeno, lakši i služe kao poligon za upoznavanje sa osnovama.
Međutim, ono što ovu igru izdvaja od linearnih logičkih igara jeste upravo njena nelinearnost. Igra vas ne kažnjava ako negde zapnete. Naprotiv, struktura otvorenog sveta (overworld) vas ohrabruje da odustanete, okrenete se i odete na potpuno drugi kraj mape. Često se dešava da rešenje za zagonetku u južnom biomu zapravo leži u načinu razmišljanja koji ćete naučiti tek nakon što provedete neko vreme u zapadnom biomu.
Kako budete skidali maglu sa mape i otkrivali nove oblasti, ova četiri odvojena sveta će početi da se spajaju. Gledati kako se mehanika ogledala sudara sa mehanikom guranja stena i povlačenja kristala je zastrašujuće i prelepo u isto vreme. Prema rečima kreatora, puna verzija igre će imati preko 1400 ručno dizajniranih zagonetki (iako je u prvom trejleru stajalo preko 1000, broj je u međuvremenu narastao). Demo verzija sa Steam Next Fest-a sadržala je nešto više od 100 zagonetki, i verujte mi, to je bilo dovoljno da se osetim i kao apsolutni genije i kao potpuni amater u isto vreme.
Tehnološka pozadina – šta je Jai i zašto je bitan
Da bismo razumeli zašto je razoj igre Order of the Sinking Star trajao skoro 10 godina, moramo sagledati i tehnološku stranu priče. Umesto da koriste gotove endžine kao što su Unreal ili Unity, ekipa iz studija Thekla, Inc. je odlučila da napravi sopstveni sistem. Ali to nije bilo dovoljno – Jonathan Blow je napravio potpuno nov programski jezik nazvan Jai, na kojem je endžin izgrađen.
Kao igrač, možda se pitate zašto je ovo važno za vas. Odgovor leži u optimizaciji i brzini. S obzirom na to da igra prati ogroman broj pravila, sudara mehanika i kompleksnih sistema stanja unutar ogromnog otvorenog sveta, svaki frejm je bitan. Zahvaljujući jeziku Jai, igra radi neverovatno fluidno. Iako je Steam Deck verifikacija još uvek na čekanju, demo je radio besprekorno na ovoj prenosivoj konzoli.
Ova brutalna optimizacija je upravo razlog zašto izdavač Arc Games bez problema može da donese Order of the Sinking Star na Nintendo Switch 2. S obzirom na to da će nova konzola kompanije Nintendo zahtevati naslove koji mogu da demonstriraju njene sposobnosti u prenosivom formatu, Sinking Star se nameće kao savršen izbor za igrače koji žele da rešavaju kompleksne probleme dok putuju. Činjenica da su programski jezik i sam endžin napravljeni sa namerom da kasnije budu ponuđeni zajednici (trenutno je jezik dostupan samo u zatvorenoj beta verziji za par stotina korisnika), dodaje još jedan sloj značaja ovom projektu u svetu softverskog inženjeringa.
Kontroverze, narativ i da li je sve ovo previše
Kada imate ovako masivan projekat i direktora koji je poznat po svojim oštrim i beskompromisnim stavovima, jasno je da stvari neće proći bez turbulencija u nezavisnoj (indie) zajednici. Naime, krajem 2025. godine, Alan Hazelden, dizajner čije su mehanike licencirane za igru, javno je kritikovao Jonathana Blowa zbog njegovih političkih uverenja, stavova o inkluzivnosti i komentarima vezanim za vakcinaciju. Ubrzo su ga podržali i Jonah Ostroff i Sean Barrett, čije su mehanike takođe rekreirane unutar ove igre. Iako su ugovori već potpisani i igra nesmetano ide ka svom izlasku, ova drama je bacila blagu senku na projekat, podsećajući nas na složenost odnosa unutar moderne industrije video-igara.
Što se tiče samog narativa, to je možda i najpolarizovaniji deo mog iskustva. Glavni heroj pokušava da razotkrije tajne Reda padajuće zvezde (Order of the Sinking Star), sakupljajući audio dnevnike, rukopise i koordinate širom mape. Međutim, količina dijaloga i tekstova je na trenutke gušila briljantnost samih zagonetki. Ako se setimo igre The Witness, tamo su filozofski monolozi bili duboko sakriveni i ostavljeni na slobodnu volju igraču. Ovde, dijalozi često seku ritam igranja. S druge strane, kako su svetovi postajali sve složeniji, shvatio sam da su ti kratki predasi u vidu priče zapravo bili neophodni mom mozgu da se ohladi pre sledećeg izazova sa klonovima u ogledalima.
Da li smo spremni za ovaj izazov
Nakon desetina rešenih zagonetki u ovom demou, shvatio sam jednu stvar – Thekla, Inc. i Arc Games nam spremaju proizvod koji nije za svakoga. Ovo nije igra koju ćete upaliti da biste se opustili nakon napornog dana na poslu. Order of the Sinking Star zahteva vašu potpunu posvećenost, vašu sposobnost logičkog zaključivanja i spremnost na česte neuspehe.
Ipak, za fanove žanra, ovo je ostvarenje snova. Količina sadržaja je zapanjujuća. Obećanje od 500 sati igranja za fanatike koji žele da završe svih 1400+ zagonetki zvuči kao zastrašujući poduhvat, ali onaj u koji jedva čekam da se upustim. Činjenica da se izlazak planira na PC i Nintendo Switch 2 znači da ćete moći da ponesete ovaj masivni test inteligencije svuda sa sobom.
Dok se magla postepeno dizala sa moje mape, otkrivajući tek delić masivnog, pažljivo kreiranog sveta, osetio sam iskreno poštovanje prema dizajnerima. Bez obzira na to da li cenite Jonathana Blowa kao ličnost ili ne, njegova sposobnost da komunicira sa igračem isključivo putem pravila igranja ostaje nenadmašna. Order of the Sinking Star bi lako mogao da postane magnum opus logičkih igara ove decenije, a nama ostaje samo da pripremimo svoje moždane ćelije za maraton koji nas čeka 2026. godine.
