Čekanje je bilo dugo. Predugo. Više od decenije prošlo je otkako nas je Team Ninja poslednji put bacio u vatru sa Ninja Gaiden 3: Razor’s Edge. Godinama smo slušali glasine, nadali se i analizirali svaki potez studija – od Nioh serijala do Wo Long i Rise of the Ronin – pitajući se da li još uvek imaju „ono nešto“ potrebno za čistokrvnu, brutalnu akciju.
Sada je Ninja Gaiden 4 konačno pred nama. Rju Hajabusa (Ryu Hayabusa) se vratio, a sa njim i pitanje teže od bilo kog boss-a: da li je ovo naslednik dostojan imena Ninja Gaiden Black i Ninja Gaiden 2, ili samo bleda senka prošlosti?
Nakon sati provedenih u znoju, psovkama i onom jedinstvenom osećaju trijumfa, odgovor je, na sreću, brutalno jasan.
Povratak korenima, bez kompromisa
Prvo i najvažnije: ako ste se plašili da će Team Ninja omekšati ili razvodniti formulu, možete da odahnete. Ninja Gaiden 4 je agresivno, drsko i ponosno „staromodan“ u svojoj filozofiji dizajna. Ovo nije Souls-like igra. Ovo nije Nioh sa nindža skinom.
Nema stamina trake koja vas sputava. Nema sistema sakupljanja opreme (loot). Ovo je čista, nefiltrirana, tehnička akcija koja zahteva hiruršku preciznost i reflekse super-čoveka.
Borba je… pa, borba je Ninja Gaiden. Brza je kao munja, fluidna i neverovatno duboka. Svi klasični potezi su tu: Flying Swallow, nezaobilazni Izuna Drop, Wind Run – sve se nadovezuje jedno na drugo sa savršenim tajmingom. Osećaj kontrole nad Rjuom je apsolutan; svaka greška je isključivo vaša, a svaki uspeh je zarađen krvlju.
Umetnost brutalnosti
Ono što je Ninja Gaiden 2 učinilo legendarnim (i kontroverznim) bilo je komadanje (dismemberment). Ninja Gaiden 3 je to pretvorio u jeftin vizuelni trik. Ninja Gaiden 4 ga vraća kao ključnu mehaniku.
Kao i u „dvojci“, odsecanje udova neprijateljima ne znači da su gotovi – često postaju očajniji i opasniji, primoravajući vas da koristite čuvenu Obliteration tehniku (završni potez) da ih brzo eliminišete. Ovo stvara fantastičan ritam borbe gde konstantno procenjujete pretnje, sečete udove da biste stvorili priliku, i brzo izvršavate završnice kako biste povratili delić zdravlja i nastavili ples smrti.
AI je nemilosrdan. Zaboravite na neprijatelje koji strpljivo čekaju svoj red. U NG4, oni su hiper-agresivni, napadaju istovremeno, koriste projektile da vas kazne iz daljine i hvataju vas za ogromnu štetu ako postanete neoprezni. „Normal“ mod u ovoj igri je ekvivalent „Hard“ moda u 90% drugih naslova na tržištu.
Svet vredan istraživanja (i umiranja)
Igru pokreće Unreal Engine 5 i to se vidi. Lokacije, od neonom okupanih ulica Tokija do zaleđenih hramova i paklenih dimenzija, izgledaju spektakularno. Najvažnije od svega, igra radi u zaključanih 60 FPS (sa modom za 120 FPS), što je apsolutno neophodno za ovakav tip igre.
Priča je… pa, Ninja Gaiden priča. Drevno zlo se budi, demonska kletva je bačena, a Rju Hajabusa je jedini koji može da spase svet držeći svoju Dragon Sword. Nije za Oskara, ali služi kao savršen izgovor da vas pošalje na različite, vizuelno upečatljive lokacije prepune demona i rivalskih nindži.
Dizajn nivoa je korak napred u odnosu na striktno linearne NG3 i NG2. Iako su nivoi i dalje uglavnom linearne putanje, sada nude mnogo više prostora za istraživanje, skrivene izazove (poput Crystal Skull ekvivalenata) i opcione borbe koje testiraju vaše veštine do krajnjih granica.
Ožiljci koji ostaju
Ninja Gaiden 4 nije savršen, i neke stare boljke serijala su se vratile.
Kamera. Ah, ta kamera. Iako je drastično bolja nego u prethodnim delovima, i dalje ume da „poludi“ u uskim hodnicima ili kada ste saterani u ćošak. U igri gde je jedan promašen dodge razlika između života i smrti, borba sa kamerom je poslednja stvar koju želite.
Takođe, kriva učenja je brutalna. Ne postoji „lagani“ mod. Igra vas baca u vatru od prvog minuta i očekuje da plivate. Ovo će bez sumnje odbiti ogroman broj novih igrača koji nisu navikli na ovakav nivo izazova bez kompromisa.
Zmaj se vratio na tron
Ninja Gaiden 4 je ono čemu su se fanovi nadali deceniju. To je trijumfalan povratak čistoj, tehničkoj akciji.
Koei Tecmo i Team Ninja su uspeli da ignorišu moderne trendove i isporuče igru koja je verna svom nasleđu. To je brutalno teška, neverovatno brza i neopisivo zadovoljavajuća igra koja vas tera da postanete bolji. Možda ima problematičnu kameru i odbiće mnoge svojom težinom, ali za one koji traže vrhunac character action žanra – Rju Hajabusa je ponovo na tronu.
